NASLOVNA » MOLITVE, POKAJNE MOLITVE » Osmo suzno moljenje Sv. Jefrema Sirina

Osmo suzno moljenje Sv. Jefrema Sirina

Nedeljom uveče

Kao da stojim pred strašnim prestolom Tvojim, Gospode, i vidim osudu i izobličenje dela mojih, i Tvoj prekor, koji me bednog udaljava od svetog lica Tvog i baca u nepodnošljive muke. I kao što bih Te tada prizivao, tako i sada sa strahom i suzama vapijem k Tebi: „Pravedan si, Sudijo, i pravedan je sud Tvoj, i nikakva mi nepravda nije učinjena. Dobri i sveti Anđeli, prolivajte suze za mnom, jer se ne smilovah na samog sebe, prezrevši milost Božiju, i podvrgavši se na kraju, sasvim opravdanoj, kazni. Gospod mi je ukazivao milost, a ja sam se nerazumno odnosio prema tome, i sada se On opravdano okreće od mene“.

Anđeli će tada, naravno, sa gnevom reći: „Sada nije vreme za pokajanje, nego za otplaćivanje. Ubeđivanje sada nema nikakvu moć, nemoćne su i suze pokajanja, jer izobilnije su one prolivene od muka; sada se ne čuju neprestani uzdasi, nego neprestana tuga. Idi i primi gorku i tešku platu za dela svoja, goreći u plamenu kao nečista tvar, i raspaljujući neugasivu geenu neutoljive zveri i ljutoga crva; nasladi se kao sin tame, koji zavole večni mrak; veseli se gledajući crne zrake, radi kojih si prezreo večnu svetlost. “ Tamo, tamo će biti neprestani plač i bolni škrgut zuba. Teško tebi, jadna dušo moja, obnažena si od svih dobrih dela! Kako ćeš pogledati nepotkupljivog Sudiju, na Arhanđele koji pred Njim stoje i slave Ga, i zemnorodne koji, takođe, pred Njim stoje obnaženi? Svi oni drhte od strašnog prestola, jer će Sud biti bez milosti, onima koji ovde nisu činili milost. Avaj! jadikovaćeš tada, dušo, ali neće biti ni glasa, ni odziva. Sve će se promeniti, sve će postati drugačije i dobiti tužan izgled; započeće tada osmi vek.*  Večno će se veseliti pravednici i večno mučiti oni drugi, koji nisu ničim obradovali Boga sveg stvorenog, i sada nisu onakvi kakvima su se pokazivali. Ovde, konačno, zavapimo Bogu, jer On je objavljivao /volju Svoju/ ljudima posredstvom svetih Svojih.

Kazujem Tebi, Gospode, sve; oprosti sluzi nepotrebnom, ne prezri moje bedno iskanje; pružam oskvrnavljene ruke, ne odbacuj mene, uzavrelog strastima, već pogledaj na mene čovekoljubivo, sa blagousrdnim milosrđem Tvojim; oskvrnavih sebe slastoljubljem, obeščastih duševnu lepotu, osvojen sam plotskim mudrovanjem, uništih pređašnje svoje dostojanstvo, poslušah podmuklog neprijatelja i načinih idole strasti, ispunjavah prohteve svoga stomaka, pomračih svetlost uma i, imajući čast istinskog sinovstva, upodobih se beslovesnoj stoci. Obuzima me strah i trepet kada se setim smrti koja se neprimetno približava svakome, a ja ostajem isti i ne ispravljam se.

Iz dubine vapim k Tebi, Gospode, pripadam Ti, i sa suzama uzdišem. Budi milostiv i čovekoljubiv, samo u Tebe, polažem sve nade svoje. Daj da se izbavim od dolazećeg gneva koji mi preti osudom tamo. Blagovoli da se moja okamenjena duša pokaže plodna u dobrodetelji. Besplodne pomisli moje istrebi ognjem Tvoga Svetog Duha. Ne poseci me kao besplodno drvo i ne baci me u oganj neugasivi, čineći od mene hranu za oganj kao slamu, već me kao pšenicu sakupi, Bože moj. Kolena srca svoga priklanjam ja okajani, ne usuđujući se da pogledam na nebo. Primi moljenje od nečistih usana, Sazdatelju, jedini bezgrešni.

Svemoćni Care svih, koji si svrgao buntovnog Velijara, izbavi me od svakog bezakonja. Anđeli i smrtni praznuju videći moje obraćenje. Ja prezreh Tvoje živonosne zapovesti, prevaren gnusnim delima. Ne uzgnušaj se, Vladaru dobri, već me izbavi od ropstva lukavome. Sa srdačnim strahom umilostivljavam Tebe, koji si me sazdao po proizvoljenju Tvome, i zavoleo me silno ne tražeći ništa za uzvrat, tako da si se mene radi ovaplotio i smrt pretrpeo. A sada se ja grešni pokazujem kao onaj koji je zaboravio toliku ljubav Tvoju, Izbavitelju; sav postadoh rob zadovoljstava, oskvrnavih telo i dušu. Svaki dan vapijem: „Sagreših“, a ne prestajem činiti zlo. Sada osuđen pred Tobom stojim, ali mi, Blagi, kao milostiv i čovekoljubiv Bog, daruj oproštaj za moja zla dela.

Bogorodice Djevo, Majko Božija, dveri nebeska i kivote, u Tebe polažem nadu spasenja, spasi me, Vladarko, ne tražeći ništa za uzvrat.

 

Mnoštvo Anđela na nebesima neprestano uzdišu za mnom, da ne bude iznenadno uzeta duša moja, i da ne dospem u reke ognjene. Strašni zakonodavci, Apostoli, koji zasedaju sa Sudijom, kao i saprestolni, mačenosni i zastrašujući Anđeli, dele među sobom srca grešnih. Zaridaće tada sve što diše, avaj, nesrećama nema kraja. Predupredi, dušo, sve ovo, podražavajući tugovanju bludnice.

Izbavi me tada, Spasitelju, od strašne pretnje užasnih muka. Tebe neprestano pevaju Heruvimi i Serafimi koji lete. Pukovi nebeski, služeći Ti, pevaju Te, u Trojici Jednoga. Ti, Oče, nerođena Svetlosti, imaš sabespočetnog Sina Svoga, imaš savečnog Duha Svoga, koji svima daje dah života; pošto si ispunjen milosrđem, dobrotom i blagošću, molitvama mučenika, proroka, apostola, prepodobnih i svetih, primi i naše glasove, Oče nebeski.

Gospode, slava Tebi! Njemu slava i vlast sa svesvetim, blagim i životvornim Duhom Njegovim, sada i svagda i u vekove vekova. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *