Питање:
Помаже Бог Оци, молио бих за савет у следећем: Волим девојку коју ћу ако Бог да оженити. И она мене воли и пристала је да се венчамо. Сада и ја њу и она мене воли на тотално нов начин код обоје. Раније смо и једно и друго имали особе са којима смо били и које смо волели. Нпр, ја сам имао доста девојака али према свакој сам осећао поред вољења њене душе и вољење њеног тела, тачније постојала је страст и помало посесивна љубав (ако таква љубав и постоји уопште) . Ипак сада волим ову девојку на тотално нов начин. Ни као родитеље, ни као сестру ни као другарицу, а опет ни као те девојке раније. Овако је волим тотално бестелесно и непосесивно тј. није ми битно где је и са ким је-ја стално имам сигурност да је добро и осећам топлину и смирење када мислим о њој. Знам сигурно да ми је њу Бог послао. Ипак десило се нешто мало чудно-када год се мазимо (не мазимо се страсно него као деца) у мени се појави телесна жеља. Али не у нормалном смислу. Овако, ја у мислима ни било којим делом душе и жеље не пожелим општење са њом, а ипак има м ерекцију. Надам се да ме разумете: тело, као нека машина, се нимало не покорава мислима које су тада потпуно чисте и бестрасне. Даље, како наша Црква гледа на љубљење (уснама) пре брака? И реците ми јел нормално имати оваква осећања према будућој жени тј. волети огромно али не као човека-него само њено постојање. Опет сигуран сам да ћу цео живот волети ову девојку на овај начин без обзира да ли је оженим или не, тако да не знам да ли је у мом случају исправно пред Богом приступити Светој Тајни Брака?
Филип
Одговор:
Драги Филипе, На први поглед, твоје питање изгледа разговетно. Али се мени чини да није сасвим јасно шта у суштини желиш да питаш? Стога, нисам у стању да ти одговорим више од овога: Не познајем вас, али твоје писмо звучи као да се обоје налазите пред упадањем у замку духовног непријатеља. Ако је то случај, да бисте избегли замку пред којом се налазите, потребно је да се више ослањате на “обичан” здрав разум, на оно што наш народ зове здрава памет, а мање на ваша осећања и некакве интелектуалне, рационалистичке анализе тих ваших осећања и (не) узбуђења.
Иначе, људи многа осећања називају истом речју – љубав. Али, као и свака драгоценост, љубав се мери по чистоти. Идеална чистота се не може достићи у овом свету и животу, јер ми, људи, правимо много грешака, умних и практичних, сваки дан. Према томе, остаје нам да имамо јасан циљ пред собом и да ка њему постојано ходимо остатак свога живота, уздајући се и верујући у Бога. А циљ нашега живота је – пребивање у Духу Светоме у Царству Небеском, у заједници са својим ближњим и другим људима који су изабрали исто.
Ако већ знаш да ти је њу Бог послао, онда је тако и третирај – као дар Божији. Имај поштовања и љубави према дару и нарочито према Дародавцу, без кога неби било ни тог дара…
Поздравља те, о. Срба
