Онанисање и гнев

Питање:
Поштовани оче, Како да се ослободим страшног греха онанисања и блудних помисли које производе овај грех, као и страховитог гнева који у последње време осећам, нарочито у односу према мајци Слава и хвала Богу на свему! Амин.
Н.Н


Одговор:
Драги Н.Н, Ово је тако тешко питање да прост и једноставан одговор не могу да вам понудим. Ви се суочавате као и већина рода људског са реалношћу греховне природе, чији су њени најјаћи симптоми жеље тела. Мало је таквих који су обдарени да немају те острашћене жеље за насладом тела, осим ако неком болешћу нису спутани, па и не знају за те тешкоће и муке кроз које посебно млад човек пролази. Страст по својој насталој природи није лична грешка него реалност њеног стања, јер је настала смрт, и први њени библијкси симптом код наших прародитеља јавили су се тако што су они почели да се стиде сами себе, те своје наготе, да су се због ње чак и “крили” од Бога. Када кажемо “онансиање” оно у ствари не одговара смислу самог проблема код човека, када страда од манструбације или самозадовољавања. Некако се кроз историју тако презентовало, по библијској личности Авнанију, што је нешто сасвим друго. “Онанисање” је уствари богоборство у присуству другог пола да се прекине зачеће. Чак не и то, него отворени пркос Авнанија да не подигне семе брату свом, како му је Бог наредио, него је намерно “просипао” своје семе и тако грубо нарушавао своје послушање које је добио. И ту је прорадио егоизам и егоцентризам, јер је знао “да неће бити његов плод” (Битије 38, 9) . Понео се као богоборац и зато га је Бог убио, и то не због самог сексуалног чина, који је у то време био сасвим нормалан и по закону да се продужи семе покојног брата, што значи да је могло да се спава са својом снајком – удовом. Циљ је био зачеће и плод а не страст; јер је свако имао право на наду да ће Месија да дође из његовог колена. Али он се злом понео, и “просипао је своје семе”, само са тим љубоморним циљем “да не роди децу брату своме”. Директно непослушање, а и завист и недостатак љубави! Али болесни пуританизам је некако извитоперио проблеме људске сексуалности па се и рукоблуд меша са случајем Авнанија. Овде настаје збрка библијских личности, па се често повезује овај грех за Ананија, или Онанија. А Ананије је био пророк, и још један од три младића са пророком Данилом, а такође је познат и Ананије у Делима Апостолским, када је скривао новац а апостол Петар га изобличио тако што је овај одмах умро.
Неки оно место у I Коринћанима (6, 9) узимају прилично здраво за готово, па дословно тумаче да овај широкопрострањени грех води ван Царства Небеског. Свети Теофилакт није баш јасан када каже да апостол Павле: “рукоблудницима назива оне, над којима се извршава срамно дело, а затим набраја оне, који извршавају срамна дела”, али је јасан када жели да каже да не можемо тако строго да узимамо овај грех, рецимо ништа мање од греха који се у нашој савести јавља као нешто сасвим безазлено, па наводи: “Христос је рекао да је достојан пакла онај, који свом брату каже: будало (в. Мт. 5; 22) ”. А пијанство равна у категорију прељубе и чак противприродног блуда. Овде овај отац жели да каже да сваки грех у својој суштини потиска из царства Бога Славе, и зато се ми на св. Исповести увек “враћамо” Цркви и Христу, како и сама молитва сведочи. Овде можемо да наведемо и Господње речи у Матеју 5, 28, да и сам погрешан поглед на жену ближњег ствара прељубу, што по овим горе наведеном критеријуму издваја из Царства нашег Бога Славе.
Грех тела се једино укроћава постом и трудом – смирењем тела (слабљењем) , а наравно и молитвом свих врста, а и самим созерцањем Славе и Имена Божијег. Строги монашки живот и “зидови” манастира решавају ову општељудску страст, док у свету ритуалног покрета тела које је ту поред нас чим пређемо праг нашег дома и данашњег претераног модернистичког снисхођења Цркве према лаицима, т.ј упрошћавањем питања “једног идеала Христовог” (св. Иларион Тројицки) , борба са овим грехом постаје више симболична, а самим тим за оне који се искрено брину и врло тешка, чак претешка. Борац са овим грехом, као и разним врстама прељубе све је усамљенији, и све је мање помоћи са стране, чак и у схватању озбиљности овог проблема. Нажалост, данас у погрешном тумачењу “теологије оправдања”, а покренути либерлано реформисаним протестантизмом, неки питања морала и етике сасвим другачије формулишу, да је истински борц за бестрастност (Христоуподобљење) заиста остављен сасвим усамљен и чак заборављен.
Треба послушати ап. Павла, да је “боље да се жени него успаљује”, а ако то не иде од руке, онда можда можемо по слабости свог тела, и греха у њему, да се сетимо св. Петра Дамаскина, који нам каже да нам се некада одређени греси допуштају ради нашег смирења –посрамљења. Да буде нека врста испомоћи да се не погордимо, типа како ми све можемо силом воље да чинимо. Нашим покретима а не даровима Божије благодати. Сила воље у отсуству љубави и послушања може да буде велика препрека на подвижничком путу правосалвног хришћанина, која може да одведе у прелест, и данас видимо многе јавне људе који дубоко у њој грцају. Желео бих да вам дам неку утеху. Молите се Богу; постите када вас напаст притегне; не саглашавајте се и када падате – ма колико то противуречно звучало, него тражите нове путеве да се некако изборите. Не прихватајте то као нешто “нормално”, нити слушајте људе и чак неке “теологе” који вам то јавно говоре (јер би онда и Адамов грех био “нормалан”) . Још више не падајте у очај, то је нешто нашта мора да обратите велику пажњу. Са својим духовником често о томе разговарајте, а ако је он добар и искусан, наћи ћете пријатеља и помоћника да некако ублажите страдање од овог греха, и да га на крају савладате. Али то није лако, јер је овај грех најјчаи признак директне смртности људске приоде, што је страст и пожуда тела.
Још и ово у вези ваше мајке. За проблем отварања према супротном полу, и честог страха у комуницирању са њима по неким психолошким анализама ту фрустрацију усмеравамо према мајци, као женском полу, јер у овом случају не постоји баријера страха од тог истог пола, јер је наша мајка. То може да пређе и у врсту садизма. Ви као православни хришћанин то мора одмах и безусловно да искорените. Без одлагања! Желим вам сва блага од Господа
оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *