ОМИЛИЈЕ

 

ОМИЛИЈЕ
 
ДАНАС СЕ РОДИО БОГ И ЧОВЕК
 
Кад кажемо: Христос се роди, исто је као и да кажемо: Месија се роди, или Цар се роди, или Спаситељ се роди!
Поздрављајући се тако ми тврдимо и друг другу сведочимо, да је дошао у свет Онај који је требао доћи ради спасења људског, и да другог изван Њега не треба чекати. Онај, кога је Бог обећао нашим прародитељима изгнаним из Раја; кога су незнабожни народи и племена тамно наслућивали; кога су пророци јеврејски јасно прорекли; за којим је безбожно човечанство хиљадама болно уздисало.
Онај се засија на земљи као сунце после дуге ноћи. И тако кад кажемо: Христос се роди, ми сведочимо, и да је Свевишњи одржао Своје обећање, и да су се слутње човечанства испуниле и да су се пророчанства пророка остварила, и да су уздаси људски утољени радошћу.
Месија се роди. Најчудеснији, истовремено Човек и Бог – да се уморне очи људске одморе на Њему и не погледају другог Месију.
Цар се роди, Најсилнији, истовремено са жезлом моћи и кандилом милости – да се и најмањи усправе и ускликну: ми смо царска деца.
Јунак се роди, Непобедиви, да одбрани праведне, да освоји грешне, да сруши духове злобе поднебесне.
Путовођ се роди, Највидовитији, да залутале изведе и поведе.
Просветитељ се роди, Најпросвећенији, да растера мраке и просветли помрачење.
Пастир се роди, Најбрижнији, да спасе стадо од вукова и прибере га у свој тор.
Хранитељ се роди, Најбогатији, да исхрани гладне, не земљом но небом, небеским телом својим и пламеном крвљу Својом.
Човекољубитељ се роди, Најређи, да пригрли на груди своје и оживи љубављу безбројну сирочад Своју, која су дуго гредила из гроба живота у гроб смрти.
Откровитељ се роди… Највећи, да повуче завесу и открије смртним царство небеско.
Све то означава оне чаробне речи, с којима се хришћани о Божићу поздрављају и с којима и ја вас, браћо, поздрављам:
Христос се роди!
 
“Мисионар” – 1936. г.

2 Comments

  1. Prelepo stivo, poucno , hvala vam nasu sveti oci

  2. По мом скромном мишљењу, две најлепше оде женском роду су испеване у прози овог чланка Дјеви Марији и у тумачењу двадесете главе Јовановог Јеванђеља Аве Јустина Светој Марији Магдалини. Оба чланка ме доведу до суза, а прочитао сам их безброј пута.