NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » OMILIJE NA KNJIGU POSTANJA

OMILIJE NA KNJIGU POSTANJA

 

OMILIJE NA KNJIGU POSTANJA
 

 
OMILIJA JEDANAESTA
 
I nasadi Gospod Bog raj u Edemu prema istoku i postavi tamo čoveka koga sazda. (Post. 2,8-14)
 
1. Gledajući vašu neugasivu žeđ i veliku želju, budan razum i sve vas kako upijate [moje reči] i ushićujete se duhovnom poukom, iako svestan koliko sam sam ubog, jednako se svakoga dana trudim da pred vas postavljam ovu oskudnu i prostu trpezu, tvrdo verujući da ćete, raspaljeni željom, sa naklonošću primiti to što se kazuje, kao što se može videti da se dešava i sa čulnim jelima. Kada su gosti raspoloženi za jelo, makar i trpeza bila siromašna i domaćin bio prost, oni sa velikim zadovoljstvom jedu to što je stavljeno pred njih. A kada im nije do jela, makar i raskošna bila trpeza i na njoj se nalazila različita jestiva, slaba je korist kada oni ne mogu da pojedu to što je pripremljeno. A ovde, budući da je blagodati radi Božje i vaša usrdnost budna, a i trpeza je duhovna, i sami govorimo sa velikom željom, znajući da ove božanstvene pouke predajemo trezvenim ušima. Kao što i zemljodelac, kada nađe masnu i plodnu oranicu, svojski joj se posveti, pa izbrazdavši je, pooravši i počupavši trnje izobilno je zaseje i već hranjen dobrim nadama svakoga dana očekuje klijanje semena, merkajući plodnost zemlje i spreman da primi žetvu koja je mnogostruko veća nego što je seme – tako i mi, gledajući kako se vaša revnost iz dana u dan razgoreva, a želja raste i usrdnost uvećava, u vezi sa vama imamo dobre nade, te i sami sa većom radošću i revnošću hitamo da, po meri svojih moći, doprinesemo nazidavanju vaše ljubavi, na slavu Božju i na ponos Crkve Božje. Hajde, onda, ako je ugodno, da ponovivši malo ono što je ranije kazano vratimo se na ono što je po redu danas pročitano. Treba da kažemo šta smo ranije ispitivali i dokle smo došli sa poukom kada prekinusmo besedu. I načini, kaže, Bog čoveka, prah uzevši od zemlje i dunu u lice njegovo dah životni i posta čovek duša živa. To što sam tada govorio i sada ću reći, i neću prestati da ponavljam – da je velika i neiskazana ljubav zajedničkog Vladike svega prema rodu našem. On Se radi našega spasenja poslužio velikim snishođenjem i velike časti udostoji baš ovo biće – čoveka, rečju i delom svedočeći da od svega vidljivog najveće staranje za njega pokazuje. A ništa ne smeta da i danas isto ispitamo pred vašom ljubavlju. Kao što tamjan, što se više premeće pod našim prstima, odaje veće blagouhanje, tako može da se vidi i kod Božanstvenoga Pisma: što više neko nastoji da mu se približi, to bolje može da sagleda skriveno bogatstvo i da otuda zahvati veliko i neiskazano blago. I načini, kaže, Bog čoveka, prah uzevši od zemlje. Primeti odmah razliku koja postoji u samom načinu na koji počinje da besedi. Govoreći o načinu stvaranja svega drugog, blaženi Mojsej nas pouči kako kaza Bog: neka bude svetlost, i bi svetlost; Neka bude svod i Neka se saberu vode; Neka budu svetila; Neka isklija zemlja biljku travnu; Neka izvedu vode gmizavce duša živih; Neka izvede zemlja dušu živu. Vide li kako sve bi rečju stvoreno? Ali pogledajmo, dakle, šta kaže [blaženi Mojsej] u vezi sa stvaranjem čoveka. I načini Bog čoveka. Gledaj kako snishođenjem u izrazu, kojem je pribegao zbog naše slabosti, ujedno uči i o načinu stvaranja, i pokazuje [čoveka] gde se menja i, da kažem ljudskim jezikom, gde se rukama Božjim oblikuje, kao što i drugi prorok kaže: Ruke tvoje stvoriše me i sazdaše me (Jov 10,8). A reci mi, uostalom, i da je zapovedio tek tako da zemlja da čoveka, zar se zapoveđeno ne bi ostvarilo? Ali da bi nam način stvaranja poslužio kao večita pouka, kako ne bismo umišljali nešto više o sebi, on tako podrobno pripoveda i kaže: Načini Bog čoveka, prah uzevši od zemlje.
2. Gledaj upravo u tome [kolika je] čast [ukazana čoveku]. On, naime, ne uzima prosto zemlju, nego prah – ono što je, takoreći, najništavnije od zemlje i sami taj zemaljski prah Svojom zapovešću preinačuje u telesnu prirodu. Upravo kao što stvori samu suštinu zemlje, koja nije postojala, tako i sada, kada požele, zemljin prah pretvori u telo. Ovde je umesno uskliknuti ono što i blaženi David: Ko će izgovoriti sile Gospodnje, učiniti da se čuju sve pohvale Njegove! Jer on napravi od praha ovo biće i tolikoj ga časti uzvede i tolika mu dobra od samoga početka čini, javljajući kroz sve Svoje čovekoljublje. I dunu, kaže, u lice njegovo dah životni i posta čovek duša živa. Ovde se neki bezumnici, povodeći se za sopstvenim rasuđivanjima i ništa bogodolično ne misleći i ne uzimajući u obzir ni snishođenje u jeziku, usuđuju da tvrde da duša [potiče] iz suštine Božje. O, bezumlja! O, ludosti! Kolike je puteve pogibli đavo ostavio onima koji hoće da mu služe! A da bi se uverio, gledaj kako oni idu putevima koji su međusobno suprotstavljeni. Neki od njih, namerivši se na reč dunu, kažu da su duše iz suštine Božje, a drugi, opet, kažu da se one preinačuju u suštinu i najbeščasnijih beslovesnih [životinja i biljaka].[1] Zar bi išta moglo biti gore od toga bezumlja? Budući da im se rasuđivanje pomračilo i ne poznadoše istiniti smisao Pisma, kao oni koji ostadoše bez oka razuma hrle sa suprotnih strana ka [istom] ponoru, jedni [dušu] precenjujući, a drugi je potcenjujući. A ako naume da iz onoga što Pismo govori: Dunu u lice njegovo – i usta pripišu Bogu, onda mu treba dodeliti i ruke – pa [Pismo] kaže: Načini čoveka. Nego, da ne bismo, želeći da izobličimo njihovu klevetu, bili prinuđeni i sami da više nego što treba govorimo, hajde da se konačno otklonimo i od njihovoga bezumlja i bezglavosti, a da pođemo za svrhom Božanstvenoga Pisma koje samo sebe tumači, jedino ako ne obraćamo pažnju na grubost izraza, nego mislimo na to da je uzrok tome naša slabost. Drugačije, uostalom, ne bi bilo moguće ljudskom sluhu da primi što se kazuje, da [Pismo] nije pribeglo tolikom snishođenju. Imajući na umu, dakle, i našu slabost i da je tu reč o Bogu, primajmo to što je rečeno kako dolikuje da se o Bogu govori, ne svodeći Božanstvo na telesnu spoljašnjost i sastav (συνθεσιν) udova, nego o svemu bogodolično misleći. Bog je prost, nesložen i bez oblika. A ako nameravamo da samovoljno Bogu pripišemo i sastav udova, neprimetno padamo u jelinsko beščašće. Kada čuješ Pismo gde kaže: Načini Bog čoveka, misli kao da je kazano neka bude; i opet kada čuješ da dunu u lice njegovo dah životni, to opet shvati kako je izvoleo da, kao što je stvorio bestelesne sile, i ovo telo koje je od praha ima slovesnu dušu koja može da se koristi telesnim udovima. To telo, stvoreno po zapovesti Vladičinoj, ležaše kao oruđe kome je potreban pokretač ili, bolje, kao lira koja traži nekoga ko može da svojom veštinom i mudrošću, a udovima kao terzijanom, Vladiki uznosi doličan slatkopoj. Dunu, kaže, u lice njegovo dah životni. Šta znači: dunu dah životni! Da je On ushteo i zapovedio da ovo stvoreno telo ima životnu silu, kojom to biće posta duša živa, odnosno delatna i kadra da svoju veštinu javlja pokretanjem udova.
3. I gledaj upravo na tome razliku u stvaranju ove čudesne slovesne životinje i stvaranja beslovesnih. U vezi sa njima kaže [Gospod]: Neka izvedu vode gmizavce duša živih, i toga časa vode dadoše životinje sa dušom. Isto tako, opet, [kaza] i u vezi sa zemljom: Neka izvede zemlja dušu živu. A u vezi sa čovekom ne beše tako, nego se prvo od praha stvara telo, a nakon toga daje mu se životna sila, koja je upravo suština duše. Zbog toga je govorio Mojsej o beslovesnim: krv njegova duša je njegova (Lev 17,11). Kod čoveka suština je bestelesna i besmrtna i mnogo je pretežnija u odnosu na telo i to u meri u kojoj to dolikuje bestelesnom nad telesnim. Ali upitaće možda neko i zašto se, ako je duša časnija od tela, prvo stvara ono što je manje, a onda veće i pretežnije. Zar ne vidiš, ljubljeni, da se isto to zbilo i sa stvaranjem [ostatka sveta]? Kao što behu stvoreni nebo, zemlja, sunce, mesec i sve ostalo, pa beslovesne životinje i posle svega toga čovek, kome je imala da bude poverena vlast nad svim tim, tako se prilikom samoga sazdavanja čoveka prvo stvara telo, a potom duša koja je časnija. Kao što se životinje koje su namenjene da budu u pokornosti i na korist čoveku stvaraju uoči stvaranja čoveka, da bi onaj koji će od njih uživati korist imao spremnu službu, tako se i telo stvara pre duše, da bi ona kada, po neiskazanoj Njegovoj premudrosti, bude stvorena, mogla da pokazuje svoje dejstvo kretanjem tela. I nasadi, kaže, Bog raj u Edemu prema istoku, i postavi tamo čoveka ?o?a sazda. Pošto Vladika svega pokaza svoju ljubav prema čoveku i radi njega sve vidljivo stvori i privede u postojanje, On odmah počinje da mu čini dobra. I nasadi Bog, kaže, raj u Edemu prema istoku. Gledaj i na ovome, ljubljeni, kako se, ako ne primamo reči bogodolično, nužno sunovraćujemo u ogromni bezdan. A šta bi imali da kažu i u vezi sa ovim oni koji se usuđuju da o svemu što se govori o Bogu sude na ljudski način? I nasadi Bog, kaže, raj. I šta? Reci mi, da mu nisu možda bili potrebni ašov i zemljodelstvo i drugi trud da bi ga ulepšao? Daleko bilo. I ovde opet reč zasadi treba razumevati u smislu da Bog zapovedi da na zemlji postoji raj, kako bi u njemu prebivao stvoreni čovek. A da je toga radi raj stvoren, čuj gde Pismo kaže: I zasadi Bog raj u Edemu prema istoku i postavi tamo čoveka koga sazda. Zato blaženi Mojsej i stavlja ime mesta u Pismima, da oni koji vole da u prazno brbljaju ne bi mogli da obmanjuju prostije i da basnoslove da raj nije na zemlji, nego na nebu. A ako, i pored toga što se Božanstveno Pismo tako tačno izrazilo, neki od onih koji visoko misle o krasnorečivosti i spoljašnjoj mudrosti ne prestadoše da govore suprotno zapisanom, pa kažu da raj nije na zemlji i tvrde koješta drugo od onoga što se priča, tako da ne misle kako je napisano, nego sve obrnuto i ono što je rečeno za zemlju misle da je rečeno za nebo – da se blaženi Mojsej nije tako smireno izrazio i pribegao snishođenju, a dok mu je Sveti Duh pokretao jezik, dokle li bi stigli, mada Sveto Pismo, kada želi nečem takvom da nas pouči, samo sebe tumači i ne dopušta da se slušalac opsenjuje? Ali budući da mnogi slušaju ovo što se izlaže ne da bi nešto dobili iz Božanstvenih Pisama, nego radi razonode, oni ne hitaju onome što koristi, nego radije tome što može da ih razveseli. Molim vas zato da, zagradivši sluh prema svima takvima, sledujemo pravilu Svetoga Pisma. Pa kada čuješ, ljubljeni, da zasadi Bog raj u Edemu prema istoku, ovo zasadi shvataj bogodolično – da Bog to zapovedi. A za ostalo veruj da i raj nastade i to na onom mestu gde i Pismo naznači, jer ne verovati u ono što stoji u Božanstvenom Pismu, nego dometati sopstvena rasuđivanja, smatram da donosi veliku opasnost onima koji se usuđuju da tako čine. I postavi, kaže, tamo čoveka koga sazda.
4. Gledaj samo koliku mu čast [Gospod] ukazuje. Stvorivši ga izvan raja, odmah ga uvede, kako bi mu darovao da opitno oseti [Njegovo] dobročinstvo i da bi na delu poznao čast koja mu se ukazuje – pa postavi tamo čoveka ?o?a sazda. I ovo postavi shvatajmo opet kao da je rečeno da mu je [Gospod] zapovedio da tamo živi, kako bi mu i [tamošnji] prizor i obitavanje činili veliku radost i pobuđivali ga da odaje zahvalnost pri pomisli koliko mu se dobro čini, a da sam ništa nikada ne pokaza. Neka te zato ne zbunjuje reč postavi. Običaj je Pisma da se ljudskim rečima posluži radi nas i naše koristi. I da bi se uverio, gledaj kako je i ranije, u vezi sa stvaranjem zvezda, upotrebilo istu reč, rekavši: I postavi ih na svodu nebeskom, ne da bismo pomislili da su one prikovane za nebo (jer svaka od njih prevaljuje sopstveni put menjajući mesto), nego da bi poučilo da je [Gospod] zapovedio da one budu na nebu, kao i da čovek prebiva u raju. I izraste, kaže, Bog još iz zemlje svako drvo lepo za gledanje i dobro za jelo i drvo života posred raja i drvo poznanja dobra i zla. Evo i druge vrste dobročinstva na čast sazdanome. Kada izvole da on prebiva u raju, [Gospod] zapovedi da zemlja da različito drveće, koje može da svojim izgledom pruži radost, a pogodno za jelo. Svako drvo, kaže, lepo za gledanje, odnosno prijatno oku. I dobro za jelo, to jest takva [drveta] koja mogu i da rasvesele kada se pogleda na njih, i koja ukusom daruju veliku nasladu, a mnoštvom i izobiljem pričinjavaju veliku radost onome koji je naznačen da ih koristi. [Gospod] učini da izraste svako, kaže, drvo koje može da se navede. Jesi li video bitovanje bez muke? Jesi li video čudesni život? Kao kakav angel – tako čovek na zemlji obitavaše, odeven u telo, a bez telesnih potreba, i kao da je ukrašen bagrenicom i dijademom, a ogrnut porfirom, spokojno se naslađivao prebivanjem u raju, uživajući u svakom izobilju. I drvo, kaže, života posred raja i drvo poznanja dobra i zla. Poučivši nas kako zemlja svako drvo dade po zapovesti Vladičinoj i lepo za gledanje i dobro za jelo, [Pismo] kaže: I drvo života posred raja i drvo poznanja dobra i zla. Znajući unapred da će se vremenom zbog velike slobode izroditi pokvarenost, čovekoljubivi Vladika je, kao Tvorac, izrastao i drvo života posred raja i drvo poznanja dobra i zla, od koga će ubrzo da čoveku zapovedi uzdržanje, kako bi znao da u svemu uživa blagodaću i čovekoljubljem i da je On Vladika i Tvorac njegove prirode i svega vidljivog. Zbog toga [Pismo] već i pomenu drvo, pa nam dalje pripoveda o imenima reka, o njihovom deljenju i o tome kako se krajevi zemlje dele tako što su se od one koja napaja raj odvojile druge i razdelile se u četiri početka. Nego može biti da oni koji vole da govore po sopstvenoj mudrosti opet ne dopuštaju ni da su reke reke, niti vode vode, nego uveravaju one koji trpe da ih slušaju da se [pod time] misli na nešto drugo. Ali molim vas da ih mi ne slušamo, nego zatiskujmo uši za njihove priče i slušajmo Božanstveno Pismo, pa sledeći što ono kaže nastojmo da u svoje duše polažemo zdrava učenja i da uz njih pokazujemo i dobar život, kako bi i život svedo čio o učenjima i učenja verodostojnije javljala život. Jer ako nemamo ni pravilne dogmate, a i nebrižno živimo, koja će nam biti korist? No ako, živeći kako valja, ne vodimo računa o pravilnim učenjima, ništa korisno nećemo moći da steknemo za svoje spasenje. Mi treba da se, ako želimo i geene da se oslobodimo i Carstva da se domognemo, sa obeju strana da se ukrašavamo – i ispravnošću učenja i staranjem o životu. Jer koja je korist, reci mi, ako se drvo i pruža u veliku visinu i ako je lišćem okićeno, ako je bez ploda? Tako ni hrišćaninu ništa ne koriste pravilna učenja, ako ga nije briga za to kako živi. Zato je Hristos onakve blažio govoreći: Blažen je koji učini i pouči (Mt 5,19). Od pouke rečima mnogo je dragocenija i verodostojnija pouka delima. Takav i kada ćuti i kada ga ne vide neke može da vaspitava prizorom, a ove druge time što slušaju o njemu, i mnoge će okušati od Boga milosti ne samo zbog sebe samoga, nego i zbog onih koji gledaju na njega, jer doprinosi da se proslavi [njegov] sopstveni Vladika. Takav će nebrojenim jezicima i mnogim ustima uzneti blagodarenja i slavopoje Bogu svega, jer neće se samo oni koji ga znaju, nego i svedoci njegovoga života zadiviti i njemu i njegovome Vladiki, nego i koji ga ne znaju a slušaju o tome od drugih, i koji daleko žive, i neće se samo prijatelji nego i neprijatelji postideti njegove velike vrline. Jer tolika je njena snaga, da i neprijateljima zatvara usta. I kao što slabovidi ne podnose da gledaju u sunčeve zrake, tako ni zlo nikada neće moći da pogleda ka vrlini, nego će ustupiti i uteći i priznati poraz. To shvativši, držimo se vrline i sa pažnjom svoj život ustrojimo, nastojeći da se klonimo i onih greha koji nam se čine i malim i neznatnim, bilo da su na rečima ili delima. A ako se od malih uzdržimo, nikada nećemo upasti ni u veće grehe i vremenom ćemo moći, primajući milost sviše, da se domognemo i najviše vrline i da izbegnemo pripremljenu kaznu i večna dobra da dobijemo, blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našega Isusa Hrista, Kojem sa Ocem, zajedno sa Svetim Duhom, [priliče] slava, sila i čast, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Sv. Jovan misli, po svoj prilici, na pitagorejsko učenje o prevaploćenju.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. „duše nemarne, koje se ne utvrdiše na duhovnoj steni“…eto kako je Sv. Jovan Zlatousti govorio, a Sveti Teofan Zatvornik govori „ukoreniti se u Hrišćanstvu“ kao o duhovnoj neophodnosti jer smo često samo imenom hrišćani.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *