Omilije

OMILIJE

O SLIČNOSTI SA HRISTOM

Hristos voskrese, draga braćo i deco!
Rodio se u pećini, vaskrsao u slavi, Gospod naš preslavni. Nebo beše otvoreno i pri rođenju i pri vaskrsenju Njegovom. Nebo Božje svetlo, što dugo ćutaše zatvoreno grehom Adamovim. I Angeli razgovarahu sa ljudima. On je i sišao na zemlju, da otvori ljudima nebo i zbratimi ljude i angele. On, Bog naš i Spasitelj naš, zaogrnut čovečijim telom, kao porfirom večni Car Slave. On, sama čistota i smirenost, rodio se od prečiste i smerne Deve u pećini, a vaskrsao u slavi, da i mi slično Njemu, sve što počinjemo delovati, počinjemo sa čistotom i smernošću, jer to je od Boga ukazani put ka večnoj slavi.
Živeo je u radionici, a vaskrsao u slavi, Učitelj naš premudri. Živeo je dugo u radionici kao vredni zanatlija, bez vike i šuma, a vaskrsao u slavi. Da i mi budemo vredni i grudoljubivi u dužnostima svojim, na njivama i u radionicama, kroz ceo život svoj, neprestano imajući u vidu njivu i radionicu duša naših. Jer je trudoljublje neophodni uslov za dobijanje duševnog spasenja i večne slave.
Tvorio je prevelika dela milosrđa i ljubavi naspram ljudi, a vaskrsao u slavi, naš nežni Čudotvorac ljubavi. Da i mi pokazujemo milost naspram suseda svojih nemoćnih, i to prvenstveno milost u mislima misleći dobro o njima, milost u molitvi, moleći se Bogu za njih, i milost na delu čineći im dobro od dobra koje nam je od Boga. Da budemo slični Gospodu Hristu u milosti, kao što su deca slična roditeljima svojim. Jer bez milosti niko se nikad nije proslavio pred Bogom i angelima Božjim svetlim. Ako se neko i proslavio bez milosti, proslavio se plačevnom slavom među mračnim demonima i slugama njihovim.
Stajao i klečao često na molitvi, a vaskrsao u slavi. Molio se ponekad i po cele noći, ne za sebe nego za nas, decu svih vremena i svih naroda, krotki naš Svetac nad Svecima. Da i mi molitvom osveštavamo duše i tela, domove i njive, polja i radionice, i svu stvar oko sebe. Da budemo u molitvenoj skrušenosti slični Njemu, koji je molitvom kao rosom nebeskom zalivao svoje besmrtno delo spasenja ljudskog. Ko se ikad proslavi bez molitve? Ako se neko bez nje i proslavi, proslavi se ne u carstvu svetlosti, i ne slavom Božjom, nego nekom drugom i drugčijom slavom.
Trpeo kletve i poruge od ljudi, a vaskrsao u slavi. Trpeo pljuvanja pljuvača i šamaranja šamarača, odricanja i izdajstva od strane prijatelja; trpeo od gluposti učenih, od dugog jezika kratkoumnih i od oholosti naših ništavnih, trpeo i otrpeo sve – a vaskrsao u slavi, dugotrpeljivi i sveščedri Iskupitelj naš. Da i mi imamo trpeljivost (terpjenije) i da praštamo opadačima i napadačima svojim.
Na krst bio propet i zakovan, ismejan u mukama, umrtvljen i u zemlju pogreben, – ali vaskrsao u slavi, svesilni Stvoritelj i Bog naš, da se i mi naučimo primati sve gorčine, koje nas u životu stignu ili sretnu, s neograničenom pokornošću volji Božjoj, slično Njemu praobrazu i prototipu našem, svečovečanskom i prečistom, svagda govoreći kao On: Oče moj, neka bude volja tvoja!
Da se obučemo, dakle u čistotu i smernost, u trudoljublje, milosrđe, trpeljivost sa praštanjem, i u pokornost volji Božjoj. Ko se ne bude obukao u ovu zlatotkanu odeću od sedam velikih Njegovih vrlina, taj se znači nije održao obučen u Hrista, kakav je bio pri krštenju, te kad bude stao pred Hrista na Sudu velikom u dan rasplate, neće ličiti na Njega ni po čem, ni po jednom šavu ni koncu, i kao nag i odvratan biće gurnut i odbačen. Jer svak ko ulazi u večni pokoj, u radost i slavu Hristovu, i u živovanje besplatno sa Njim, mora prethodno ličiti na Njega. Ko pak ne liči na Njega, ne može biti Njegov niti s Njim.
Mnogi naši preci, braćo, ličili su na Hrista. Naša prošlost balkanska i pravoslavna pokazuje nam, da na Njega može ličiti i čovek sudija i čovek sužanj, težak i zanatlija i sluga i sluškinja i prosjak. Svaki čovek treba da može raspoznati u Njemu svoje pravo biće u punoći, u krasoti i u sili, a On opet da može videti bar nešto od Svoga u svakome. Svaki stvoreni od Njega može ličiti na Njega. Sve službe i sva dostojanstva nisu otvorena za sve ljude, ali sličnost sa Hristom otvorena je za sve. I čitavi narodi i plemena mogu ličiti na Njega. Vaistinu, Balkanski narodi u prošlosti ličili su često i mnogo na Hrista. I kad god su u većoj meri ličili na Njega, bivali su veliki i slavni, kako u slobodi tako i u ropstvu. U slobodi su vaši stari umeli ličiti na Hrista po čistoti i smernosti, po trudoljublju i milosrđu, a u ropstvu, opet po molitvenosti, trpeljivosti, praštanju i pokornosti volji Božjoj.
Tako se vera pravoslavna proslavljala i tako je ona proslavljala ljude i narode na Balkanu i u vremenima spoljašnje slobode i u vremena spoljašnjeg robovanja, podjednako silno i uzvišeno. Od te slave duša se hrani, oči slade i uši zuje sve do danas. Sve od onih dana kada je apostol Pavle, obučen u sedmonitnu odeću Hristovu, javljao Jevanđelje Hristovo, Radosnu Vest o Hristu po Atini i Korintu, po Filibi i Solunu, po svojoj Makedoniji i Trakiji, pa do naših dana Pravoslavlje se proslavljalo likom Balkanskog Hrista, kako u pojedinim svecima tako i u velikim masama narodnim na ovome znamenitom poluostrvu. Ako je danas pravoslavnim Balkancima zlo, i to u slobodi, šta da kažemo? Ništa drugo nego da su se mnogi potomci velikih predaka zastideli sličnosti svojih starih sa Hristom Besmrtnim, pa su počeli udarati na sebe suprotne i odvatne obrazine, prema svome smanjenom radu, prema svome oslabelom vidu i sluhu, prema svome okraćalom dosezanju. Neki bi od ovih i hteli da se raduju prazniku Hristovog Vaskrsenja, podražavajući u tome prost narod, ali ne mogu i ne umeju da se raduju. Ne da im se, zato što nisu plakali sa Hristom na putovanjima poniženja Njegovih. Niko se ne može radovati prazniku Vaskrsenja ko se ne raduje faktu (događaju) Vaskrsenja. A oni koji se krštenjem upisaše u Hristovu vojsku, pa se sada zastideše svoga Vojskovođe, biće izbrisani iz Knjige života i oterani u tamu krajnju. Znate li zašto? Zato što neće ni po čem ličiti na Onoga koji za sada još miluje a koji će onda po pravdi suditi. Ne poznajem vas, reći će im Večni Sudija. Ničega sličnog nemate ni sa mnom. Ja poznajem svoje, i moji poznaju mene, a vi ko ste?
O, neka bi vaš udeo, braćo, bio sa onim blaženima koje Gospod izabra i primi. A blaženi su oni koji ličiše na Gospoda. I biše malena ogledala, u kojima se ogleda Bog. Niko ne može biti potpun kao On, ali svi možemo ličiti na Njega. Treba pri tom znati, da nije važno da mi ličimo na Gospoda Slave po sili i moći čudotvornoj. To je On zadržao u Svojoj ruci, i to On daruje kome hoće, kako hoće, i kada hoće. Po veličini sile čudotvorne niko se neće ni suditi ni nagrađivati na Strašnome Sudu. Ali je važno, i vrlo važno, da mi ličimo na Gospoda po onih sedam velikih vrlina: po čistoti, po smernosti, po trudoljublju, po milosrđu, po molitvenosti, po trpljenju i praštanju, i po pokornosti volji Božjoj. U tome nije postavljena ni mera ni granica. Tu je otvoreno nepregledno polje za podražavanje, za nadmetanje. Trku završih, piše sveti slavni i svehvalni apostol Pavle. Sila čudotvorna, moć proricanja i vidovitosti, što je od Gospoda, ima za ljude kratku meru i blisku granicu, ali zar je moguće biti suviše čist i smeran, suviše trudoljubiv i milostiv, molitven i trpeljiv, velikodušan i pokoran volji Božjoj? Ne. Nikad niko od ljudi nije preterao u tome. Ne bojte se ni vi, da ćete prekoračiti meru u tim vrlinama. Nego se trudite, poput svetitelja, da budete slični Onome koji vam je stvorio lik čovečji, trudite se sve dotle dokle Hristovo obličje ne postane u vama (Gal. 4, 19). Da budete slični Njemu po čistoti, po smernosti, po trudoljublju, po milosrđu, po molitvenosti, po trpljenju, po praštanju i po pokornosti volji Božjoj, da bi bili na kraju slični Njemu po vaskrsenju. Da bi Mu bili na kraju slični po večnoj slavi, a večna slava i večni život jedno je isto. Niti se može odvojiti jedno od drugoga u carstvu Hristovom. Da budemo, dakle, slični Njemu na zemlji, da bi Mu bili slični i na nebesima. Da budemo slični Njemu ovde, da bismo bili raspoznati onamo. Eda bi tako postali učasnici slave Njegove večite, i sanaslednici carstva Njegovog na nebesima, zajedno s angelima i svetiteljima.
Vaskrsli Gospod neka bi vazda bio posredi nas kao što je bio posredi apostola, i svetlio nam primerom svojim na putu spasenja, krepio nas ljubavlju Boga Oca i oživljavao silom Duha svog životvornog, sada i navek. Amin.

Vaskršnja poslanica, Ohrid, 1929. g.

Ključne reči:

6 komentar(a)

  1. Ovo na opomenu svima, koji podništavaju žene, zovu ih „slabima“ i drugim nepodobnim imenima. Kakve heroine u tako teškim i opasnim vremenima!

  2. Milijana Eraković

    Skupo smo plaćeni , od Kosova do Krfa , pa nadalje kroz dvadeseti vijek , da bismo bili jeftino prodati.
    Ove riječi su skrivane , kao i sve riječi svetog Vladike , tokom cijelog tog dvadesetog vijeka, neka Bog da da nam osvjetljavaju put u ovom.

  3. Pomaže Bog! Tumačenje Svetog Jevanđelja za 28.-u nedelju posle Duhova ne može da se pronađe. Molimo vas da nam olakšate i učinite dostupnim stranice gde bismo mogli da nađemo navedeno tumačenje. Hvala.

  4. Pingback: Sveti Vladika Nikolaj Velimirović: BESEDA NA VELIKI ČETVRTAK – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Sveti Vladika Nikolaj Velimirović: NAVEČERJE VASKRSA – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *