Omilije

OMILIJE

VASKRS U TUĐINI

… Raspet je za nas, mučio se, bio pogreben … i uskrsao treći dan, kao što je pisano…
A devetnaest vekova posle toga, milioni potrgoše mačeve, da odbrane istinu, za koju je On na krstu izdahnuo: da i malima, i neznatnima, dadu punu slobodu i jednakost, i primi ih u bratstvo, kao da su veliki i silni.
I dve godine traje rat, krvav i svirep, rat kakav svet nije zapamtio. Zaljuljali se okeani, zapalile planine, oživele pustinje, pobesneli narodi od istoka do zapada, od severa do juga, uhvatile se u samrtnički koštac ne vojske, ne narodi: s belim i krvavim penama nose se najjače rase svetske, junački se nose na zemlji i pod njom, na strašnim talasima i u nebesnim visinama.
I ginu. Ginu svaki dan desetine hiljada; ginu sede i proslavljene vojskovođe visoki državni dostojnici i umetnici i naučnici svetskoga glasa; ginu branioci i hranioci domova, ginu mladi vitezovi sveži kao rosne kapi, milione grabi crna zemlja, milione guta nesito more; milijarde su proždrli vatra i voda, dva krvnika, dve sluge, koje se tako čudno složiše, da tamane svoje gospodare.
Minuti uništavaju što su vekovi stvarali. Bespovratno propadaju slavna dela ljudskoga uma i duha; varvarski se nište naučni radovi, kulturni spomenici, umetnički uzori, koji su hiljade godina trajali i mnogobrojne naraštaje zadahnjivali i potsticali na besmrtna dela.
I tako teče čas za časom, dan za danom, mesec za mesecom, gotovo pune dve godine i ne zna se, koliko će se i kakvih sredstava pronaći, da čovek ubije čoveka.
A kad su se i okeani do dna zaljuljali, kako je s tobom, večito burno more, napaćeni i junački narode srpski?
Na ovom lepom ostrvu, pristaništu broda naše nove veličine, ima jedno skriveno mestašce, koje je stara priča umetnički okitila. Brodolomnik Odisej, deset godina odvojen od svoga doma, zbog Trojanskog rata, posle mnogobrojnih nevolja, posle najvećih opasnosti, kad su mu sve nade na spasenje bile ugušene, po Božjoj milosti izbačen je talasima na to mestašce. Našla ga je kraljeva kći Navsika i povela u dom oca svoga. Gostoljubni kralj mirnog Fejačkog naroda, slavni Alkinoje, ljubazno je ovde u Krfu, primio neznana gosta u svoj dvor, a kada je doznao kog je roda i plemena, dao mu je darove, lađu i pratioce, da ga odvedu domu, u bregovitu Itaku.
Tako veli priča.
A istina, živa istina kazuje:
Džinovska borba, koja je ceo svet potresla, zatekla je jedan mali, napaćen ali Junački, narod, kad je, u ispunjenju zavetnih ideala, već bio izgubio veliki broj najboljih svojih sinova. I on je opet skupio svoju zamorenu snagu, i slavno odbio jednog neprijatelja, koji je na bojištu bio dvaput jači i po broju i po ubojnoj spremi. Ali kad jednoga odbi, priteče u pomoć još jedan, jak, osion, odmoran, i ne budući opet uvereni u pobedu, pozvaše i trećeg, koji uguši glas savesti svoje, izdade svoj rod i mučkim udarcem zadade težu ranu od onih većih i silnijih.
Poče neravna borba – niz novih slavnih dana i slavnih spomena; mnogo je grudi bilo sa sto srdaca, i mnogo se imena ovekovečilo, ali ni maleni hrabri narod nije mogao učiniti ono, što premaša čovekovu snagu. Uloživši sve što se moglo uložiti, i davši sve što se moglo dati, hrabri branioci nađoše se van granica svoje otadžbine. I tada poče jedan nečuven i neverovatan put. Tri stotine hiljada vojnika nevoljnika, s kraljem i kraljevim sinom, s vladom, sve ono što je predstavljalo i predstavlja biće državno, krete se putevima i rasputicama, neprolaznim klancima, divljačkim gudurama, glibovitim močvarama i varljivim morem, da se prikupi, da se uredi, da se pripremi za samrtni udar, koji će zadati neprijatelju…
Ti si, napaćeni narode, nov, živi, Odisej; tvoja je sudba čudno slična sa sudbinom jelinskog brodolomca. Opasnosti, kroz koje te je Proviđenje provelo, nisu manje od onih, što su njega na putu sretale. Koliko si puta, u paklenoj vatri, smelo gledao smrti u oči, boreći se s nadmoćnijim neprijateljima, i odolevajući olovnoj kiši, gromovima, bregovima, krševima, vetrovima, pljuskovima! Probijao si se kroz divlje krajeve, u kojima te zaseda čekala iza svakog žbuna, i probio si se; gladovao si, i muški si izdržao; mamili te, kao Odiseja sirene, zavodljivi glasovi neprijatelja naših – i onih nesrećnika koje su ti glasovi u propast zaveli – da napustiš zastavu, pod kojom si se tolike godine hrabro borio, i nisi pokliznuo; neprestano si visio izmeću biti i nebiti, i nisi ni časa gubio pouzdanje, i najzad, evo i tebe na gostoljubivom ostrvu mirnih Fejača, da pribereš snagu pred polazak u otadžbinu. I budi uveren, narode mili, da te isto čeka: i tebi će prvi pokret sa ovog lepog ostrva biti ka tužnim i porobljenim domovima, koji nas svakog dana sa suzama i uzdisajima izgledaju, čekajući da im donesemo slobodu.
* * *
U tuđini proslavljamo dan, na koji je osvećen krst, simvol mučeništva, ali i vaskrsenja. Sa krsta je Božji Sin izvojevao pobedu svojim uzvišenim načelima; u znaku krsta pobedio je pre toliko vekova veliki Konstantin, sin našeg porobljenoga Niša; u znaku krsta skoro, vrlo skoro ćeš pobediti i ti, izmučeni branioče pregažene otadžbine, ti, koji svoj težak krst godinama nosiš muški i junački.
Na osvitku dana, kada se smrću smrt popravlja, u zori vaskrsenja naše nove slave i veličine, daleko od najrođenijih, ali opet svi kao najrođeniji, pozdravimo se prostim a značajnim pozdravom:
Hristos vaskrse!“
Hristos vaskrse mučenicima za pravdu, za slobodu, za slavnu otadžbinu.

„Srpske novine“, Krf, 1916. g.

Ključne reči:

6 komentar(a)

  1. Ovo na opomenu svima, koji podništavaju žene, zovu ih „slabima“ i drugim nepodobnim imenima. Kakve heroine u tako teškim i opasnim vremenima!

  2. Milijana Eraković

    Skupo smo plaćeni , od Kosova do Krfa , pa nadalje kroz dvadeseti vijek , da bismo bili jeftino prodati.
    Ove riječi su skrivane , kao i sve riječi svetog Vladike , tokom cijelog tog dvadesetog vijeka, neka Bog da da nam osvjetljavaju put u ovom.

  3. Pomaže Bog! Tumačenje Svetog Jevanđelja za 28.-u nedelju posle Duhova ne može da se pronađe. Molimo vas da nam olakšate i učinite dostupnim stranice gde bismo mogli da nađemo navedeno tumačenje. Hvala.

  4. Pingback: Sveti Vladika Nikolaj Velimirović: BESEDA NA VELIKI ČETVRTAK – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Sveti Vladika Nikolaj Velimirović: NAVEČERJE VASKRSA – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *