Omilije

OMILIJE

NEDELJA OSAMNAESTA
Jevanđelje o bogatom ribolovu

Luka 5, 1-11. Zač. 17.

Bog je darodavac svih dobrih darova. I svaki dar Božji je savršen, i to savršen u tolikoj meri da navodi ljude na čuđenje. Čudo i nije ništa drugo do dar Božji kome se ljudi čude. A ljudi se čude darovima Božjim zbog savršenstva tih darova. Kad bi ljudi bili u rajskoj čistoti i bezgrešnosti oni ne bi čekali da Bog vaskrsne mrtvaca ili umnoži hleb ili napuni mreže ribom pa da kažu: evo čuda! nego bi za svaku stvar stvorenu od Boga, i za svaki čas i dah svoga života rekli. Evo čuda! No kako je greh postao navika ljudi, to su kroz greh i sva bezbrojna čuda Božja u svetu postala za čoveka tupa navika. Da ne bi od te navike čovek sasvim otupeo, začmao i poživotinjio se, Bog po milosrđu Svome prema bolesnom čovečanstvu dodaje još čuda bezbrojnim čudima Svojim. Da bi samo probudio čoveka i otreznio ga od sumorne dušegubne navike na čuda kao na nečuda.
Svakim Svojim čudom Bog želi prvo, da opomene ljude da On budno bdi nad svetom upravljajući ovim po Svojoj svemoćnoj volji i mudrosti; i drugo, da ljudi ne mogu bez Njega nikakvo dobro učiniti.
Nikakav trud bez Božje pomoći ne uspeva. Nikakav usev bez Božjeg blagoslova ne donosi žetve. Sva mudrost ljudska, upravljena protiv Božjeg zakona, nije u stanju sama sobom doneti dobra ni koliko zrno gorušično. Ako li pak ona za izvesno vreme izgleda da donosi dobra, to izvesno nije ona što donosi dobra, nego je to milost Božja koja se za neko vreme ne udaljava ni od najljućih protivnika Božjih. Jer je Bog čovekoljubiv, i ne sveti se odmah, nego dugo trpi i čeka pokajanje. I jer On želi da se svi ljudi spasu i dođu do poznanja Istine.
Zanesen navikom na ovaj svet čovek ponekad pomisli da može nešto valjano učiniti i mimo Boga, pa čak i nasuprot Boga i Božjeg zakona. Učini se zanešenjaku ponekad da može sam od sebe postati dobar, ili bogat, ili mudar, ili slavan. No ta zanesenost ili ga brzo razočarava, te ga umudruje i vraća trezvena Bogu, ili ga pak odnosi niz mutnu bujicu sveta dok savršeno ne izgubi čovečansko dostojanstvo, i dok se kao senka potpuno ne preda u ruke nevidljivih zlih sila. A onaj ko posmatra ovaj svet kao trepereće čudo Božje, i sebe kao čudo usred čuda, neprestano ispituje puteve Promisla po vijugama toga nepreglednog i zadivljujućeg niza čuda. Takav samo može govoriti kao što je apostol Pavle govorio: Ja posadih, Apolos zali, a Bog dade te uzraste. Tako niti je onaj što koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji daje te raste (I Kor. 3, 6-7). Sličnu misao izražava i poslovica koja postoji kod mnogih naroda: čovek predlaže a Bog raspolaže. Čovek predlaže planove, a Bog prima ili odbacuje. Čovek predlaže misli, reči i trudove, a Bog usvaja ili ne usvaja. Šta usvaja Bog? Ono što je Njegovo, ono što je od Njega. Sve što nije Njegovo, i što nije od Njega, i što ne liči na Njega, Bog odbacuje. Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude zidari. Ako zidari zidaju u ime Boga, sazidaće palatu, ma njihove ruke bile slabačke i građa oskudna. Ako li pak zidari zidaju u ime svoje, a nasuprot Boga, njihov će se posao rasuti, kao što se rasula kula vavilonska.
Rasula se ne samo jedna kula vavilonska u istoriji, nego mnogobrojne takve kule koje su zidali pojedini svetski zavojevači sa željom, da sve narode saberu pod jedan krov, pod svoj krov, i pod jednu ruku, pod svoju. Rasule su se u pepeo i bezbrojne kule bogatstva, i slave i veličine koje su zidali pojedini ljudi sa željom, da oni zavladaju Božjim stvarima ili Božjim ljudima, i da budu kao mali Bogovi. Ali se nije rasulo ono što su zidali apostoli, svetitelji i ostali Božji ugodnici. Mnogobrojna carstva ljudska, stvorena ljudskom sujetom raspala su se i iščezla kao seni, a Crkva apostolska stoji i danas i stajaće uspravno i na grobovima mnogih današnjih carstava. Dvori rimskih ćesara, koji su ratovali protiv Crkve, leže u pepelu, dok peštere i podzemne katakombe hrišćanske i dan-danas stoje. Stotine careva i kraljeva vladalo je Sirijom, Palestinom i Egiptom: od njihovih mermernih dvorova čuvaju se samo pojedine izlomljene ploče po muzejima, dok manastiri i lavre, koje su molitvenici i isposnici Božji strojili u to isto vreme, i to po gudurama i peščanim pustinjama, stoje i danas, i iz njih se besprekidno kroz petnaest ili sedamnaest stoleća uzdižu k Bogu molitve i miris tamnjana. Nema te sile koja može rasuti Božje delo. Dok se dvorovi i gradovi bezbožnički ruše, dotle koliba Božja stoji. Ono, što Božji prst podupire, sigurnije stoji nego ono što sav svet svojim leđima podupire. Neka se ne hvali nijedno telo pred Bogom (I Kor. 1, 29)! Jer sva su tela kao trava koja čeka da se nabroje njeni dani pa da se pretvori u pepeo. Neka nas svemoćni Gospod sačuva i od pomisli, da mi možemo neko dobro postići i bez Njegove pomoći i Njegovog blagoslova! Neka nam i današnje jevanđelje posluži kao opomena, da se takva sujetna pomisao ne bi nikad ni začela u našoj duši. Jer današnje jevanđelje baš i govori o tome kako su svi trudovi ljudski uzaludni, ako Bog ne pomogne. Dok su apostoli Hristovi kao ljudi sami lovili ribu, nisu ništa ulovili; a kad je Hristos naredio da još jednom bace mrežu u more, toliko se ribe uhvatilo, da su se mreže pocepale. No evo kako glasi cela priča:
U vreme ono stajaše Isus kod jezera Genisaretskog, i vide dve lađe gde stoje u kraju, a ribari behu izišli iz njih i ispirahu mreže. I uleze u jednu koja beše Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; sedavši učaše narod iz lađe. To je bilo jednom prilikom kada silan svet beše nalegao da sluša reč Božju iz Hristovih usta. Da bi Ga svi videli i čuli On nije mogao izabrati bolje mesto zato od jedne ribarske lađice. A tu na obali stajahu dve, i ribari behu zaposleni oko ispiranja svojih mreža. Te lađice nisu ništa drugo do obični ribarski čamci s jedrima, kakvi se i danas upotrebljuju na jezeru Genisaretskom. Lađica u koju je Gospod ulegao pripadala je ribaru Simonu, docnijem apostolu Petru. Gospod dakle zamoli Simona, da malo odmakne lađicu od kraja, a kad Simon to učini, On sede i poče učiti narod.
A kad presta govoriti, reče Simonu: hajde na dubinu i bacite mreže svoje te lovite. Ulazeći u čamac Gospod je unapred imao u vidu nekoliko dobrih ciljeva koje je hteo postići. Prvo iz čamca je lakše poučio narod i koristio narodu nahranivši mu dušu Svojom slatkom naukom. Drugo, znajući da su ribari u brizi i tuzi što te noći ništa nisu ulovili, On je hteo da ih uteši bogatim lovom ribe i tako zadovolji njihove telesne i druge spoljašnje potrebe. Jer Bog se stara o našem telu kao i o duši našoj. On je Onaj koji daje hranu svakom telu (Ps. 136, 25). Treće, hteo je Gospod da nahrani dušu Svojih izbranika verom u Sebe, u Svoju svemoć i svemilost. I najzad, što je najglavnije, Gospod je hteo da očigledno pokaže učenicima Svojim, a kroz njih i svima nama, da je s Njim i kroz Njega vernima sve moguće, kao i da su svi trudovi i napori ljudski bez Njega prazni kao što su bile prazne mreže ribara koji svu noć loviše i ništa ne uloviše. Pošto je, dakle, Gospod postigao jedan cilj poučivši narod. On sada gredi ka drugome. Zato naređuje Simonu da krene na dubinu i da bace mreže ponovo.
I odgovori Simon i reče mu: učitelju, svu noć smo se trudili, i ništa ne uhvatismo: ali po tvojoj reči baciću mrežu. I učinivši to uhvatiše veliko mnoštvo riba, i mreže im se prodreše. I namagoše na drugove koji behu na drugoj lađi da dođu da im pomognu; i dođoše, i napuniše obe lađe tako da se gotovo potope. Simon još ne zna ko je Hristos; on Ga naziva samo učiteljem, i odaje Mu poštovanje kao što su činili i mnogi drugi. No on još stoji daleko od verovanja u Hrista kao Sina Božjeg i Gospoda. Najpre Mu se jada, kako su se svu noć trudili i ništa nisu ulovili. No iz poštovanja prema Hristu, kao dobrom i mudrom učitelju, on pristaje, da Ga posluša i ponovo baci mrežu. Nikad Bog ne nagrađuje trud ljudski toliko, koliko On nagrađuje poslušno srce. Srdačna poslušnost Petrova u toliko se pokazala veća što je on odmah sledovao reči Hristovoj, mada je morao biti teško umoran i neispavan, i ukvašen, i zlovoljan, posle svenoćnog uzaludnog truda. Zato je njegova poslušnost brzo bila nagrađena milošću Hrista i poslušnošću riba. Jer Onaj koji je stvorio ribe, naredio im je duhom Svojim da se skupe i napune mreže. Ribe su bezglasne, te im Gospod i ne naređuje na glas da uđu u mreže, kao što je na glas naređivao hučnom vetru da prestane i bučnom moru da se utiša. Ne glasom i rečju no silom Gospodnjom ribe su se uputile na mesto koje im je određeno. Sabravši toliku ribu Gospod je bogato nagradio svenoćni trud ribara, rasterao njihovu brigu i zadovoljio njihove spoljašnje potrebe. Tako je On postigao i drugi Svoj cilj toga dana. Videvši toliku količinu ribe, kakvu svakako u životu nije video, Simon, i još neko ko je bio u lađi, dadoše znak svojim drugovima da im priđu sa svojom lađom. I ne samo da se napuni Simonova lađa nego još i lađa Jakova i Jovana, drugova Simonovih, i to tako, da od velikog tovara smal se lađe ne potopiše. Verovatno bi se i potopile, da Gospod nije bio tu prisutan.
A kad vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim govoreći: iziđi od mene Gospode! ja sam čovek grešan; jer ga beše spopao strah, i sve koji bejahu s njim od mnoštva riba koje uhvatiše; a tako isto Jakova i Jovana, sinove Zevedeove, koji bejahu drugovi Simonovi. Ustrašen od neviđenog prizora Simon pada na kolena pred Hristom. On ni časa nije posumnjao da se takav lov ima pripisati Hristovom prisustvu u lađi a ne njegovom (Simonovom) trudu. Toliko je taj događaj potresao dušu Simonovu, da on više ne naziva Hrista učiteljem no Gospodom. Jer i ljudi mogu biti učitelji, ali Gospod je jedan. Čuvši Hrista kako iz lađe kraj obale govori narodu mudru nauku Simon Ga naziva Gospodom. Vidite, kako je delo glavnije od reči? I mi kad govorimo najslađe reči ljudi će nas nazvati učenim ljudima, no ako samo delom pokažemo ono što govorimo, ljudi će nas nazvati Božjim ljudima. Verovatno da je i Simon, slušajući reči Hristove, mislio u srcu svome: kako lepo i mudro govori! Prozrevši ovo Prozritelj sviju srdaca i stvari izveo je Simona na dubinu, da mu pokaže, da On i tvori ono što govori.
No oslušnite, šta Simon reče Gospodu? Mesto da izjavi svoju blagodarnost za ovoliki dar i svoje divljenje zbog ovoga čuda on govori: iziđi od mene! Nisu li i ljudi iz gadare molili Hrista da ode od njih, kada je On iscelio besomučnoga? Jesu, ali ne iz istih pobuda kao Petar. Gadarinci su gonili Hrista od sebe iz koristoljublja, jer im je žao bilo svinja što ih potopiše demoni, kada ih Gospod istera iz čoveka. Međutim Petar govori: jer sam ja čovek grešan. Iz osećanja svoje grešnosti i nedostojnosti on moli Gospoda da ide od njega. Ovo osećanje svoje sopstvene grešnosti u prisustvu Boga jeste dragoceni kamen duše. Gospod ovo ceni više nego sve formalne himne divljenja i blagodarnosti. Jer ako čovek peva Bogu mnoge himne divljenja i blagodarnosti a ne oseća svoju grešnost, ništa mu ne vredi. To osećanje grešnosti vodi pokajanju, pokajanje Hristu, a Hristos preporođaju. Osećanje svoje grešnosti početak je puta spasenja. Kad neko dugo luta po stranputicama onda mu ostaje samo da ide tim putem i da s njega više ne skreće ni levo ni desno. Šta je pomogla molitva onoga fariseja koji je mislio da hvali Boga hvaleći sebe u crkvi? On ne bi opravdan pred Bogom nego onaj carinik koji se gruvaše u prsi vapijući k Bogu. Bože, milostiv budi meni grešnome (Lk. 18, 13)! No, gle, to je početak Petrova školovanja u veri u Hrista. Doći će vreme kada će on sasvim drukčije govoriti Gospodu. Doći će vreme kada će mnogi od sledbenika Hristovih otići od Hrista, i kada će Petar reći Gospodu: Gospode, kome ćemo ići? Ti imaš reči večnoga života (Jov. 6, 66-68). A sada, na početku, ustrašen od sile Gospodnje, on Mu govori: iziđi od mene!
No nije samo Petra obuzeo bio strah nego i drugove njegove: Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, i sve ostale koji behu s njima. Svi su oni, dakle, počeli sa strahom od Gospoda, a završili su sa ljubavlju Gospoda. Kao što je i pisano: početak mudrosti strah Gospodnji (Priče 1, 7).
Na Petrov strah, klečanje i uzvik odgovara blagi i svepronicljivi Gospod:
Ne boj se! Od sada ćeš ljude loviti. To jest: ovaj svet je more strasti, Crkva moja jeste lađa, a Jevanđelje moje mreža kojom ćeš loviti ljude. Ništa bez mene nećeš moći učiniti, kao ni prošle noći što ništa nisi mogao uloviti, ali sa mnom ćeš uvek imati toliki lov, da će lađa biti prepuna. Budi mi samo poslušan uvek kao što si bio danas, i nikakve se dubine nećeš ubojati, i nikad prazan nećeš otići iz lova.
I izvukavši obe lađe na zemlju, ostaviše sve, i otidoše za Isusom. Ostaviše lađe, neka drugi rade s njima što hoće. Uz to Petar ostavi kuću i ženu, a Jakov i Jovan kuću i oca svoga. I otidoše za Njim. Šta ima da se brinu? Nisu li se brinuli i trudili celu jednu noć, pa uzalud? Onaj koji može bez truda sve da stvori, moćiće da ishrani njih i njihove srodnike. Onaj koji odeva travu poljsku u lepše odelo nego što se mogao odenuti car Solomon, brinuće se i za njihovo odelo. Hrana i odelo to je nešto najmanje. Međutim Gospod ih poziva ka onom što je najveće, ka carstvu Božjem. Pa kad im On može dati ono što je najveće, kako da ih neće snabdeti sa onim što je najmanje? Isti apostol Petar docnije je pisao: sve svoje brige bacite na NJ, jer se on brine za vas (I Petr. 5, 7). I najzad, kad Njega slušaju gluve i nemušte ribe u vodi, kako ovi ljudi kao slovesni stvorovida Ga ne poslušaju?
No cela ova priča ima i jedan skriveni unutarnji smisao. Lađa označava telo; mreže koje se cepaju označavaju stari duh u čoveku, dubina morska označava dubinu duše čovekove. Kada se živi Gospod useli u poslušna čoveka, onda se čovek otkačuje od obale ovog materijalnog sveta, i udaljava se iz čulne plićine na duhovne dubine. U ovim dubinama otkriva mu Gospod bezbrojno bogatstvo Svojih darova, za kojima se čovek uzalud gnao sam svojim trudom kroz celu noć svoga života. No ti darovi su tako ogromni, pa ih stari duh ne može da drži, nego se od njih cepa. Zato je Gospod i rekao, da se ne leva novo vino u stare mehove. Smotrivši nesanjano bogatstvo Božjih darova, poslušni čovek ispunjava se strahom i užasom kako od svemoći Božje tako i od svojih grehova. I on bi tad poželeo da se skrije od Boga, da Bog od njega ode, a on da se vrati svome starome duhu i starome životu. Jer čim se čoveku otkrije sjaj i milost Božja, odmah mu se otkrije i njegova sopstvena grešnost, nedostojnost i dugovremena udaljenost od Boga. No onoga koga je izveo na dubine duhovne Bog ne ostavlja niti se obzire na njegove bolesničke vapaje: izađi od mene! nego ga hrabri i teši rečima: ne boj se! Dalje, kada Bog obdari poslušna čoveka Svojim neopisanim božanskim bogatstvom, On ne želi, da to bogatstvo ostane samo u njemu, kao talant zakopani u zemlju od zloga sluge, nego Bog želi da poslušni čovek taj svoj dar podeli s drugima. Zato Petar i priziva još jednu lađu, da smesti svu ulovljenu ribu, i deli lov sa svojim drugovima, Jakovom i Jovanom, i ostalima koji behu s njim. No i Jakov i Jovan i svi ostali trude se oko izvlačenja mreže, smeštanja ribe u lađe i veslanja ka obali. Tako i svaki poslušan čovek, koji prima dar Božji preko drugoga čoveka, treba da zna, da taj dar dolazi od Boga a ne od čoveka; treba odmah, bez odlaganja, da se počne truditi oko čuvanja, umnožavanja i daljeg deljenja toga dara. To što poslušni ribari izvukoše lađe na obalu, i ostaviše i lađe i sve i odoše za Hristom označava, da obdareni od Boga čovek na dubinama duhovnim napušta svoje telo sa strastima i dotadašnjim grešnim vezama, I napušta sve, tj. napušta ne samo telo i telesne veze nego i stari duh i sve veze staroga duha svo ga, i ide za Onim, koji oblači svakog pozvanog u novu rizu spasenja, i koji neprestano zove poslušne na velike dubine duhovne. To što Gospod naziva Petra lovcem ljudi označava, da apostoli, episkopi, sveštenici i svi uopšte hrišćani, koji su primili darove od Boga, po ljubavi i po dužnosti trude se, da pomoću tih darova ulove, to jest spasu što više ljudi. Svak prema svome daru: ko je primio više, mora i pokazati veći lov, a ko je primio manje, manje će biti dužan i pokazati, kao što jasno uči Gospod kroz priču o talantima. Sluga koji je primio pet talanata pokazao je deset, a sluga koji je primio dva talanta pokazao je četiri. Samo da se niko ne pogordi Božjim darom kao svojim, i ne skrije ga od ljudi, i ne zakopa ga u grob svoga tela, jer će takav samog sebe osuditi na geenu ognjenu gde je plač i škrgut zuba.
I tako ova jevanđelska priča prepuna je pouke baš za naše vreme i naše pokolenje kao što su ribarske mreže bile prepune blagoslovene ribe. O, kad bi ljudi našeg vremena primili od ovog jevanđelja bar samo pouku o poslušnosti prema Bogu! Sve ostale pouke bile bi ispunjene same sobom kroz poslušnost. I sva dobra koja srce ljudsko može poželeti bila bi ulovljena zlatnom mrežom jevanđelske poslušnosti. Pred nama su dva primera poslušnosti: poslušnost riba i poslušnost apostola. Ne zna se, koja je od koje dirljivija. Ribe sleduju naredbi Gospoda i bez ustezanja stavljaju svoj život pred Njegove noge. Njih je Gospod i stvorio radi telesne potrebe čoveka. No gle, kako ribe mogu da zadovolje i jednu duhovnu potrebu ljudi! Odmetnutim od Boga, buntovnim i neposlušnim ljudima one su poslužile primerom poslušnosti prema Stvoritelju. Vaistinu, ove ribe nisu se mogle većma proslaviti, pa da su još hiljadu godina ostavljene da žive i plivaju po Genisaretskom jezeru! Svoj život one su iskupile velikom čašću što su poslužile u planu Gospoda Iskupitelja kao primer i ukor neposlušnim ljudima. Očita je i neiskazana milost Gospodnja u ovome. Gospod se služi svima Svojim stvorenjima, da bi povratio čoveka sa puta pogibelji, da bi ga probudio, otreznio i na prvobitno njegovo dostojanstvo uzdigao. No dirljiv je i primer apostolske poslušnosti. Prosti ljudi su obično više vezani za svoj dom i svoje srodnike od svetskih ljudi. Jer ovi poslednji imaju mnogo raznovrsnih veza po svetu, te ako napuste jedne veze ostaju pri drugim. Ali ovi prosti ribari ostavljaju sve, kidaju svoje malobrojne no vrlo jake veze sa svetom, domom i rodbinom – i sa samim sobom – i sleduju Gospodu na veliku i bogatu duhovnu dubinu. Vreme je pokazalo, da je njihovu poslušnost Gospod božanski nagradio. Oni su postali stubovima Crkve Božje na zemlji i velikim svetilima u Carstvu na nebu. Pohitajmo, dakle, i mi svi da se koristimo njihovim primerom poslušnosti. Noć našega življenja na zemlji žurno promiče, i svi naši trudovi po ovoj noći ostaju uzaludni, i mreže naše prazne, i srca naša puna zlovolje, a duše naše i um naš gladni – bez Božje pomoći. A Gospod blagi stoji kod lađice svakoga od nas i moli. On, Svevišnji Tvorac i Svedržitelj – moli svakoga od nas, da Ga pustimo u svoju lađicu i da se sa Njim bez bojazni otisnemo iz plićine i kaljuge života na velike dubine mora duhovnoga, gde će nam On napuniti lađice naše svakim željenim izobiljem! Poslušajmo Ga, dakle, dok On moli, jer kad svane, mi Ga nećemo više videti kao Molitelja nego kao Sudiju. Ne odbijajmo Njegovu molbu da uđe u naše srce i dušu, kao što Ga ni Petar nije odbio; jer On želi da uđe ne zbog Sebe no zbog nas. Znajte, da nije lako Prečistome ući pod nečist krov. Znajte, da je to žrtva što On čini. No On tu žrtvu čini iz ljubavi prema nama. On nas ne moli, da uđe i nešto uzme, nego da da. On moli da Mu samo dozvolimo uslugu i žrtvu – i žrtvu! – za nas. Čujmo, braćo moja, glas Molitelja pre nego što budemo čuli glas Sudije.
Gospodu i Spasu našem Isusu Hristu slava i hvala, sa Ocem i Duhom Svetim – Trojici jednobitnoj i nerazdelnoj, sada i navek, kroza sve vreme i svu večnost. Amin.

Ključne reči:

6 komentar(a)

  1. Ovo na opomenu svima, koji podništavaju žene, zovu ih „slabima“ i drugim nepodobnim imenima. Kakve heroine u tako teškim i opasnim vremenima!

  2. Milijana Eraković

    Skupo smo plaćeni , od Kosova do Krfa , pa nadalje kroz dvadeseti vijek , da bismo bili jeftino prodati.
    Ove riječi su skrivane , kao i sve riječi svetog Vladike , tokom cijelog tog dvadesetog vijeka, neka Bog da da nam osvjetljavaju put u ovom.

  3. Pomaže Bog! Tumačenje Svetog Jevanđelja za 28.-u nedelju posle Duhova ne može da se pronađe. Molimo vas da nam olakšate i učinite dostupnim stranice gde bismo mogli da nađemo navedeno tumačenje. Hvala.

  4. Pingback: Sveti Vladika Nikolaj Velimirović: BESEDA NA VELIKI ČETVRTAK – Manastir Vavedenje

  5. Pingback: Sveti Vladika Nikolaj Velimirović: NAVEČERJE VASKRSA – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *