NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

ZNAK PROTIV KOGA SE GOVORI

Pismo „Grupe intelektualaca“

Krajem 2002. svi značajniji mediji su (opet jedinstveno, kao u vreme Tita i Miloševića) preneli „Pismo upozorenja“ grupe „zabrinutih intelektualaca“ (Mirko Đorđević, Milan Đorđević, Filip David, Dragan Velikić, Predrag Čudić, Vladimir Arsenijević, Radmila Lazić, Laslo Vegel, a njima se pridružio i Bogdan Bogdanović), koji su javnost upozorili da se Srbija teško oslobađa bremena skore prošlosti, da joj se nameće „konzervativna misao organicističkog pravca“, da zagovornici takve misli nastupaju „sa pretnjama, sa govorom mržnje i netolerancijom, kao da ne živimo u mirnodopskim uslovima“. Veleumni intelektualci su uočili opasnu spregu između SANU, Generalštaba i SPC (opet Srbi kuju zaveru protiv „međunarodne zajednice“, zar ne?) i kriknuli u etar: „Ne sme biti dvoumljenja u biranju puta između modernizacije i zaostajanja, između nacizma i demokratije, palanke i Evrope“!… Ovi „hrabri“ i sa svih strana „ugroženi“ intelektualci (što se može zaključiti i po činjenici da su se jedva probili do RTS-a i „Politike“ da tamo objave svoja saopštenja i potom dvadesetak dana ispiraju mozak stanovništvu Srbije svojim nastupima i pristupima) opet su uočili da je najveća opasnost u Srbiji danas od „totalitarne i nedemokratske ideologije Milana Nedića i Dimitrija Ljotića“, ali ponajviše od „trijumfa filozofije palanke Nikolaja Velimirovića“. Otkrili su da čak postoji i grupa „nikolajevaca“ koja „ugrožava najvrednije tekovine srpske kulture“ (verovatno su, barem bivši član CK SK Srbije Bogdan Bogdanović, mislili na „tekovine revolucije“, jer je kod nekih „revolucija“ isto što i „srpska kultura“…).
Tumačeći svoj stav, koji ga je doveo do potpisivanja apela, pisac Vladimir Arsenijević, autor romana „U potpalublju“ i čovek koji se od NATO bombardovanja Srbije, zahvaljujući vezama sa „otvorenim društvom“, sklonio u Meksiko, u „Svedoku“ (od 19. novembra 2002) izjavljuje: „Bio sam zapanjen kad su poznate beogradske grupe snimile CD na tekstove Nikolaja Velimirovića. Mislim da je dno svakog kiča spajanje subkulturnih pojava, kakva je rok muzika, sa religijom. A kao drugo, tu je i ličnost vladike Nikolaja i taj čudni erotizam sve te srpske desnice iz četrdesetih, koji nailazi na neobično plodno tlo kod nas, danas. Po meni, to više od svega govori o visokom stepenu zbunjenosti među ljudima koji na ovaj ili onaj način traže uporište u onim stvarima koje iz ovog ugla predstavljaju jednu retrospektivnu utopiju… Na stranu sam vladika Velimirović. Pitanje je samo da li je nama takva ličnost potrebna, u ovom trenutku, šta mi to dobro možemo da izvučemo, ako bismo dosledno pratili ono o čemu je on pisao. Reč je o čoveku koji je odbijao da se kupa, jer je i čistoću smatrao zlom koje dolazi sa Zapada.“
Napadi naših „intelektualaca“ na Vladiku Nikolaja zbog toga što se nije kupao (a nije se kupao, navodno, jer higijena, opet navodno, dolazi iz Evrope!) plod su intelektualne ubogosti tih i takvih „intelektualaca“. Naime, u „Rečima srpskom narodu kroz tamnički prozor“, Sveti Nikolaj podseća Srbe da su Evropljani, odrekavši se Hrista, sebi podigli mnoge idole. Jedan od tih idola je i idol fizičkog zdravlja, koje treba trošiti na grehe i strasti. Da bi se to zdravlje sačuvalo, Evropljani se neprestano peru, kupaju i doteruju, ne misleći o čišćenju duše pokajanjem. Tu vladika Nikolaj sledi reč Hristovu upućenu farisejima: „Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što čistite spolja čašu i zdjelu, a iznutra su pune grabeža i nepravde. Fariseju slijepi, očisti najprije iznutra čašu i zdjelu, da budu i spolja čiste“ (Mt 23,25/26). Ovakav stav Nikolajev neko od „intelektualaca“ je shvatio kao rat protiv lične higijene, a ostali „intelektualci“ su to prepisivali – prvo od „eureka majstora“, pa onda jedan od drugog. Tako naši kvaziliberalni veleumovi pišu u stilu „starih, dobrih“ titovskih pisama i pesama (sećamo li se stihova: „Drug je Tito poslao nam pismo / da čuvamo bratstvo i jedinstvo“?) i iz tog duha nastaju njihova „pisma upozorenja“.
Zapanjeni Arsenijević bi se još više zapanjio da je pročitao stavove najozbiljnijeg domaćeg rokera, pevača „Partibrejkersa“, Zorana Kostića Caneta, koji, u intervjuu „Novom videlu“ (27. mart 2001) kaže: „Pošto smo mi odrasli u betonskom ateizmu, nisi nešto mogao da pričaš o Bogu, jer bi te svi gledali kao da si nenormalan, ali uvek je Bog bio prisutan, pa makar u fazonu ‘nemoj da me pitaju danas u školi’. U teškim časovima očajanja zvali smo Boga/…/ Unutrašnjost čoveka je kao gumica na česmi. Ona se vremenom potroši i prokaplje. Vera u Boga je ta koja ‘podmazuje’ čoveka/…/ Vera u Boga je borba protiv automatskog života. Meni je drago kad vidim decu od 34 godine kako se krste i ljube ikone. Na mlađima je budućnost, a na nama je samo da se dostojanstveno povučemo, dostojanstveno – u zemlji gde nema dostojanstva… Dešava se paradoksalna stvar da o tome da li će se uvesti veronauka u škole ne odlučuju deca nego matorci, koji su pokazali da je sve što odluče bez veze. Postoje i mudri ljudi koji imaju pameti i mogu da rade na polzu otečestvu… Jeromonah Jovan Ćulibrk, koji je do 1991, dok se nije zamonašio, pisao za magazin ‘Ritam’, imao je ideju da se generacija, koja se oduzimala, sabere. Odnosno, da se po tekstovima vladike Nikolaja napravi muzika. Mi smo našli pesmu ‘Koga ću da hvalim’ u njegovoj Liri i napravili smo hit…“ Tako Cane, ozbiljan roker. Vladimir Arsenijević ne može to da razume, ali Cane, koji je prošao put od „betonskog ateizma“ do Crkve Hristove, može.
U „Blic njuzu“ (148/2002) pojavio se tekst Vesne Tašić i Radeta Stanića: „Ko je ko na srpskoj desnici“, u kome se tvrdi da su rehabilitatori vladike Nikolaja Velimirovića, Milana Nedića i Dimitrija Ljotića – „transnacionalisti“. Šta je to: nacionalisti u transu? Nacionalisti koji slušaju trans muziku? Internacionalisti, koji bi da transcendiraju nacionalne granice? Pored „četničkih grupacija“, „miletićevaca“, redakcije lista „Dveri srpske“, među „transnacionaliste“ je ubačena i grupa tzv. „nikolajevaca“ (za koje niko ne zna ko su, šta su, odakle su i gde su). Među opake desničare uvršćeni su Matija Bećković, Kosta Čavoški, Radoš Ljušić, ali i Matej Arsenijević i potpisnik ovih redova…
Dakle, Vladika Nikolaj je opet kriv zato što nas nikako ne puštaju na tom prosvećenom Zapadu, koji je naš najveći, ako ne i jedini, ideal u ovom trenutku. Nikolaj je, dakle, taj koji koči, inače bismo davno bili u Evropi. On je rekao da je Evropa „Bela Demonija“, i to samo zato što je bio rodom iz palanke i „nije se kupao“ (bar tako kažu „devet jahača denacifikacije“, preko svog glasnogovornika Arsenijevića). A da su videli makar fotografije Nikolajeve kao gospodina na svetskim skupovima – npr. u Evanstonu 1954 – ne bi tako govorili o ovom svetom čoveku, kako ga naziva, npr. svetski poznati engleski biskup Džordž Bel.
Tako govore i pišu naši demodirani intelektualni pomodari, dok najveći intelektualci Zapada, uključujući najsavremenije filosofe postmoderniste i liberalnu levicu, proziru i preziru taj isti Zapad koji želi da poništi sve Drugo i Drugačije. Evo šta o tome kaže Žan Bodrijar u listu „Le Monde Diplomatique“ (novembar 2002): „Misija Zapada (ili, bolje rečeno, bivšeg Zapada, pošto on odavno nema sopstvene vrednosti) jeste da raznovrsne kulture potčini okrutnom zakonu jednoumlja (podvlačenje naše, V. D). Kultura koja je izgubila svoje vrednosti mora da se sveti drugim kulturama… za takav sistem, svaki vid pobune virtuelno postaje teroristički…“
Ono o čemu danas piše Bodrijar Nikolaj je pisao još pre Drugog svetskog rata i zato je, u gorkim rečima iz Dahaua, Evropu nazvao Belom Demonijom. Očito je da su „devet jahača denacifikacije“ upravo na strani takvog, od Bodrijara definisanog, zapadnog totalitarizma, čime se pokazuje da su upravo oni, a ne „nikolajevci“, ljudi koji govore jezikom mržnje i žele da ponište svakog Drugog i pravo na Drugačijost. Jedini za njih poželjan Druš je onaj Drugi koji jednoumno misli kao Oni, Đ. Prvi… Narcisoidnost, pogotovu intelektualna, uvek je totalitarna.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *