NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

ODGOVORI PREDRAGU ILIĆU

Članak iz „Njujork Tajmsa“

Kada je Sveti Nikolaj Žički stigao u SAD, „Njujork Tajms“ je 17. januara 1946. objavio tekst „Episkop, bivši nacistički zarobljenik, je ovde / Srbski prelat bio je držan u Dahau sa Nimelerom – Pozdravlja ponašanje američke vojske“. Evo šta piše u tom članku:
„Glad u Evropi je više duhovna nego telesna’, rekao je u razgovoru u upravi srbskog pravoslavnog sabornog hrama Svetog Save, u Zapadnoj 26. ulici broj 20 episkop pravoslavnih eparhija ohridske i žičke Nikolaj, četiri godine zatočenik nacista (razgovor je bio juče popodne).
Episkop je stigao u ponedeljak uveče na brodu ‘Kraljica Elizabeta’, da bi se, kako kaže, šest meseci odmorio. Nije bio za to da raspravlja o politici u Jugoslaviji, želeći da da nekoliko kratkih komentara o svom iskustvu kao zatočenika nacista, koje je delom bilo i u Dahau. Bio je, reče, u istim barakama u kojima se nalazio i Martin Nimeler, borbeni luteranski pastor – antinacista.
‘Bilo je tamo na stotine baraka’, rekao je ‘i ja nisam, iz barake u kojoj sam bio, mogao da znam šta se napolju dešava. Naše barake bile su zidom odvojene od ostalih. Svake noći mogli smo da čujemo prelepu muziku, poput Betovenove ili Mocartove. Ali svake ponoći, ili nešto malo posle, čuli bismo drugu vrstu muzike, od ‘mašinki’, koje su ubijale ljude.’
Episkop Nikolaj je pričao o tome kako je jednom, čitajući Bibliju, bio ukoren od jednog nacističkog oficira. ‘Koju knjigu čitate?’ pitao je oficir. ‘Čitam knjigu Božju.’ ‘Zar ne znate da su tu knjigu napisali Jevreji i da je Hristos bio Jevrejin?’ upitao je stražar. ‘Možete je zvati kako hoćete, ali je ja zovem knjigom Božjom. Možete je oduzeti ako želite’, odgovorio je episkop. ‘Ne, neću, ali ne treba da je čitate’, odgovorio je nacista.
Episkop je rekao da je bio dve godine konfiniran u Dahau, i da su ga oslobodili Amerikanci poslednjeg dana maja. Pre toga je proveo slično vreme u manastiru, pretvorenom u zatvor.
Episkop Nikolaj je rekao: ‘Ponašanje američkih trupa u Austriji i Bavarskoj bilo je za svaku pohvalu. Milioni Nemaca u okupiranim zemljama očekivali su da budu ubijeni ili utamničeni. Bili su uplašeni kad su Amerikanci stigli. Ali nije se desilo ništa od onog što su očekivali. Prvi put su videli slobodne ljude koji su im doneli slobodu umesto ropstva. Američke trupe su živele o svom trošku, ne oduzimajući ništa od Nemaca. Nisu ubijali stanovništvo. Nisu činili zlo. Ovako lepo ponašanje sinova Novog sveta razbudio je demokratski duh u masama naroda i rezultati su bili očiti u zemljama koje su imale slobodne izbore, kako se desilo pred mojim očima u Austriji. Materijalno, Evropa zavisi od ovogodišnje žetve, a žetva zavisi od Boga. Mase ljudi traže duhovno vođstvo. Ako se duhovno vođstvo ne pojavi u pravo vreme, ne samo među sveštenstvom, nego i među verujućim laicima, hrišćanske mase biće u očajanju…’
Episkop je dodao da je ‘početak demokratije u antidemokratskim zemljama strah od atomske bombe. Dvostruko čudo atomske bombe je u tome što se Amerika uzdržava da je ne primeni’, rekao je.
Episkop Nikolaj je gost episkopa srbske eparhije za SAD i Kanadu, Dionisija. Posetio je SAD 1921. i 1927. godine.“
Šta se iz ovog članka vidi? Da je Nikolaj, po dolasku u SAD, ukratko govorio o svom boravku u logoru, ali da mu je glavni cilj bio da naglasi sadašnje duhovno stanje Evrope i sveta koji se sve više udaljavaju od Hrista. Takođe, Nikolaj je opisao i svoj susret s nemačkim oficirom i razgovor o Svetom Pismu. Novinar je zabeležio da je on u logoru proveo dve godine, ali to je verovatno plod novinarske nepažnje, jer je Vladika govorio o tome koliko je ukupno bio pod nemačkom stražom, pa i u logoru. Bilo kako bilo, ovaj članak je dragoceno svedočanstvo o prvim rečima Nikolajevim po dolasku u SAD, gde će ostati sve do blaženog usnuća svoga, 1956. godine.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *