Оклеветани светац – Владика Николај и србофобија

ОДГОВОРИ ПРЕДРАГУ ИЛИЋУ

Чланак из “Њујорк Тајмса”

Када је Свети Николај Жички стигао у САД, “Њујорк Тајмс” је 17. јануара 1946. објавио текст “Епископ, бивши нацистички заробљеник, је овде / Србски прелат био је држан у Дахау са Нимелером – Поздравља понашање америчке војске”. Ево шта пише у том чланку:
“Глад у Европи је више духовна него телесна’, рекао је у разговору у управи србског православног саборног храма Светог Саве, у Западној 26. улици број 20 епископ православних епархија охридске и жичке Николај, четири године заточеник нациста (разговор је био јуче поподне).
Епископ је стигао у понедељак увече на броду ‘Краљица Елизабета’, да би се, како каже, шест месеци одморио. Није био за то да расправља о политици у Југославији, желећи да да неколико кратких коментара о свом искуству као заточеника нациста, које је делом било и у Дахау. Био је, рече, у истим баракама у којима се налазио и Мартин Нимелер, борбени лутерански пастор – антинациста.
‘Било је тамо на стотине барака’, рекао је ‘и ја нисам, из бараке у којој сам био, могао да знам шта се напољу дешава. Наше бараке биле су зидом одвојене од осталих. Сваке ноћи могли смо да чујемо прелепу музику, попут Бетовенове или Моцартове. Али сваке поноћи, или нешто мало после, чули бисмо другу врсту музике, од ‘машинки’, које су убијале људе.’
Епископ Николај је причао о томе како је једном, читајући Библију, био укорен од једног нацистичког официра. ‘Коју књигу читате?’ питао је официр. ‘Читам књигу Божју.’ ‘Зар не знате да су ту књигу написали Јевреји и да је Христос био Јеврејин?’ упитао је стражар. ‘Можете је звати како хоћете, али је ја зовем књигом Божјом. Можете је одузети ако желите’, одговорио је епископ. ‘Не, нећу, али не треба да је читате’, одговорио је нациста.
Епископ је рекао да је био две године конфиниран у Дахау, и да су га ослободили Американци последњег дана маја. Пре тога је провео слично време у манастиру, претвореном у затвор.
Епископ Николај је рекао: ‘Понашање америчких трупа у Аустрији и Баварској било је за сваку похвалу. Милиони Немаца у окупираним земљама очекивали су да буду убијени или утамничени. Били су уплашени кад су Американци стигли. Али није се десило ништа од оног што су очекивали. Први пут су видели слободне људе који су им донели слободу уместо ропства. Америчке трупе су живеле о свом трошку, не одузимајући ништа од Немаца. Нису убијали становништво. Нису чинили зло. Овако лепо понашање синова Новог света разбудио је демократски дух у масама народа и резултати су били очити у земљама које су имале слободне изборе, како се десило пред мојим очима у Аустрији. Материјално, Европа зависи од овогодишње жетве, а жетва зависи од Бога. Масе људи траже духовно вођство. Ако се духовно вођство не појави у право време, не само међу свештенством, него и међу верујућим лаицима, хришћанске масе биће у очајању…’
Епископ је додао да је ‘почетак демократије у антидемократским земљама страх од атомске бомбе. Двоструко чудо атомске бомбе је у томе што се Америка уздржава да је не примени’, рекао је.
Епископ Николај је гост епископа србске епархије за САД и Канаду, Дионисија. Посетио је САД 1921. и 1927. године.”
Шта се из овог чланка види? Да је Николај, по доласку у САД, укратко говорио о свом боравку у логору, али да му је главни циљ био да нагласи садашње духовно стање Европе и света који се све више удаљавају од Христа. Такође, Николај је описао и свој сусрет с немачким официром и разговор о Светом Писму. Новинар је забележио да је он у логору провео две године, али то је вероватно плод новинарске непажње, јер је Владика говорио о томе колико је укупно био под немачком стражом, па и у логору. Било како било, овај чланак је драгоцено сведочанство о првим речима Николајевим по доласку у САД, где ће остати све до блаженог уснућа свога, 1956. године.

Comments are closed.