Оклеветани светац – Владика Николај и србофобија

БАЈФОРДОВЕ КЛЕВЕТЕ

Владика Николај и Шарл Морас

Француски десничар и политички мислилац Шарл Морас, који се за време Другог светског рата нашао у служби окупаторског режима, био је – паганин. Монархиста и противник идеја Француске револуције, он је истовремено сматрао да су Стари и Нови Завет у бити јеврејска обмана: “Јеврејин, монотеиста и вођен пророцима, постао је агент револуције.” Понављајући да је монотеизам противприродан, Морас је критиковао јеврејски профетизам због насртаја на органски друштвени поредак. Нападао је монотеизам и због концепта индивидуалне слободе. Падом паганизма, људска бића су одвојена од природе, а самим тим и од органског друштва за које се Морас борио. Роберт Касиљо, који је изучавао фасцинацију фашизмом у делу Езре Паунда, о Морасу је забележио: “Као што је Морас сматрао, монотеизам, прихватајући трансцендентни апсолут као подједнако вредан за све људе, настоји да уништи ‘лепоту’ друштва и природне ‘неједнакости’. Чак и ако друштвене неједнакости постоје, монотеизам демократизује духовну област и тако смањује разлике између људи. Зато је Морас у јеврејском монотеизму видео крајњег непријатеља хијерархије и коначни извор либерализма.” Ернст Нолте запажа да је Морасово поштовање према римокатолицизму потицало из његовог уверења да је ова конфесија нехришћанска зато што је “неупоредиво ремек-дело паганске и световне мудрости која путем хијерархијског система посредника цркву чини гласноговорником човека, одстрањујући тако Оца и Сина”. Протестантизам је критиковао зато што је јеврејски по природи.
Јасно је да се и Римокатоличка црква морала оградити од таквог “апологете”. Године 1926, кардинал Андрије, по одобрењу папе Пија XI, писао је: “Вођи Аксион Франсез (Морасова организација, нап. В. Д.) бавили су се црквом. Какву идеју имају о њој? Они одбијају све догме које црква учи и проповеда. Црква учи постојање Бога, а они то поричу, јер су атеисти. Црква проповеда божанство Исуса Христа, а они то одричу, јер су антихришћани. Црква проповеда да је њу основао сам Исус Христос, Бог и Човек, а они поричу њену божанску установу, јер су антикатолици… Морас и вођи Аксион Франсез су католици из рачуна, а не по убеђењу. Они се служе Црквом, а не служе Цркви.”
Владимир Стакић, аутор познате предратне монографије “Монархистичка доктрина Шарла Мораса”, вели: “Морасов католицизам је римски, али не јеванђелски, апостолски. Између Мораса и Цркве може постојати само један modus vivendi, али никада интимна сарадња.”
Дакле, прича о сличности Владике Николаја и Шарла Мораса је заснована или на погрешним премисама или на злонамерним тврдњама полуобразованих представника “грађанских кругова”, који би свакако хтели да нађу везу Николаја и фашизма. Ни Морасова паганска теолошка доктрина, ни његов пагански монархизам, немају везе са Николајевом вером у Бога Живога и Истинитога и хришћанским веровањем у поредак Краља као Домаћина, које је наследио од својих србских православних предака.

Comments are closed.