Оклеветани светац – Владика Николај и србофобија

СРБИ И ЈЕВРЕЈИ

Јевреји о Србима и антисемитизму

У књизи Јаше Алмулија “Живи и мртви”, Јевреји који су преживели Други светски рат, сведоче о односима Срба и Јевреја у то тешко доба.
Јаков Данон, чију је породицу спасао Мика Араџија из Ниша, каже: “Ја могу да кажем да су ти односи увек били добри, а шта се сад дешава, о томе не бих говорио, мислим да то није питање Срба и Јевреја, мислим да је овде ситуација врло сложена и дајте да о томе не говорим.”
Др Марко Анаф, који је детињство провео у Пожаревцу, вели: “У Пожаревцу није било разлика између нас Јевреја и оних Срба које сам ја познавао. Ја сам био потпуно изједначен са српском децом, мојим пријатељима. Нас је Јевреја било мало тако да су моји другови били махом Срби. Али туче су биле скоро нормална ствар у тим крајевима у ратно и поратно време кад сам ја растао. Ако би ме ко покушао увредити као чивуче, или би ми опсовао мајку чивутску, а било је таквих, настала 6и туча у којој сам обично био победник. Не сећам се да ме је ико измлатио. Било је случајева да је остајало нерешено, па су се туче обнављале, али на крају, схвативши да се тучом не може решити ко је победник, наступио би мир и узајамно поштовање.”
Чувени хирург, др Исидор Папо, чију су родбину углавном побиле усташе (он је из Мостара), рекао је: “Ја никад нисам био циониста, али сам увијек био апсолутни Јеврејин. Никад то нисам крио, мени је била част што сам Јеврејин и ја сам говорио да сам Јеврејин када то није било ни згодно казати, мада у Србији није било никада антисемитизма. Ја у овој земљи никада нисам осетио да сам Јеврејин, а уживао сам све почасти што може један човек да доживи.”
Др Максим Штернић, психијатар и професор Медицинског факултета, чији је отац био одан Краљу и отаџбини и члан предратног четничког покрета, као младић се нашао у партизанима, али је увек имао разумевања за све што се у несрећној Србији дешавало за време Другог светског рата. На питање о генералу Недићу, одговара: “Он је био српски генерал, а када то кажем, онда мислим да код њега антисемитизма није било. Било је пре рата у Србији појединаца и људи који су се декларисали да не воле Јевреје, можда и горе и од тога, али у службеној политици тога није било, ни код двора, ни код влада. За Јевреје у Србији могло се често чути да их називају Србима Мојсијеве вере или српским Јеврејима. На јеврејском гробљу у Београду, на самом улазу, стоји велики споменик Јеврејима погинулим у ратовима за ослобођење, у балканским и у Првом светском рату.” (Штернић се, веома живо, сећа свог партизанског ратовања, и Милована Ђиласа, који је био “познат по својој суровости и грубости пре него што се педесетих година пресалдумио у социјалисте или социјалдемократе”, и који је стрељао једног сељака с Космаја зато што је за храну продао сопствени бријачки прибор, који је Ђилас сматрао “колективном имовином”).
Године 1995, познати психолог, Никола Рот, дао је Јаши Алмулију интервју у коме каже и следеће: “Надам се да ће они јеврејски кругови у свету који имају погрешан став према Србима ускоро увидети да тај став треба напустити, да је врло важна борба за праведност, за часност. Треба да имају на уму да не може бити цео један народ крив, као што Србе окривљују. Прије свега то треба да имају на уму Јевреји који су два миленијума непрестано били нападани и страшно прогањани, и то цели народ, без кривице. Не би смели сад да суделују у прогону једног народа који исто тако није крив и који је исто тако прогањан.”
Познати музички педагог, др Андреја Прегер, вели: “Ја ту живим као Јеврејин у српској земљи и волим ту земљу. /…/ Наравно, осећам пуну солидарност са тим народом који је заједно с нама патио у Хрватској, који је био убијан, над којим се вршио геноцид као и над нама. У свему смо били исте судбине и мени ужасно смета да неке јеврејске организације на Западу о томе не воде рачуна, па оне који су настављачи те ендехазијске идеологије, те фашистичке усташке државе, примају и прелазе преко злочина који су вршени и који се и дан-данас врше. То ме страшно боли.”
Енрико Јосиф, познати композитор, годинама је упозоравао Јевреје који су се укључили у антисрбску кампању:
“Молим вас, ствар је ужасно јасна. Ми смо са Србима у духовном сродству као два есхатолошка народа са ужасно сличном судбином. Нешто есхатолошки чудесно се над српским народом дешава као што се то дешавало до јуче и над Израелом. И зато је света дужност сваког од нас Јевреја да то схвати. Јер Јасеновац српски је оно што је наш Дахау. То се чак крије и не зна, али мора се и то сазнати. Онда бисте и ви амерички Јевреји све догађаје који су се сада дешавали у нашој земљи схватили на један сасвим други и истинитији начин.
Молим вас, зато, немојте се више укључивати у прогањање, барем вербално, Срба, јер Срби су наша есхатолошка, духовна браћа. А друго, живети у једној Србији и не осетити да сте Јеврејин, то нигде у Европи ни пре Хитлера није било. То је по природном закону тако. Срби су један невероватан народ, ја га зовем загрљајни народ, који чак туђина још више пригрљује него самога себе. Има једно осећање за туђина да буде према њему поштен, крајње братољубив, и то је разлог што је ова Србија сада овако распарчана и подељена. Никад није полагала велику пажњу на то да ли су они, само они изабраници неки, али су поштовали оне који живе са њима и који Србији наравно желе добро. То је један изузетан народ и страшно је ово што је учињено. Врло је то учињено промишљено. И понављам, извршен је над Србима прави правцати медијски геноцид, медијски Аушвиц, претворили су Србе у наказе како су нас унаказивали кроз векове, а посебно преко Гебелса и његове пропаганде. Гледао сам страшну емисију у којој су изишле све оне налепнице о Србима, то је исто као кад је Хитлер Јевреје приказивао онако унакажене, сатане, ђаволе. То је непојмљиво, нешто страшно. Ипак, мора да постоји нешто. Јесте, ја разумем да је корисност снажна ствар за опстанак народа, али не и обезбожена корисност. Овде је то само рађено из разлога који апсолутно пред живим Богом не могу да опстану. И ја дрхтим над судбином починилаца овога ужасног геноцидног, медијског злочина који је против Срба спроведен. То је до сада непојам. Плашим се да говорим и слутим шта ће се догодити онима који су то починили, јер то није више моја ствар, то је Божија ствар. Што се каже, освета је Божија, није наша. Али вас молим схватите: онако како сте ви обавештавани, то је једносмерно, то је неодрживо и немојте се више прикључивати прогањању Срба потписивањем захтева за бомбардовање и остало, јер ви не знате да самим тим вршите духовно братоубиство, ми онда једноставно потписујемо и Аушвиц и пуно оправдање за оно што је радио до јуче немачки националсоцијализам. Немојте молим вас, ја сам писао врховном рабину француском са молбом да својим верницима, барем верницима тамо, поручи да се не прикључују више овој лудачкој хајци, па то је средњовековна егзорцистичка хајка на овај српски народ. А он је изузетан у погледу загрљајности, вољења других народа, а да не говорим да је он био ваш не само савезник у Првом и Другом светском рату, него много пре Првог и Другог светског рата. Он је увек био привржен идејама које је једна велика Америка имала или једна данас пала Европа, мислим она права демократска Европа.
То је једини разлог што сам прихватио да нешто овом приликом говорим, а сад да вам некако кажем егзегезу оног што говори Изаија. Кад он каже: ‘народ којег ниси знао позваћеш га к себи’, ви сте за то најдивнији доказ. Ви не знате ко су Срби а идете страшно против њих онако како иде данашњи тренд збивања. Кад Изаија каже: он ће, тај народ, дохрлити к теби’, то означава нашу судбину дојучерашњег прогнаног, уклетог народа. Они су дојурили к нама, они су преузели нашу судбину. Ево дубоког егзегетског значења тога, то је једна велика истина и било би дивно да један део од тога ослушнете и почнете да се на неки други начин односите. Немојте веровати онима који стално говоре да су ти јадни Срби за све криви и да је то један ужасан кољачки народ. Наравно, и код Срба има оних који кољу као што свуда има, али је српска народна душа света, загрљајна, предивна, какве ретко где има на овом иначе, нажалост, унакаженом свету.
Ето, то ми је била пуна жеља да вам кажем без икакве осуде кога. Али ви заиста нисте обавештени, нажалост нисте. Ако нећете мени веровати барем верујте Розенталу, чувеном колумнисти америчком, јер он је упућен у те ствари и осећа да ту нешто није у реду. Био је овде, познНајем га лично, изузетан је човек, храбар човек и ево видим га сад, у ‘Њујорк Тајмсу’ излазе његова казивања о српском народу. Ја вам стално понављам: Србин је наш духовни брат. Нигде се није могло толико не осетити да си Јеврејин као што је то било у овој дивној Србији. Али, ето ту се пророчанство испуњава. Народ којег ниси знао, дознаћеш га. Ми смо га у овом тренутку преко добрих казивања неких дивних Јевреја дознали и ‘народ који тебе није знао, похрлиће теби’, значи који није знао твоју судбину сада је доживео твоју судбину. Дајте да их загрлимо, дајте да барем отћутимо кад неки од наших људи у полунезнању дижу непотребно глас против овог дивног народа.”

Comments are closed.