Оклеветани светац – Владика Николај и србофобија

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ И ЗАПАД

Свети Николај Жички о три авети европске цивилизације

Године 1939, у сенци Другог светског рата, Свети Николај Жички пише посланицу хришћанској омладини Европе, тврдећи да је Дарвин, отац Ничеове филозофије и Марксове социологије, замислио свет у коме “постоје све могуће силе и фактори изузев Бога, духа и морала”. Празнину која је остала да зјапи на месту Божјем, Ниче је покушао да попуни измаштаним ликом натчовека, а Маркс пролетерском војском у борби за “хлеб И моћ”. Аријевац Ниче и Јеврејин Маркс сигурно би били одбојни један другом, али су ипак близанци свог оца Дарвина. Један је “риђа звер”, други “црвена звер”, и оба јуре да прождеру Јагње Божје. Лудило дарвинизма које су европски универзитети свима проповедали довело је до свеопште несреће, и до тога да су “читави народи поведени путем ничеизма или марксизма”. Зато “ничеанске наднације и марксистичке интернационале држе данас васцели свет у чуду и страху” (наравно, овде Николај мисли на Хитлерову Немачку и Стаљинову Совјетију).
Ниче је такође био доследан дарвиниста, који је веровао да човек мора да преузме кораке у исправљању еволутивног тока ка натчовеку. У “Вољи за моћ” Ниче подржава обрачун друштва са немоћнима и слабима: “Друштво би у великом броју случајева требало да спречи рађање: са тим циљем оно може да, без обзира на порекло, ранг или дух, држи у приправности најстроже мере присиле, лишавања слободе, а у неким случајевима и кастрирања.” Најављивао је да ће у будућности, после “уништења свих дегенерика и паразита”, моћи да се појаве нове дионисијске форме живота.
Међутим, Николај вели да се дарвинизам клони свом крају, јер га нова наука пориче; али, и његова чеда, макар да сад делују моћно, ничеанство и марксизам, такође морају пасти. Николај, шаљући свој благослов европској хришћанској омладини, указује на то да ће Јагње победити све звери дарвиновског порекла – јер је Оно Христос Свепобедни.
Николај позива омладину Европе да устане против безбожја због којег “наша браћа других раса и религија” (обратимо пажњу – у ово доба буја нацистички расизам) презиру и мрзе Европу. Једино добро што из Европе долази другим континентима је Христова наука и ништа друго. Тек ако се то схвати – човечанство ће се опет вратити себи.
Колико је Николај дубоко упућен у тему “пропасти Запада”, може се видети ако се заиста истражи утицај дарвинизма на злочиначке идеологије двадесетог века – комунизам и нацизам.
Кренимо од сродности, оне дубинске, у прихватању Дарвина као духовног оца – код Маркса и Ничеа. Чим се појавило Дарвиново “Порекло врста”, Маркс је 19. децембра 1860. Енгелсу писао: “Ово је књига која, у области природне историје, садржи основу за наше гледиште.” Маркс је послао примерак “Капитала” Дарвину, са посветом, у којој себе представља ка” његовог великог поштоваоца. Марксов сарадник Енгелс истицао је да је Дарвин задао “најјачи ударац метафизичкој концепцији природе својим доказом да је садашњи органски свет /…/ производ процеса еволуције који се одиграва милионима година”.
Марксови следбеници били су доследни дарвинисти. Лењин га је ценио као оног ко је доказао да Бог није створио биљке и животиње, Троцки је сматрао да је његово “откриће највећи тријумф дијалектике у целој области органске материје”, Стаљин је, читајући Дарвина у богословији, постао атеиста, а Дарвинови поштоваоци били су Мао Цедунг и Пол Пот. Следећи дарвинистичку логику “борбе за опстанак” претворене у “класну борбу”, комунисти су, према сведочењу “Црне књиге комунизма”, побили око сто милиона људи, од Русије до Јужне Америке. Комунисти су људе истребљивали стрељање, вешање, дављење, пребијање, тровање. Убијали су популацију изгладњивањем, вештачком глађу, депортацијама, присилним радом. Комунистички концлогори истребили су више људи од нацистичких.
Вулгарни ничеанац Хитлер такође је био доследни дарвиниста. Он је јасно рекао да “држава мора да се постара да само здрави рађају децу” – једино тако ће се створити надљуди достојни живота. У тексту Џорџа Стајна, “Биологија и корени нацизма”, овај истраживач тврди да је нацизам први покушај организовања заједнице на начелима биополитике “потпуно сагласне са научним чињеницама дарвинистичке еволуције”. А еволуциониста Артур Кит, у својој књизи “Еволуција и етика”, тврдио је да је Фирер “свесно покушавао да усагласи немачку праксу са теоријом еволуције”. Нису само Јевреји и Словени то осетили; законом из 1933. године, 350.000 ментално заосталих и умно поремећених, и око 30 хиљада Рома стерилисано је разним методама – од кастрације до електричних шокова у гениталије. На другој страни, аријевци par excellence, есесовци, парили су се са девојкама намењеним за рађање “чисте расе” – брак је престао да важи, а људи су постали само биолошки материјал.
Ко год би хтео да Дарвина ослободи од одговорности за погрешну интерпретацију његовог основног става, наилази на саме Дарвинове тврдње. У својој књизи “Порекло човека” Дарвин је тврдио да ниже расе треба да нестану, и да бели људи немају потребе да их штите. Такође, веровао је да су домороци Африке и Аустралије исто што и гориле и веровао је да ће те расе нестати.
Сви дарвинисти су били расисти, који су говорили о супериорности беле расе над другим расама. Херберт Спенсер је говорио да су нецивилизовани одрасли на нивоу деце цивилизованих, а Хавелок Елис је говорио како Африканац, одрастајући, постаје “глуп и тупав”.
Хитлер није дошао ниоткуда.
Цео Запад га је припремао. Британија је свој колонијализам правдала “борбом за опстанак”. Сам Дарвин је велики део својих идеја добио од Малтуса, који се бавио растом популације, и чије су идеје нашле одјека у британском друштву под паролом “Сломи сиромашне”. Деца од осам и девет година приморавана су да раде по 16 сати дневно у рудницима угља, а на хиљаде људи је умирало у беди и прљавштини – зато што је Малтус устврдио да се бедници брзо множе, и да на свету неће бити места за све. Дарвин је “борбу за опстанак” видео у природи тек пошто ју је, као “опстанак најспособнијих”, Малтус видео у друштву.
Пре но што се прстом упре у Хитлера, сетимо се да је амерички председник Теодор Рузвелт, у свом делу “Победа Запада” соција/лдарвинизам прогласио философијом Америке. У тој књизи тврдио је да је расни рат са Индијанцима неизбежан, и то до истребљења. Рузвелт је сматрао да америчку државу не обавезују никакви уговори према индијанцима јер су они “примитивна раса”. Хенри Ферфилд Озборн, еволуциониста, тврдио је да је интелигенција одраслог црнца на нивоу једанаестогодишњег детета врсте homo sapiens (белаца).
Године 1875, у јужним државама САД донети су закони о апартхејду, одвајању белих и црних свуда – по болницама, затворима, гробљима; било је апартхејда у школама и лифтовима. Од 1890. до 1901. око 1300 црних људи било је линчовано, амерички “научници”, попут Р. Б. Бина мерили су људима лобање да би доказали савршенство беле расе.
Међутим, злочини над Абориџинима у Аустралији права су хитлеровска прича. Дарвинизам је буквално оправдао покољ ових несрећника. Социјал-дарвиниста X. К. Рузден је 1876. тврдио да убијањем Абориџина и Маора белци испуњавају “неумољиви закон природног одабирања” док је 1890, потпредседник Краљевског друштва Тасманије Џејмс Бернард, рекао да је “процес истребљивања аксиом закона еволуције”.
Абориџини су ловљени као дивље звери. Одсецане су им главе, и трована им је храна. Користили су их као експерименталне животиње. Едвард Ремзи, надзорник аустралијског музеја у Сиднеју, објавио је музејски каталог у коме су Абориџини били престављени као “аустралијске животиње”, а он сам се бавио хватањем “примерака” за “научне огледе”. Мисионар из Новог јужног Велса гледао је покољ групе Абориџина, одраслих и деце, после чега је “десет најбољих лобања” послато преко океана, “научницима”.
Од 1910. до седамдесетих година 20. века око 100.000 абориџинске деце одузето је од својих родитеља; белопута деца давана су на усвајање белцима, а тамнопута су стављана у сиротишта.
Без Америке се не може нигде, па ни у области еугенике. Први еугенички закон донет је 1907. донет је у Индијани (САД). До 1930. године 31 америчка држава имала је еугеничке законе, који су у репродукцији спречавали “умоболне, пијанице, епилептичаре, дегенерике”. До јануара 1935. присилно је стерилисано 20 000 људи. На основу еугенике, стварани су тестови за имигранте, по којима је 80% имиграната из источне Европе (Пољака, Јевреја, Руса) сврстано у малоумне, па је, на основу тога, 1924. године, донет закон о ограничавању усељења Источноевропљана на основу њихове генетичке инфериорности Закон је важио до 1965, двадесет година после Хитлерове смрти.
Америка је, слободно то рецимо, могла бити узор Хитлеру. Године 1904, еволуциониста – истраживач Семјуел Вернер ухватио је у Конгу Пигмеја Ота Бенгу, ожењеног и оца двоје деце. Бенга је окован у ланце, да би на светској изложби у Сен Луису био приказан као “карика еволуције” најближа човеку. Затим је, са горилом и орангутаном, био изложен у зоо-врту Бронкса у Њујорку, као представник “најстаријих људских предака”. Око 40 хиљада посетилаца зоо-врта седмично понашало се према Оту Бенги као да је мајмун. Он им је био главна атракција. Директор зоо-врта, др Виљем Хорнадај, еволуциониста, на питање новинара да ли би баш тако требало поступати с јадним Бенгом, љупко је одговарао: “Ако је мала особа у кавезу, то је зато што му је ту најудобније, и зато што не знамо шта друго да радимо са њим. Он није ни у каквом смислу затвореник, осим да нико не би рекао да би било мудро дозволити му да лута по граду, а да га нико не надгледа.” (Прођу ли те, читаоче, жмарци кад ово читаш, и кад се сетиш “беле шенгенске листе” или “спољњег зида санкција”?)
Амерички истраживач Арктика, Роберт Пири, довео је са свог пута групу Ескима, које су изложили у Америчком природњачком музеју. Једном дечаку, Минику, умро је отац, чије су кости остале изложене као “примерак врсте”. Миник је тражио посмртне остатке свог оца, да би их сахранио, али управа музеја је то одбила.
Еугенику су ценили и први “планери породице”.
Маргарет Сејнџер, “мајка сексуалне револуције”, залагала се за кастрирање свих ментално заосталих, али и црнаца. Америчким еугеничарима је сметало што се у Немачкој под Хитлером ипак рађа много више деце но што то њима прија, па је челник Америчке федерације за контролу рађања упозоравао: “Ми смо такође свесни проблема изградње једне расе, али ми се бринемо о квалитету наших људи, не само о количини.” То јест, ми нисмо против расистичке еугенике, него само против метода које нацисти примењују – популација у Немачкој ипак расте пребрзо.
Нацисти и комунисти нису једини дарвинисти. Глобални капиталисти су међу њима, живи и здрави и после Хитлера и после Стаљина. Глобални капиталисти, они злочинци са Вол Стрита, који су својим крвавим парама помагали и бољшевике и хитлеровце, одавно цитирају Дарвина као своје оправдање. Својевремено је професор са Јејла, Грејем Самнер, говорио да дарвинизам у друштву значи – “да би подигли једног човека навише, гурамо другог надоле”, а социјал-дарвиниста Виљем Милнер је тврдио да су милионери победници борбе за “опстанак најспособнијих”.
Капитализам је у дарвинизму нашао своје оправдање. Амерички “научник” Е. А. Рос је тврдио да је и “религијски култ милосрђа” створио “склониште под којим су се идиоти и кретени скривали и множили”.
Чувени богаташ Ендрју Карнеги (“миротворац” – “Карнегијева фондација за светски мир”) тврдио је да закон конкуренције можда јесте незгодан за појединца, али је одличан за расу, јер обезбеђује “опстанак најспособнијих”, а један од Рокфелера је тврдио да је капиталистичка конкуренција “закон природе који се не може избећи”. (Карнегијев институт и Рокфелерова фондација и даље дају велику новчану помоћ научницима – еволуционистима. Јадна Љиљана Чолић, бивша министарка просвете! Није знала с каквим се зверима сукобљава!)
Људи су увек били (од пада Адамовог) и грешни и зли и немилосрдни. Али, знали су шта је грех и зло, и именовали су га. Дарвин им је дао “научно оправдање” – побеђују најспособнији. А најспособнији су најсуровији, најнечовечнији.
Николај је свим својим бићем био против “дарвинистичког света”. Био је и против картелског, глобалистичког капитализма, и против комунизма, и против нацифашизма, а за Христово друштво милости и љубави.
Николајев народ је, у овом тренутку, на удару америчких социјалних дарвиниста, спремних на истребљење свих слабијих народа и држава, маскирано у причу о људским правима и демократији. И опет имају “научнике”, који овог пута оправдавају лов на Србе (као што су некад оправдали лов на Абориџине).
Када је Америка са својим сателитима бомбардовала Србију 1999. године, професор социологије и философије на Универзитету државе Мериленд, др Џон Хјуер, тврдио је да је америчко друштво – друштво будућности, а србско – друштво прошлости.
По Хјуеру, Американци улазе у постхумано доба, “када ће сви аспекти друштвеног живота бити сведени у предвидљиве шаблоне и рационализовани, а све нијансе међуљудских односа претворене у рутинске процедуре и препуштене плаћеним професионалцима попут адвоката, психолога и бирократа”. По Хјуеру, “Американци су прототип људи будућности, Срби атавистички остатак прошлости”. Ако то не схвате, Срби ће нестати.
Све је то слутио Николај, учећи и Европљане и Србе да се не поклоне аветима европске цивилизације, Дарвину, Ничеу и Марксу. Зато је таква повика на њега. А Срби треба да се радују у својим страдањима, јер страдају од новог нацизма, који мисли да је у свом “лонцу за топљење” (metting pot), вештичјем лонцу из “Фауста” Гетеовог, створио некакву “постхуману” расу. Јер опет страдају за Христа, и опет ће се, ако остану верни Христу, с Њим и прославити.
За крај, да се заувек сећамо речи жичког светлосника: “Ништа на свету не може правдати очајање једног хришћанина.” Свет још увек није у власти зла. И благи Бог све још може изменити набоље.

Comments are closed.