NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

VLADIKA NIKOLAJ I ZAPAD

Sveti Nikolaj Žički o tri aveti evropske civilizacije

Godine 1939, u senci Drugog svetskog rata, Sveti Nikolaj Žički piše poslanicu hrišćanskoj omladini Evrope, tvrdeći da je Darvin, otac Ničeove filozofije i Marksove sociologije, zamislio svet u kome „postoje sve moguće sile i faktori izuzev Boga, duha i morala“. Prazninu koja je ostala da zjapi na mestu Božjem, Niče je pokušao da popuni izmaštanim likom natčoveka, a Marks proleterskom vojskom u borbi za „hleb I moć“. Arijevac Niče i Jevrejin Marks sigurno bi bili odbojni jedan drugom, ali su ipak blizanci svog oca Darvina. Jedan je „riđa zver“, drugi „crvena zver“, i oba jure da prožderu Jagnje Božje. Ludilo darvinizma koje su evropski univerziteti svima propovedali dovelo je do sveopšte nesreće, i do toga da su „čitavi narodi povedeni putem ničeizma ili marksizma“. Zato „ničeanske nadnacije i marksističke internacionale drže danas vasceli svet u čudu i strahu“ (naravno, ovde Nikolaj misli na Hitlerovu Nemačku i Staljinovu Sovjetiju).
Niče je takođe bio dosledan darvinista, koji je verovao da čovek mora da preuzme korake u ispravljanju evolutivnog toka ka natčoveku. U „Volji za moć“ Niče podržava obračun društva sa nemoćnima i slabima: „Društvo bi u velikom broju slučajeva trebalo da spreči rađanje: sa tim ciljem ono može da, bez obzira na poreklo, rang ili duh, drži u pripravnosti najstrože mere prisile, lišavanja slobode, a u nekim slučajevima i kastriranja.“ Najavljivao je da će u budućnosti, posle „uništenja svih degenerika i parazita“, moći da se pojave nove dionisijske forme života.
Međutim, Nikolaj veli da se darvinizam kloni svom kraju, jer ga nova nauka poriče; ali, i njegova čeda, makar da sad deluju moćno, ničeanstvo i marksizam, takođe moraju pasti. Nikolaj, šaljući svoj blagoslov evropskoj hrišćanskoj omladini, ukazuje na to da će Jagnje pobediti sve zveri darvinovskog porekla – jer je Ono Hristos Svepobedni.
Nikolaj poziva omladinu Evrope da ustane protiv bezbožja zbog kojeg „naša braća drugih rasa i religija“ (obratimo pažnju – u ovo doba buja nacistički rasizam) preziru i mrze Evropu. Jedino dobro što iz Evrope dolazi drugim kontinentima je Hristova nauka i ništa drugo. Tek ako se to shvati – čovečanstvo će se opet vratiti sebi.
Koliko je Nikolaj duboko upućen u temu „propasti Zapada“, može se videti ako se zaista istraži uticaj darvinizma na zločinačke ideologije dvadesetog veka – komunizam i nacizam.
Krenimo od srodnosti, one dubinske, u prihvatanju Darvina kao duhovnog oca – kod Marksa i Ničea. Čim se pojavilo Darvinovo „Poreklo vrsta“, Marks je 19. decembra 1860. Engelsu pisao: „Ovo je knjiga koja, u oblasti prirodne istorije, sadrži osnovu za naše gledište.“ Marks je poslao primerak „Kapitala“ Darvinu, sa posvetom, u kojoj sebe predstavlja ka“ njegovog velikog poštovaoca. Marksov saradnik Engels isticao je da je Darvin zadao „najjači udarac metafizičkoj koncepciji prirode svojim dokazom da je sadašnji organski svet /…/ proizvod procesa evolucije koji se odigrava milionima godina“.
Marksovi sledbenici bili su dosledni darvinisti. Lenjin ga je cenio kao onog ko je dokazao da Bog nije stvorio biljke i životinje, Trocki je smatrao da je njegovo „otkriće najveći trijumf dijalektike u celoj oblasti organske materije“, Staljin je, čitajući Darvina u bogosloviji, postao ateista, a Darvinovi poštovaoci bili su Mao Cedung i Pol Pot. Sledeći darvinističku logiku „borbe za opstanak“ pretvorene u „klasnu borbu“, komunisti su, prema svedočenju „Crne knjige komunizma“, pobili oko sto miliona ljudi, od Rusije do Južne Amerike. Komunisti su ljude istrebljivali streljanje, vešanje, davljenje, prebijanje, trovanje. Ubijali su populaciju izgladnjivanjem, veštačkom glađu, deportacijama, prisilnim radom. Komunistički konclogori istrebili su više ljudi od nacističkih.
Vulgarni ničeanac Hitler takođe je bio dosledni darvinista. On je jasno rekao da „država mora da se postara da samo zdravi rađaju decu“ – jedino tako će se stvoriti nadljudi dostojni života. U tekstu Džordža Stajna, „Biologija i koreni nacizma“, ovaj istraživač tvrdi da je nacizam prvi pokušaj organizovanja zajednice na načelima biopolitike „potpuno saglasne sa naučnim činjenicama darvinističke evolucije“. A evolucionista Artur Kit, u svojoj knjizi „Evolucija i etika“, tvrdio je da je Firer „svesno pokušavao da usaglasi nemačku praksu sa teorijom evolucije“. Nisu samo Jevreji i Sloveni to osetili; zakonom iz 1933. godine, 350.000 mentalno zaostalih i umno poremećenih, i oko 30 hiljada Roma sterilisano je raznim metodama – od kastracije do električnih šokova u genitalije. Na drugoj strani, arijevci par excellence, esesovci, parili su se sa devojkama namenjenim za rađanje „čiste rase“ – brak je prestao da važi, a ljudi su postali samo biološki materijal.
Ko god bi hteo da Darvina oslobodi od odgovornosti za pogrešnu interpretaciju njegovog osnovnog stava, nailazi na same Darvinove tvrdnje. U svojoj knjizi „Poreklo čoveka“ Darvin je tvrdio da niže rase treba da nestanu, i da beli ljudi nemaju potrebe da ih štite. Takođe, verovao je da su domoroci Afrike i Australije isto što i gorile i verovao je da će te rase nestati.
Svi darvinisti su bili rasisti, koji su govorili o superiornosti bele rase nad drugim rasama. Herbert Spenser je govorio da su necivilizovani odrasli na nivou dece civilizovanih, a Havelok Elis je govorio kako Afrikanac, odrastajući, postaje „glup i tupav“.
Hitler nije došao niotkuda.
Ceo Zapad ga je pripremao. Britanija je svoj kolonijalizam pravdala „borbom za opstanak“. Sam Darvin je veliki deo svojih ideja dobio od Maltusa, koji se bavio rastom populacije, i čije su ideje našle odjeka u britanskom društvu pod parolom „Slomi siromašne“. Deca od osam i devet godina primoravana su da rade po 16 sati dnevno u rudnicima uglja, a na hiljade ljudi je umiralo u bedi i prljavštini – zato što je Maltus ustvrdio da se bednici brzo množe, i da na svetu neće biti mesta za sve. Darvin je „borbu za opstanak“ video u prirodi tek pošto ju je, kao „opstanak najsposobnijih“, Maltus video u društvu.
Pre no što se prstom upre u Hitlera, setimo se da je američki predsednik Teodor Ruzvelt, u svom delu „Pobeda Zapada“ socija/ldarvinizam proglasio filosofijom Amerike. U toj knjizi tvrdio je da je rasni rat sa Indijancima neizbežan, i to do istrebljenja. Ruzvelt je smatrao da američku državu ne obavezuju nikakvi ugovori prema indijancima jer su oni „primitivna rasa“. Henri Ferfild Ozborn, evolucionista, tvrdio je da je inteligencija odraslog crnca na nivou jedanaestogodišnjeg deteta vrste homo sapiens (belaca).
Godine 1875, u južnim državama SAD doneti su zakoni o aparthejdu, odvajanju belih i crnih svuda – po bolnicama, zatvorima, grobljima; bilo je aparthejda u školama i liftovima. Od 1890. do 1901. oko 1300 crnih ljudi bilo je linčovano, američki „naučnici“, poput R. B. Bina merili su ljudima lobanje da bi dokazali savršenstvo bele rase.
Međutim, zločini nad Aboridžinima u Australiji prava su hitlerovska priča. Darvinizam je bukvalno opravdao pokolj ovih nesrećnika. Socijal-darvinista X. K. Ruzden je 1876. tvrdio da ubijanjem Aboridžina i Maora belci ispunjavaju „neumoljivi zakon prirodnog odabiranja“ dok je 1890, potpredsednik Kraljevskog društva Tasmanije Džejms Bernard, rekao da je „proces istrebljivanja aksiom zakona evolucije“.
Aboridžini su lovljeni kao divlje zveri. Odsecane su im glave, i trovana im je hrana. Koristili su ih kao eksperimentalne životinje. Edvard Remzi, nadzornik australijskog muzeja u Sidneju, objavio je muzejski katalog u kome su Aboridžini bili prestavljeni kao „australijske životinje“, a on sam se bavio hvatanjem „primeraka“ za „naučne oglede“. Misionar iz Novog južnog Velsa gledao je pokolj grupe Aboridžina, odraslih i dece, posle čega je „deset najboljih lobanja“ poslato preko okeana, „naučnicima“.
Od 1910. do sedamdesetih godina 20. veka oko 100.000 aboridžinske dece oduzeto je od svojih roditelja; beloputa deca davana su na usvajanje belcima, a tamnoputa su stavljana u sirotišta.
Bez Amerike se ne može nigde, pa ni u oblasti eugenike. Prvi eugenički zakon donet je 1907. donet je u Indijani (SAD). Do 1930. godine 31 američka država imala je eugeničke zakone, koji su u reprodukciji sprečavali „umobolne, pijanice, epileptičare, degenerike“. Do januara 1935. prisilno je sterilisano 20 000 ljudi. Na osnovu eugenike, stvarani su testovi za imigrante, po kojima je 80% imigranata iz istočne Evrope (Poljaka, Jevreja, Rusa) svrstano u maloumne, pa je, na osnovu toga, 1924. godine, donet zakon o ograničavanju useljenja Istočnoevropljana na osnovu njihove genetičke inferiornosti Zakon je važio do 1965, dvadeset godina posle Hitlerove smrti.
Amerika je, slobodno to recimo, mogla biti uzor Hitleru. Godine 1904, evolucionista – istraživač Semjuel Verner uhvatio je u Kongu Pigmeja Ota Bengu, oženjenog i oca dvoje dece. Benga je okovan u lance, da bi na svetskoj izložbi u Sen Luisu bio prikazan kao „karika evolucije“ najbliža čoveku. Zatim je, sa gorilom i orangutanom, bio izložen u zoo-vrtu Bronksa u Njujorku, kao predstavnik „najstarijih ljudskih predaka“. Oko 40 hiljada posetilaca zoo-vrta sedmično ponašalo se prema Otu Bengi kao da je majmun. On im je bio glavna atrakcija. Direktor zoo-vrta, dr Viljem Hornadaj, evolucionista, na pitanje novinara da li bi baš tako trebalo postupati s jadnim Bengom, ljupko je odgovarao: „Ako je mala osoba u kavezu, to je zato što mu je tu najudobnije, i zato što ne znamo šta drugo da radimo sa njim. On nije ni u kakvom smislu zatvorenik, osim da niko ne bi rekao da bi bilo mudro dozvoliti mu da luta po gradu, a da ga niko ne nadgleda.“ (Prođu li te, čitaoče, žmarci kad ovo čitaš, i kad se setiš „bele šengenske liste“ ili „spoljnjeg zida sankcija“?)
Američki istraživač Arktika, Robert Piri, doveo je sa svog puta grupu Eskima, koje su izložili u Američkom prirodnjačkom muzeju. Jednom dečaku, Miniku, umro je otac, čije su kosti ostale izložene kao „primerak vrste“. Minik je tražio posmrtne ostatke svog oca, da bi ih sahranio, ali uprava muzeja je to odbila.
Eugeniku su cenili i prvi „planeri porodice“.
Margaret Sejndžer, „majka seksualne revolucije“, zalagala se za kastriranje svih mentalno zaostalih, ali i crnaca. Američkim eugeničarima je smetalo što se u Nemačkoj pod Hitlerom ipak rađa mnogo više dece no što to njima prija, pa je čelnik Američke federacije za kontrolu rađanja upozoravao: „Mi smo takođe svesni problema izgradnje jedne rase, ali mi se brinemo o kvalitetu naših ljudi, ne samo o količini.“ To jest, mi nismo protiv rasističke eugenike, nego samo protiv metoda koje nacisti primenjuju – populacija u Nemačkoj ipak raste prebrzo.
Nacisti i komunisti nisu jedini darvinisti. Globalni kapitalisti su među njima, živi i zdravi i posle Hitlera i posle Staljina. Globalni kapitalisti, oni zločinci sa Vol Strita, koji su svojim krvavim parama pomagali i boljševike i hitlerovce, odavno citiraju Darvina kao svoje opravdanje. Svojevremeno je profesor sa Jejla, Grejem Samner, govorio da darvinizam u društvu znači – „da bi podigli jednog čoveka naviše, guramo drugog nadole“, a socijal-darvinista Viljem Milner je tvrdio da su milioneri pobednici borbe za „opstanak najsposobnijih“.
Kapitalizam je u darvinizmu našao svoje opravdanje. Američki „naučnik“ E. A. Ros je tvrdio da je i „religijski kult milosrđa“ stvorio „sklonište pod kojim su se idioti i kreteni skrivali i množili“.
Čuveni bogataš Endrju Karnegi („mirotvorac“ – „Karnegijeva fondacija za svetski mir“) tvrdio je da zakon konkurencije možda jeste nezgodan za pojedinca, ali je odličan za rasu, jer obezbeđuje „opstanak najsposobnijih“, a jedan od Rokfelera je tvrdio da je kapitalistička konkurencija „zakon prirode koji se ne može izbeći“. (Karnegijev institut i Rokfelerova fondacija i dalje daju veliku novčanu pomoć naučnicima – evolucionistima. Jadna Ljiljana Čolić, bivša ministarka prosvete! Nije znala s kakvim se zverima sukobljava!)
Ljudi su uvek bili (od pada Adamovog) i grešni i zli i nemilosrdni. Ali, znali su šta je greh i zlo, i imenovali su ga. Darvin im je dao „naučno opravdanje“ – pobeđuju najsposobniji. A najsposobniji su najsuroviji, najnečovečniji.
Nikolaj je svim svojim bićem bio protiv „darvinističkog sveta“. Bio je i protiv kartelskog, globalističkog kapitalizma, i protiv komunizma, i protiv nacifašizma, a za Hristovo društvo milosti i ljubavi.
Nikolajev narod je, u ovom trenutku, na udaru američkih socijalnih darvinista, spremnih na istrebljenje svih slabijih naroda i država, maskirano u priču o ljudskim pravima i demokratiji. I opet imaju „naučnike“, koji ovog puta opravdavaju lov na Srbe (kao što su nekad opravdali lov na Aboridžine).
Kada je Amerika sa svojim satelitima bombardovala Srbiju 1999. godine, profesor sociologije i filosofije na Univerzitetu države Merilend, dr Džon Hjuer, tvrdio je da je američko društvo – društvo budućnosti, a srbsko – društvo prošlosti.
Po Hjueru, Amerikanci ulaze u posthumano doba, „kada će svi aspekti društvenog života biti svedeni u predvidljive šablone i racionalizovani, a sve nijanse međuljudskih odnosa pretvorene u rutinske procedure i prepuštene plaćenim profesionalcima poput advokata, psihologa i birokrata“. Po Hjueru, „Amerikanci su prototip ljudi budućnosti, Srbi atavistički ostatak prošlosti“. Ako to ne shvate, Srbi će nestati.
Sve je to slutio Nikolaj, učeći i Evropljane i Srbe da se ne poklone avetima evropske civilizacije, Darvinu, Ničeu i Marksu. Zato je takva povika na njega. A Srbi treba da se raduju u svojim stradanjima, jer stradaju od novog nacizma, koji misli da je u svom „loncu za topljenje“ (metting pot), veštičjem loncu iz „Fausta“ Geteovog, stvorio nekakvu „posthumanu“ rasu. Jer opet stradaju za Hrista, i opet će se, ako ostanu verni Hristu, s Njim i proslaviti.
Za kraj, da se zauvek sećamo reči žičkog svetlosnika: „Ništa na svetu ne može pravdati očajanje jednog hrišćanina.“ Svet još uvek nije u vlasti zla. I blagi Bog sve još može izmeniti nabolje.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *