NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

VLADIKA NIKOLAJ I ZAPAD

Vladika Nikolaj i Zapad

Vladika Nikolaj nije bio ostrašćeni „neprijatelj Zapada“ i inoslavnih konfesija. Naprotiv! U knjizi dr Mjuriel Hepel, poznatog britanskog slaviste, „Džordž Bel i Nikolaj Velimirović – priča o jednom prijateljstvu“ (Svetigora, 2003), nalazi se niz svedočanstava o Vladikinom odnosu prema anglikanskim Hrišćanima i zapadnom Hrišćanstvu uopšte, kome je Vladika pristupao s velikim poštovanjem i ljubavlju. Predgovor za knjigu napisao je nadbiskup Velsa Rovan Viljems, sadašnji nadbiskup kenterberijski, koji kaže za vladiku Nikolaja da je za nekoliko generacija britanskih anglikanaca bio „jedan od neospornih moralnih i duhovnih velikana koji su Zapadu posvedočili nešto od dubine i izazova pravoslavnog sveta“. Za njega je „lik episkopa Nikolaja jedan značajan lik u priči o modernom evropskom Hrišćanstvu“. Taj Nikolaj, koga neprestano optužuju da je mrzeo Zapad, kumovao je sa čuvenim Sitonom-Votsonom, koji je u vreme Prvog svetskog rata bio jedna od ključnih ličnosti Evrope; taj Nikolaj je bio prvi jerarh neke druge konfesije kome je nadbiskup kenterberijski dozvolio da se u hramu Sv. Pavla obrati anglikanskim vernicima; bio je nosilac krsta – odlikovanja koje su mu engleski crkveni delatnici uručili zbog velikog poštovanja koje su ga gajili prema njemu i njegovoj zemlji i narodu; tokom 1921, na poziv Amerikanaca, održao je preko 140 predavanja u raznim krajevima SAD, od hramova do univerziteta; nosio je počasni doktorat univerziteta Kolumbija, koji mu je dodeljen posle Drugog svetskog rata, kao „velikoj moralnoj snazi“; o njemu je Rebeka Vest govorila kao o čarobnoj ličnosti čiji je engleski bio divan „kao što i dolikuje onome koji je nekada propovedao u katedrali Sv. Pavla“. Indijski pesnik, nobelovac Rabindranat Tagore, duboko je cenio Nikolaja, koji ga je besedom pozdravio sredinom dvadesetih godina prošlog veka kad je Tagore posetio Beograd. Godine 1957, 14. januara, američki Kongres svojom rezolucijom broj 98 izjavljuje saučešće srbskom narodu: „Predstavnički dom SAD je primio sa dubokom žalošću smrt episkopa Nikolaja, najvećeg sina našeg dostojnog srpskog saveznika u dva svetska rata i duhovnog vođe srpskog naroda u Jutoslaviji. Predstavnički dom ovim upućuje saučešće srpskom narodu zbog gubitka ovog velikog duhovnog vođe i dostojnog sina.“
A što se pravoslavnih na Zapadu tiče, Sveti Jovan Šangajski smatrao je Nikolaja „novim Grigorijem Bogoslovom“, protojerej Aleksandar Šmeman „najeminentnijim pravoslavnim episkopom dvadesetog veka“… Nikolajev „Ohridski prolog“ najomiljenije je duhovno štivo pravoslavnih Amerikanaca (na engleski ga je preveo pravoslavni Englez, vladika Kalist Ver). Čak i rimokatolički teolog Tomas Bremer, u svojoj knjizi „Vera, kultura i politika“ (Gradina, JUNIR 1997), kaže: „Velimirović uopšte nije imao nameru da stvori vlastiti ekleziološki pristup. Njegova nastojanja ležala su u pastoralnoj oblasti, gde je pokušao da nađe živ, dinamičan način da oživi pravoslavlje. No, iz toga su proizašle forme pravoslavne crkvenosti unutar srpskog pravoslavlja koje su postale važne za istoriju ekleziologije i teologije te crkve.“
Takav Nikolaj se urezivao u srca zapadnih ljudi, a naši jadni palanački mudraci to ili ne znaju ili prećutkuju.
Ali, Nikolaj se nikad nije dodvoravao ljudima na Zapadu. On je njima govorio (svedoči biskup Džordž Bel): „Mi poštujemo vašu demokratiju – to je dobro; ona je zasnovana na hrišćanskim načelima, ali to nije dovoljno. Vi treba da se obratite Bogu.“ Za razliku od izvesnih evroljubivih evropofila (nije pleonazam, nego ukazivanje na vrstu drage im valute), kojima je svaka, pa i ova, amerikanizovana i ponižena Evropa, bolja od svega što je srbsko nasleđe, Nikolaj je bio zatočnik prave, hrišćanske Evrope, koja treba da iščezne sa horizonta savremene istorije, jer tako žele njeni komesari ispod žutih petokraka, isto onako kako su boljševički komesari ispod petokrake crvene nastojali da umesto Rusije naprave Sovjetski Savez.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *