NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

VLADIKA NIKOLAJ I GRAĐANSKI RAT

O jednoj pesmi Vladike Nikolaja

Pošto su se već istrošili sa svojom pričom o Nikolajevom svetosavskom govoru (gde je „poredio Hitlera sa Svetim Savom“) i antisemitizmu, „građani“ su se okrenuli traženju novih dokaza da je Nikolaj mutna i sumnjiva ličnost. Neumorni Mirko Đorđević, u svojoj izjavi „Svetitelj naših deoba“ („Vreme“, 29. maj 2003. – donosimo je u prilogu, kao vrhunski primer konfuzije za koju su naši „teoretičari teologije“ sposobni) pominje nekakvu Nikolajevu odu Dimitriju Ljotiću, sročenu u maju 1945, za koga je Vladika verovao da „molitvom Nebesa otvara“. A ta pesma nije nikakav ditiramb Dimitriju Ljotiću, nego su to deseterački stihovi posvećeni okupljanju svih srbskih nacionalnih snaga u Sloveniji 1945, u poslednjoj, uzaludnoj nadi, da će se pripadnicima četničkih odreda Đujićevih, Jevđevićevih i Đurišićevih i Nedićevim dobrovoljcima pridružiti i đeneral Draža, pa da će, podržani od naših „saveznika“ (koji su ih u to vreme spremali za prodaju Titu, da bi ih Titova vojska pobila u Kočevskom Rogu), krenuti u oslobađanje Srbije od bezbožnih komunista. Evo kako izgleda ta pesma u celini:

Bože mili i Bože jedini,
Bjehu tmine zemlju uhvatile,
U tminama zemlju zaputale,
Srpskom krvlju svijet ustrašile,
Sve zbog srpske proklete nesloge.
Al’ evo se danas razdanilo,
Rod se srpski slogom opasao,
Sjedinio u teškoj nevolji,
Zbratimio najbolje od boljih.
Pored onog srpskog Vrhovnika,
Što nad Srpstvom četir’ ljeta straži,
(Znaj mu ime, ali ga ne kaži),
Sve za Srpstvo, za se ništ’ ne traži…
Pa kraj njega i ti Dimitrije,
Dimitrije, mudri dobrovoljče,
I Božiji divni ugodniče,
Što molitvom nebesa otvaraš,
Od svetaca saveznike stvaraš,
I zlotvore duhom pokoravaš.
Do Ljotića vojvoda Momčilo,
Oj Momčilo, sve ti zdravo bilo,
Momčila si starog nadmašio.
Tvoja slava i tvoje junaštvo
Glasiće se dok bude gusala
I dok bude pjevačkijeh grla.
Kraj Momčila Jevđeviću Dobra,
Krv junaka i soj sveštenika,
Koliko je imao megdana,
Toliko je zadobio rana,
I toliko odneo pobeda.
Pokraj Dobre slavni }urišiću,
Divni Pavle, Bog mu dao zdravlje,
Pobratim je vojvode Momčila
I pobratim durmitorskih vila.
Svi se višnjem Bogu pomolili
I na slogu do groba zakleli,
Da se bore kao srpska braća,
Da se bore za srpsku slobodu,
Do vaskrsa srpskome narodu.
Slava Bogu na Njegovu daru,
Bog da prosti braću izginulu,
Bog da živi braću zbratimljenu.

Hvale su upućene đeneralu Draži i četnicima Đujiću, Jevđeviću i Đurišiću, a Ljotić je jedan od likova deseteračke pesme u slavu srbske sloge.
Znači, nije reč ni o kakvoj odi Ljotiću, nego o želji Nikolajevoj da se svi Srbi sjedine u borbi za slobodu od bezbožničkih zločinaca koji su osvojili vlast u Beogradu. Naravno, pošto je većina današnjih „aktivnih građana“ duhovno (a često i telesno) potomstvo Titovih „oslobodilaca“, oni mogu reći da je Nikolaj bio simpatizer „domaćih izdajnika“ (kao što su, videli smo, decenijama i pričali njihovi titoljubivi oci). Ali, posebne ode Ljotiću nije bilo.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *