Оклеветани светац – Владика Николај и србофобија

О садржају

Књига почиње Николајевим, недавно откривеним текстом “Патријарх Гаврило”, у коме Свети Владика пише о патријарховом и свом страдању у Дахау (сви клеветници тврде да му је тамо било као у бањи – па да видимо како је та “бања” изгледала). У поглављу “Владика Николај и нацисти” даје се преглед односа хитлероваца према великом србском анти-нацисти. У поглављу “Владика Николај и грађански рат”, реч је о држању Николајевом према домаћим актерима страшне драме Србства у Другом светском рату: ђенералу Дражи, Недићу, Љотићу и комунистима. “Владика Николај и Запад” говори нам о Николајевој љубави према свему што је на Западу хришћанско и оштрој осуди свега што је безбожничко; такође, види се да Хитлер није био случајна појава, него квинтесенција богоодступништва Европе. У поглављу “Светац?” одговарамо на оспоравања Николајеве светости (од тога да ли је он мученик до тога да је “пушио”). Циљ поглавља “Срби и Јевреји” је да покаже како Србима, чији је Николај светац, никад није била својствена антијеврејска мржња, а “Бајфордове клевете” су анализа његових ставова изнетих у књизи “Потискивање и порицање антисемитизма / Сећање на владику Николаја Велимировића у савременој српској православној култури”. Бајфорд је све који се у Србској Цркви баве животом и делом Николајевим оптужио за крипто-антисемитизам, па је и текст потписника ових редова, “Срби и Јевреји”, стављен на стуб срама. Књига Предрага Илића “Српска Православна Црква и тајна Дахауа” имала је за циљ да прикаже како патријарх Гаврило и Свети Николај Жички нису за време Другог светског рата претрпели никакво мучеништво, него је то мит који су представници Цркве измислили ради њиховог уздизања у очима народа.
Читалац ће имати могућност да се суочи са многобројним чињеницама у једном новом светлу. Нека се чује и друга страна!

Comments are closed.