NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

VLADIKA NIKOLAJ I GRAĐANSKI RAT

Mišljenje naroda o haosu građanskog rata u Srbiji

U „Izvorniku“, časopisu Međuopštinskog arhiva u Čačku, 2004. objavljeno je pismo mladog „zboraša“ Đorđa Novkovića, upućeno 9. aprila 1942. godine Dimitriju Ljotiću. Pismo izveštava o stanju javnog mnjenja u gornjomilanovačkom kraju, toj „klasičnoj“ Šumadiji, i prilično dobro odražava razmišljanje srbskog naroda u ono vreme. Donosimo ga da bi se videlo da stav Svetog Nikolaja Žičkog nije bio tuđ srbskom narodnom stavu u doba Drugog svetskog rata:

,,A) Iako se G. Milanovac nekada silom suprostavio protiv rada gen. Nedića, danas on na taj rad gleda drukčije. Danas je ličnost Milana Nedića postala opet, kao i pre rata, omiljena i popularna; tako da su retki oni koji se ne saglasaju sa radom vlade narodnog spasa i koji misle da je akcija koju je ta vlada poduzela besmislena. Potrebno je da se istakne ljubav koju narod toga kraja gaji prema g. Nediću, vera, pouzdanje i nadanje koje se polaže u njega i njegov rad. General Nedić je danas jedini koji može da oko sebe okupi sve zdrave nacionalne snage i da ih povede spasenju, kako u takovskom kraju tako mislim, i u svim krajevima gde je partizanska akcija vladala. Nikakva propaganda nema snage da to poverenje u Predsednika srpske vlade zameni mržnjom ili nepoverenjem: to je moglo da uspe samo jednom ali više nikada. Narod je prema svim ostalim članovima srpske vlade gotovo potpuno indiferentan; važan je samo Nedić. Za Aćimovića vlada mišljenje da je potpuni hitlerovac, a za M. Olćana isto.

B) U takovskom srezu J. N. P. ‘ZBOR’ nema pristalica a ni simpatizera. Zboraši se smatraju petokolonašima, Hitlerovim plaćenicima i odrodima. Razumljivo je da se je ta mržnja prenela i na dobrovoljce (‘ljotićevce’). Milanovčanima je milije da vide u Milanovcu nemačkog vojnika nego dobrovoljca. Mržnja na nas je tolika da mnogi tvrde da su Zboraši bili zajedno sa Nemcima u kaznenoj ekspediciji koja je popalila dve trećine kuća u G. Milanovcu. Ovo antizboraško raspoloženje je plod, još do nedavno jake, komunističke propagande, zatim i propagande četnika Draže Mihajlovića. Sam VII dobrovoljački odred (advokata Lazarevića), koji je bio do pred dva meseca u G. Milanovcu, mnogo je doprineo da se je jaz između ‘ZBORA’ i stanovnika toga kraja produbio. Dobrovoljci tog odreda se nisu mnogo razlikovali, svojim ponašanjem, od razuzdanih četnika koji po čitav dan piju po krčmama, a nisu se odlikovali ni naročitom hrabrošću (valja znati da su to uglavnom bili nezboraši), te su do tada i onako nesimpatisani dobrovoljci postali objekat lude mržnje. Nesposobnost i slab kvalitet tih dobrovoljaca pokazuje i činjenica da su ih četnici lako uspeli razoružati; jedan deo dobrovoljaca je posle prišao četnicima iz Rudničke grupe (onima koji su ih razoružali). Uverenje da su dobrovoljci petokolonaši još se je više utvrdilo kada je nekoliko dana posle razoružanja došao u G. Milanovac odred nemačkih vojnika koji je tražio puške i ostali materijal oduzet od dobrovoljaca.
Što se tiče ličnosti Dimitrija Ljotića, njemu se ne odriče poštenje, politička sposobnost i lična vrednost ali se smatra da je pogrešan njegov ‘germanofilski’ pravac i da su ljudi koji ga okružuju samo najobičniji privrženici i obožavaoci Nemačke. Zbog ovakvog mišljenja o D. Ljotiću ne može se ni izdaleka govoriti da on uživa bilo kakvu popularnost u tom kraju. Što više, ako dođe kakva naredba od strane viših vlasti koja se stanovnicima u prvi mah ne sviđa onda se tumači da je tu naredbu izdao Ljotić ili njegovi ljudi. Dakle ono što ne vredi (po njihovom shvatanju) pripisuje se D. Ljotiću i ‘ZBORU.
Postoji jedno apsolutno nepoznavanje ideja vodilja našeg Pokreta: ‘Zboraši nisu ljudi koji žele dobra našem narodu, oni žele dobra i koristi samo Nemačkoj.’
V) Partizani su u srezu takovskom proigrali svoje. Nema čoveka koji bi odobravao njihovu neuspelu akciju i koji bi žalio njihovu sadašnju sudbinu. Nekadašnji ‘partizanski’ vođa učitelj Rakić (koji još nije uhvaćen) je čovek čiju smrt žele gotovo siv Milanovčani. Oni su upoznali na svojoj koži što znači ‘partizan’ u pravom značenju reči.
Draža Mihajlović uživa i sada veliku popularnost u G. Milanovcu i okolini. Stihovi: ‘Od Topole pa do Ravne Gore, svud su straže Generala Draže!’ su omiljeni, kao ni jedni drugi. Rudnički četnički odred kapetana Stojanovića koji je pre tri dana otišao iz Milanovca u Požarevac, sastavljen je gotovo sasvim od ‘dražinovaca’ (‘ravnogoraca’) koji su kasnije (po sukobu četnika i komunista) prešli uz g. Nedića. Ti su ljudi i posle prilaska uz vladu narodnog spasa ostali propagatori i privrženici D. Mihajlovića i njegovih gospodara iz Londona.
Može se sada pomisliti da ovim dolazim u kontradikciju sa onim što sam rekao pod A) o Generalu Nediću, ali nije tako. Evo objašnjenja! Prema rečima dražinovaca’ postoji tajni ugovor između g. Nedića i Mihajlovića, te zato oni mogu da budu i zato oni i jesu, i za jednog i za drugog. Po njima i Nedić i Mihajlović očekuju pobedu Londona i Moskve i kada dođe odlučan čas onda će zajednički udariti na Nemačku vojsku u Srbiji; a sada Nedić zavarava Nemce kao da je uz njih, samo da bi se mogao što bolje spremiti za taj važan i presudan momenat kad će Nemačka sila početi nazadovati i propadati. Ne znam što je uzrok ovom njihovom mišljenju ali znam da se to mišljenje utvrđuje tim što je /prema pričanju/ potpukovnik Kalabić, a i ministar Aćimović navodno po nalogu Nedića, slao pune kamione oružja i ratnog materijala na Ravnu Goru. Koliko ima u tom pričanju istine ne znam.
Razumljivo je da su ‘dražinovci’ a time i velika većina Milanovčana podležni propagandi Londona i da se samo prema njoj ravnaju. Nema nijednog stanovnika Milanovca koji ne bi želeo i koji ne veruje u skoru pobedu Londona i Moskve.
Pa tako dolazimo do čudnovatih protivrečnosti: „dražinovci“ su protiv „partizana“, a žele pobedu Moskve; „dražinovci“ su za Generala Nedića, a žele pobjedu Londona.“ Tako Đorđe Novković.
Vera u pobedu đenerala Mihailovića, svest o tome da đeneral Nedić pokušava da zavara Nemce zarad srbskog opstanka, i, naravno, krajnji antikomunizam, to je bio i stav naroda, i stav Svetog Nikolaja Žičkog, njegovog „genija, sveca i heroja“. Zato su narod i Nikolaj i danas tako bliski jedno drugima.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *