NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

VLADIKA NIKOLAJ I NACISTI

„Počasni“ zatvor u Dahau

Čuje se da je u nekim domaćim NVO najlepša želja: „Da Bog da ti ukazali čast u dahauskom bunkeru! Da Bog da te častili odmorom u Dahau!“ Toliko je puta, u vezi s Nikolajem, izgovoreno i napisano „počasni bunker“, da su ljudi poželeli da se tamo odmore. No, šalu na stranu. Šta je, u stvari, „počasni bunker“?
Reč je o zgradi čiji je zvanični naziv bio „Komandni zatvor“. Niska i dugačka (po Predragu Iliću, 196 metara dugačka i 10 metara široka), imala je 136 ćelija, u kojima se nalazila sijalica i jedno malo grejno telo, kao i WS šolja. Sredinom 1941. u „Bunker“ su dovedeni pastor Martin Nimeler i rimokatolički sveštenici Johan Nojhajaer, Mihael Hak i Nikolaus Jansen, prema kojima su, kaže Ilić, „SS-ovci pokazivali neuobičajeno velike obzire i poštovanje, primenjujući prema njima daleko blaži režim života i rada nego prema bilo kojim drugim logorašima. Zbog toga su dobili naziv specijaLnih’ ili ‘počasnih zatvorenika'“. Deo zgrade u koju su smešteni, gde je napravljena i improvizovana kapela, nazvan je „počasni bunker“. U njemu su, pored sveštenih lica, bili „članovi predratnih vlada zemalja koje su okupirali Nemci, visoki oficiri i diplomate, istaknuti članovi pokreta otpora i poznati strani agenti“. Hranili su se bolje, čitali novine i knjige i slobodno šetali po dvorištu iza „Bunkera“. Hrana im je bila bolja nego drugim logorašima. Među zatočenicima su se nalazili i bivši predsednik Francuske, Leon Blum, sa ženom; austrijski1 kancelar s porodicom; sinovac Vinstona Čerčila, Piter; sinovac Staljinovog ministra spoljnih poslova, Vjačeslava Molotova, Vasilij Kokorin-Molotov; sin mađarskog regenta Hortija; bavarski knez Albreht s porodicom; kneginja Marija, ćerka italijanskog kralja, s decom; ministar finansija Nemačke, Hjalmar Šaht; grčki general Aleksandar Papagos; italijanski general Sante Garibaldi; francuski nadbiskup Gabrijel Pike. Neke od njih je Himler želeo da iskoristi kao taoce U budućim pregovorima sa saveznicima. Očito je da nacisti ove zatočenike nisu tretirali kao obične logoraše – oni su s njima imali naročite planove. Ali, ti ljudi su takođe bili u logoru. Kakav je to „komfor“: sijalica, grejalica i US šolja?
Posle svega, ostaje činjenica: jedini poglavar neke Crkve koji je za vreme Drugog svetskog rata bio zatočen u Dahau od Nemaca bio je patrijarh srbski Gavrilo (Dožić), koji je, uz naslednika žičke katedre Svetog Save, Nikolaja, pokazao mužanstvo i postojanost dostojnu da ga Srbi poštuju dok je sveta i veka!
Uostalom, svedočanstvo Sv. Nikolaja Žičkog o „uživanjima“ u Dahau je dovoljno ubedljivo: pod savezničkom bombama, isterivani u blatnjavu jamu, u strahu i stradanju; patrijarh leži bolestan, a Nemci ga maltretiraju, teraju da ustaje i da oblači mantiju, itd. Ilić se, međutim, usudio da tvrdi da su Nikolaj i Gavrilo imali „ličnu poslugu“ koja se sastojala od običnih logoraša. Njegov argument glasi: „Prema svemu sudeći…“
Dakle, drugovi i drugarice iz domaćih globalističkih NVO, šta mislite o odmoru u ćeliji 2,20 širokoj, 2,90 dugačkoj i 3,10 metara visokoj, sa grejalicom, sijalicom i WS šoljom, plus šetnje po logorskom dvorištu, esesovska hrana i pravo da nosite svoju odeću? Odmor, a? Pravi odmor, nema šta!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *