SVETI NIKOLAJ SRPSKI – IZ ČETIRI RAZLIČITA UGLA
NAJIZUZETNIJE LJUDSKO BIĆE KOJE SAM IKADA SRELA
Stranci o Svetom Nikolaju Srpskom:
Church Times(mart 1920):
„Tokom četiri ratne godine, dr Nikolaj Velimirović je sobom, svojom ličnošću i svojom porukom ostavio snažan utisak na vrlo širok krug Engleza, tako da smo, kada se vratio u Srbiju, osetili to kao istinski gubitak.“
DŽ. A. Daglas, prorektor Londonskog univerziteta (1920):
„Taj autor nije samo provokativni mislilac i ličnost koja podstiče, već ima i veoma redak dar praktičke primene ideala.“ X. DŽ. Fajns-Klinton, anglikanski sveštenik (1921): „Uticaj koji je stekao svojim ličnošću i zaslugama, kao i delom koje je izvršio, propovedajući u mnogim našim katedralama i crkvama, kao i svojim predavanjima i spisima, bez presedana je za jednog pravoslavnog sveštenika u ovoj zemlji (Engleskoj, prim. V. D.).“
Uvodničar časopisa američkih episkopalaca „Živa crkva“ (25. jun 1921):
„Nikolaj je drugi Isaija.“
Dr Džejms T. Šotvel, Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir (5. avgust 1927. godine):
„Jedna od najinteresantnijih i najmarkantnijih ličnosti političkog života na Balkanu… Po temperamentu mističar, ali i vičan političar i državnik, kao što je već dokazao, Episkop Nikolaj sadrži u sebi takav splet različitih osobina da bi u svakoj zemlji bio priznat kao jedinstvena ličnost.“
Džon Kingsburi, ministar u vladi Vudrou Vilsona (1933):
„Vi Srbi možda ne znate koliko je Vladika Nikolaj, koji pripada čitavom hrišćanskom svetu, cenjen i poštovan u Americi. On je za svoj narod učinio mnogo. Verujem kao pojedinac najviše. Na zakazane besede, u pojedinim gradovima Amerike, ljudi su putovali po nekoliko sati brzim vozovima da čuju njegove proročke reči. Ja sam lično ponosan što se ubrajam u prijatelje toga velikog srpskog sina.“
Dama Rebeka Vest, književnica:
„Najizuzetnije ljudsko biće koje sam ikada srela…“
Dr Harold Bakston, anglikanski biskup gibraltarski (1940):
„Znam dr Nikolaja iz vremena rata, kada je govorio u katedrali Sv. Pavla, gde ga je slušalo deset ili dvadeset hiljada ljudi. (…) Čak i danas u Engleskoj, a naročito u Londonu, pitaju gde je i šta radi dr Nikolaj Velimirović. On je bio prvi neanglikanac kome je bilo dozvoljeno da besedi u Katedrali Sv. Pavla i kada bi danas došao, čitav London bi pohrlio da ga čuje.“
Počasni doktorat Kolumbija univerziteta (SAD, 1946):
„Njegovom Preosveštenstvu Nikolaju Velimiroviću, Episkopu Ohridskom i Žičkom, koji je poznat po svojoj svetosti i čovekoljublju; čija je prva briga uvek za siromašne i nesrećne u jednoj mnogonapaćenoj zemlji; velikom naučniku i propovedniku, koji je iznad svega velika moralna snaga, dodeljuje se počasni doktorat.“
Džordž Bel, biskup čičesterski (1956):
„Čudesan čovek – da! Veliki patriota – da! Ali, on je bio više od toga. On je bio prorok Božji, ne samo Božije milosti, već i Božijeg suda.“
Rezolucija Američkog kongresa (br. 98 od 14. januara 1957):
„Predstavnički Dom SAD je primio sa dubokom žalošću smrt Episkopa Nikolaja, najvećeg sina našeg dostojnog srpskog saveznika u dva svetska rata, i duhovnog vođu srpskog naroda u Jugoslaviji. Predstavnički Dom ovim upućuje saučešće srpskom narodu zbog gubitka ovog velikog duhovnog vođe i zaslužnog sina.“
Rovan Viljems, nadbiskup kenterberijski (2001):
„Episkop Nikolaj je, za nekoliko generacija britanskih anglikanaca, bio jedan od onih neospornih moralnih i duhovnih velikana koji su Zapadu posvedočili nešto od dubine i izazova pravoslavnog sveta.“
