NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

Oklevetani svetac – Vladika Nikolaj i srbofobija

ZNAK PROTIV KOGA SE GOVORI

Odbori za sva ljudska prava, izuzev srbskih

U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji (izveštaj je objavljen 2. aprila 2003, u doba vanrednog stanja, koje, bar za nas Srbe, kako neko reče, ne prestaje od 1945), tzv. „nevladine organizacije“ koja se svim silama trudi da dokaže kako Srbijom vlada nacizam, ističe se da je „srpski nacionalizam kroz konfuzijsku i duboku frustraciju dobio samo novu formu i okrenuo se novim ideološkim izvorima“… Pored ostalih, po ovim naručenim izveštajima, ti izvori su: Vladika Nikolaj i Otac Justin. Kao simpatizer vladike Nikolaja pominje se čak i Dobrica Ćosić, ali i Dušan Bataković. O SPC se veli da ima „izuzetno značajno mesto u promovisanju srpskog nacionalizma, koji se definitivno učvršćuje kao nova dominantna ideologija. U njoj centralno mesto zauzimaju ideje i vrednosni sistem Nikolaja Velimirovića, Dimitrija Ljotića i Justina Popovića. Ta ideologija i taj vrednosni sistem već su ušli u udžbenike“ (Koje?!?).
„Helsinški“ ubogi galimatijas, pravljen po starom komunističkom obrascu napada na „srbski nacionalizam“, svedoči o jednoj stvari: „nevladine organizacije“ se plaše činjenica da se omladina sve više okreće Bogu svojih otaca i Crkvi Hristovoj, a to znači i Svetom Nikolaju Srbskom. Zbog toga oni otvoreno pozivaju tzv. „međunarodnu zajednicu“ (eufemizam za izbacivače uranijuma na prostore srbskog naroda godine 1995. i godine 1999) da se obračuna i sa tzv. „liberalnim nacionalizmom“, jer „Srbija nema snagu i potencijal da se sama izbori sa novim talasom populizma i nacionalizma“. (Demokratija mora doći, kao i 1944, na tenkovima: ona stara na tenkovima sovjetskim, iza kojih su išli očevi današnjih prvoboraca „građanskog društva“, a ova nova na tenkovima američkim, iza kojih smelo stupaju deca partizanskih generala, ubica i udbaša, služinčadi Josipa Broza). Jedan od najvažnijih zaključaka Helsinškog odbora je da se hitno mora stvoriti „nova elita“ tako što će se izmeniti naše osnovno i srednje školstvo…
Tako je „Helsinški odbor za ljudska prava“ svoj izveštaj o političkim pretenzijama SPC „ukrasio“ ovakvim „biserima“ Sonje Biserko i njenih saradnika: „Pozivanje na vladiku Nikolaja kao na najviši autoritet u srpskom pravoslavlju karakteristika je u komunikaciji SPC sa pastvom. Vladika Nikolaj je kultna ličnost najkonzervativnije, danas dominantne struje u SPC, čije su temeljne odrednice antizapadnjaštvo u najširem smislu i NACIONALIZAM S ELEMENTIMA FAŠIZMA (podvlačenje V. D.). Mošti vladike Nikolaja prenete su u Srbiju u maju 1991, u danima kada je Srbija otpočinjala rat na teritoriji bivše Jugoslavije, a u skladu s nastojanjem Miloševićevog režima da izvrši što efikasniju mobilizaciju nacionalističke euforije i proratnog raspoloženja. Nakon 5. oktobra, SPC još upadljivije promoviše vladiku Nikolaja. Ona ga kvalifikuje ‘najvećim Srbinom posle sv. Save’, stvarajući od njega mit u narodu i ‘zaštitni znak srpstva i pravoslavlja’. Tako, na primer, Crkva, u prisustvu samog vrha vojne hijerarhije, generala Nebojše Pavkovića, na dan 24. marta, na godišnjicu početka NATO intervencije u Srbiji, u manastiru Soko otkriva spomenik ovom kontroverznom vladiki, koji je iskazivao otvoreno poštovanje prema Hitleru i čija je misao, između ostalog, sadržala neuvijeni antisemitizam. Nedavno je Savez jevrejskih opština Srbije i Crne Gore, konstatujući da je posle 5. oktobra antisemitizam u porastu, naveo knjigu vladike Nikolaja ‘Reči srpskom narodu iza tamničkih prozora’ kao primer ‘najogavnijeg antisemitizma’, u kome su Jevreji – sinonim za đavola.“
Međunarodna krizna grupa, sa svojim famoznim beogradskim bosom Lajonom, prihvatila je stavove Helsinškog odbora za ljudska prava i napala SPC zbog toga što je ona „visokokonzervativno nacionalno telo“, čiji su „stavovi, često, vrlo antizapadnjački, izolacionistički i defanzivni… Najvećim delom njen sadašnji način razmišljanja ishodi iz pisanja dva antisemitski nastrojena klirika desnog krila, aktivnih tokom Drugog svetskog rata: episkop Nikolaj Velimirović i … arhimandrit Justin Popović“.
Srbi su preživeli i Turke, koji su im decu odvodili u janičare; preživeli su i Latine, koji su im, kao Pilipendi, nudili da promene veru za večeru. Preživeli su i Jugoslovenstvo pre Drugog svetskog rata, kada su im oduzimali nacionalno ime i pokušavali da nametnu konkordat sa Vatikanom; preživeli su i naciste i NDH-ziju; preživeli su Tita i Miloševića, a preživeće i „Helsinški odbor za ljudska prava“ i njemu slične organizacije, koje zarađuju za život pišući o silnim „opasnostima“ koje nam prete od vladike Nikolaja i oca Justina. Jer, Srbi su, iako grešni, iako poniženi, iako svesni svojih slabosti i propusta, ipak narod Božiji, narod svetosavski i svetonikolajevski.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *