Одрасла сам без оца

Питање:
Поштовани оче — имам једно јако тешко питање Када сам имала шест година изгубила сам оца сад ме занима, пошто се смтра да бог зна шта је за нас добро а шта није, јели било то добро што сам одрасла без очеве љубави, јел могу да гледам да је о од бога било добро да моја мајка толико пати… срдачан поздав
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, На ово твоје питање у потпуности може да ти одговори само Господ и заиста је са наше стране гордо и несмирено да разматрамо својим ограниченим људским разумом те најузвишеније тајне Божијег промисла. Теби остаје да се молиш за покој душе твога оца и наравно да мајци будеш на помоћи. Само твојим добрим и часним животом њој ће живот бити лепши и само са твојим успехом ћеш јој помоћи да преброди све муке. И ја сам остао без мајке имао сам 8. година, мој тата се никада више није женио, али никада ни ја нити моја сестра нисмо сматрали да је Господ кривац што је наш отац остао сам. Сад кад смо обоје своји људи наш отац је презадовољан јер је успео у овом тешком времену да од нас створи јаке личности и ми наравно то сад њему враћамо ако никако другачије онда љубављу и њему је довољно.
Још да те подсетим кад пишеш реч БОГ увек пиши великим словом Свако ти добро желим и буди јака само веруј и Господ ће дати добро. о. Драган

Comments are closed.