Одати почаст и указати љубав преминуломе

Питање:
Помаже Бог. Потребан ми је ваш савет и мишљење. 1936. г. моја прабаба је умрла у болници. Њен муж, тј. мој прадеда, није је сахранио, већ је то урадила болница, држава… Место где је сахрањена нико не зна. Када је 1986. г. умро мој деда, тј. њен син, мој отац је свима подигао споменик, који до тада ником није био подигнут, и њено име уписао на том заједничком споменику. Она је умрла у болници, без исповедања, без свеће а до 1986. г. и без споменика. Знам да је све то велики грех, који се одражава до трећег колена, тј. на сестру и на мене. Сестра је имала великих здравствених проблема, а и код мене су проблеми само друге врсте. Моји родитељи су пре 15 година издали душног брава и у неколико наврата смо куповали свеће, које су паљене у олтару. Потребан ми је ваш савет, шта још можемо да урадимо да би скинули тај грех са породице?
Небојша


Одговор:
Драги Небојша, одати почаст и указати љубав преминуломе је хришћанска дужност, која се чини и исказује молитвом Богу и добрим делима за његову душу. Међутим, много је и премного оних, којима се не зна гроб. Један од таквих је и мој деда Богдан Аврамовић, који је из болнице сахрањен негде на гробљу у Маринковој Бари и до данас му се не зна гроб. Највероватније да му је гроб до сада прекопан због недостатка простора за нове сахране на београдским гробљима… Различите су прилике и неприлике због којих се то дешава и не верујем да се то сасвим обавезно одражава на потомство до “трећег колена”. Здравствени и други животни проблеми који нас, њихове потомке сналазе, највероватније имају узрок у нечем другом, а не само и искључиво у неком греху наших предака. Довољно је да се молите Богу за покој њене душе, да је помињете у молитвама и држите помене и парастосе на задушнице и годишњице смрти својих предака, као што је ред и добар обичај код Хришћана. Покој њеној души а вама од Бога здравље и помоћ жели, о. Срба

Comments are closed.