Од утопије до кошмара – Православље и секте: општи преглед

О БОЛЕСНОЈ ВЕРИ НЕКАД И САД

Живимо у доба равнодушности, које напор познања и избора пута ка Богу замењује ставом да су све религије подједнако добре, зато што сам ја према њима подједнако равнодушан. Али, религије могу и морају да се пореде, и не може се, под изговором “верских слобода”, допуштати свака врста лудила маскираног као “религија”.
Не треба заборавити да је и људождерство имало своје “религиозне разлоге”! Тако су, на пример, у част бога Тескатлипока у старом Мексику жртвовали младића који је за то годину дана припреман, живећи у раскоши и представљајући само божанство. Затим су младића ритуално јели. Тлалоку су жртвовали мушку децу, а богињи Центеотл девојчице! Висока ацтечка цивилизација је била позната по култу људских жртава. На жртвеницима су живим људима вадили срца, а пре доласка Шпанаца цар Монтезума је боговима понудио животе 20000 заробљеника. И све је то, наравно, “религија”; и све то, наравно, има своју “теологију”.
Пред нама је неколико текстова о разним врстама болесих вера са којима се човек суочавао кроз векове. Примери “старца са планине”, Шабатаја Цвија, кинеског лажног месије и “мормонског откривења” ту су да нам покажу неке од механизама манипулације у религијском кључу: чланак о богумилима у Србији и јудејствујућима у Русији показују нам да се Средњи век вратио, и да секте поново на исти начин желе да разоре православне народе; на крају, срећемо се са убилачким и самоубилачким сектама XX века: од “Храма народа” до “Врата раја”. Појава таквих апокалиптичких групација поприма размера пандемије, и биће јако опасно ако продре и на наш духовни простор.
Читајући ове текстове, размишљајмо и упоређујмо.
Јер, заиста, није све што се као “божанско” представља Божанског порекла.

Од “Старца са планине” до “Књиге Мормон”

1) У делу Марка Пола “Милион”, пуном описа путовања по Блиском и Далеком Истоку, светски путник сведочи да је у крају Миличе чуо повест о Алаодину, Старцу са планине, који је живео у тврђави Аламут, и био шеф исламске секте исмаиловаца или асасина. Подигавши у тврђави један прекрасан врт, пун раскошних палата, слатког воћа и цеви кроз које је текла вода, мед и вино, као и девојака изузетне привлачности, вештих певачица и плесачица (све према мухамеданском опису раја), он је око себе окупио групу младих Сарацена – убица, којима је рекао да он господари кључевима раја и да ће џенет бити њихов ако га слушају. Дечаке је васпитавао да буду убице у Алахово име, и то од њихове дванаесте године. Када је хтео да их одведе у вештачки рај, наређивао је да им дају опијума (хашиша – одатле име “асасини”, што значи “хашишари”), који је младиће успављивао. Будили су се у “џенету”, и уживали са хуријама (бар су они мислили да су то хурије, какве је Мухамед описао), јели и пили до миле воље. После извесног времена поново су их успављивали и враћали натраг у двор Старца са планине, пред којим би се, разочарани што су напустили такве милине, будили и одмах падали на колена, сматрајући га великим пророком и молећи га да их натраг врати. Он им је то обећавао, али су, заузврат, морали да убију неког од политичких противника Старца са планине, што су фанатични младићи, опијени “џенетом”, радо чинили, тако да су у страху од овог Старца били много локални владари. Његову тврђаву 1277 уништио је господар источних Татара, после чега секта (бар званично) престаде да постоји.
2) Године 1666 Јевреје читаве Европе обузело је одушевљено осећање да се Месија, ослободилац Израила, јавио у малоазијском граду Смирни, и да ће ускоро све непријатеље Јевреја покорити под своје ноге. Име му је било Шабатај Цви, и био је син пилићара; знао је да мрмља делове из Кабале и веровало се да је “Он, и нико други”. Чак из Шкотске и Пољске, из Беча и Париза, хитали су Јевреји да се поклоне свом новом вођи, који је указе потписивао са “Ја, Господ ваш, Бог, Шабатај Цви”. Оженио се блудницом Саром, која је, тобож, имала откривење да ће бити Месијина жена; венчао се са Мојсијевим Петокњижјем; на крају, отишао је у Стамбол да се прогласи за цара. Некако је успео да га прими велики везир, који му је понуди алтернативу: или глава оде, сабљом одсечена, ако је решио да се и даље претвара да је Месија; или ће остати у животу ако прими ислам и одрекне се јудејске вере. Цви се, ни пет, ни шест, определио да постане мухамеданац; добио је и посао, да чува турско купатило. Многи Јевреји су се дубоко разочарали, али било је фанатика који су и даље веровали да је реч о избавитељу, јер, ето, само он може да учини такав недоличан поступак, зато што је “месија” са “оне стране добра и зла”. Ови Цвијеви следбеници, шабатијанци, предвођени извесним Франком, били су познати по разврату и свим могућим суманутостима, којима су се предавали верујући да ће, чинећи зло, исцрпсти количину зла у свету, и приближити победу добра.
3) 1848 године у Кини се појавио “божански спасилац”, пропали студент Хунг-Хси-Цунг, из Јужне Кине. Прочитавши лоше преведен хришћански катихизис и имајући неко виђење које га прогласи ослободитељем, Цунг позове народ на устанак против манџурско-татарских царева, који су тлачили Кинезе. Господа га називају “краљем просјака”, али народ хрли за њим, називајући га “небески краљ”. Оснива царство Тајпинга, које обухвата скоро половину становништва Кине. Себе је назвао “Сином Божјим”, “млађим Христовим братом”. У почетку је проповедао скромност и сиромаштво, али чим је освојио Нанкинг, повукао се у ложнице двора са многим љубавницама. Док су одушевљене масе гинуле за њега, он је јео, пио и блудничио до смрти. Фанатични следбеници су, пошто је “краљ просјака” убијен, тврдили да је Бог Свог “млађег сина” узео себи, и вера у њега трајала је још извесно време.
4) Секта следбеника једног смутљивца, Џозефа Смита, данас је једна од најбогатијих у свету; реч је о мормонима, који имају свој град Солт Лејк Сити, и проповедају веру по читавом свету. Џозеф Смит је, тобож, открио некакву “Књигу Мормон”, као допуну Библији. Књигу је нашао сам Смит, записану на златним таблицама, у доба кад је Исус, после васкрсења, “посетио Америку”. Те златне плоче никад нико није видео, осим Смита. Тројица његових ученика, која су га молила да им покаже ковчег са златним таблицама “Књиге Мормон”, угледала су, на своје разочарење, празну шкрињу – никаквих таблица тамо није било. Рекли су: “Брате Џозефе, где су златне плоче? Ми ништа не видимо!”. Он их је изгрдио и рекао им: “О, ви, малодушници, неверници! На колена и молите се Богу, јер ви још немате вере!”. Следбеници су га послушали, неколико сати се “молитвено” припремали и кад су погледали – златне плоче су, најзад, “видели”! И постали су проповедници мормонизма.

2 Comments

  1. Preklinjem te brate, zarad Dobrog Boga, otiđi u najbližu Crkvu i ispovedi ove grehe, da te Sveštenik razreši, i ne vraćaj se na ovaj strašni greh. Ja sam isto zlurado postupao, uprkos očiglednoj i velikoj (prevelikoj) Božijoj milosti koje sam bio itekako svestan, pao sam u greh hule na Duha Svetog, i evo me sada na samrtnoj postelji. Najgore od svega što nisam ni bolestan od ljudskih bolesti, nego me doslovce Đavo ubija, i oduzima mi život. Prestani! Odustani od puta pogibelji, ako ti odustaneš, možda postoji šansa da nekad i meni Gospod oprosti. Preklinjem te sa suzama brate moj…molite se za mene, neumoljivog grešnika Boška, koji je iz velike blagodati i umilenja srca, došao do poptpune propasti, zaspepljen prelešću, jeresi i hulom na Svetog Duha, molite se za mene, molim Vas, svi, i ispravite svoje puteve, da bi Gospod i meni oprostio, preklinjem vas iz sumpornog jezera, iz nepodnošljive teskobe…ovo je moja facebook stranica https://facebook.com/bosko.sukovic

  2. Poštovani godinama sam čitao Pravoslani Pesmovnik,Molitvenik,razne Akatiste i Bibliju ali od pre 3 godine počeo sam da Svete ikone iz kuće poklanjam ljudima kao i duhovne knjige,iz dana u dan počeo sam i da bacao i ikone i knjige zanima me dali sam žrtva neke sekte