NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Od utopije do košmara – Pravoslavlje i sekte: opšti pregled

Od utopije do košmara – Pravoslavlje i sekte: opšti pregled

O JERESI

Jeres je reč grčkoga porekla koja označava bilo kakvo posebno, odelito učenje. Tako se i Hrišćansko učenje u doba svoje pojave ponekad nazivalo jeres (up. Djela apostolska 28, 22). Kasnije se ovaj naziv primenjivao isključivo na proizvoljno i lažno učenje o Hrišćanstvu, odvojeno i različito od učenja Jedne, Svete Saborne i Apostolske Crkve.
Hrišćanstvo je Božije učenje, Otkrovenje Božije; ono, kao Poznanje koje je čoveku podario Bog, mora biti prihvaćeno i čuvano sa najvećim poštovanjem i pokornošću koji priliče toj Najvišoj Svetinji. Hrišćanstvo se može prihvatiti i očuvati jedino smirenom verom, pošto ono nadaleko prevashodi ljudski razum. To je ona Duhovna, Tajanstvena Knjiga (Otkr. 22, 18, 19), Knjiga Znanja Božijeg, koju je napisao i izdao sam Bog i kojoj se ništa ne da dodati, niti oduzeti. Otuda je jasno koliko je jeres težak greh: jeres je ogorčenje i pobuna tvari protiv Tvorca, pobuna i ogorčenje ništavnog, ograničenog bića – čoveka prema svesavršenom Bogu. To je greh uma, greh duha, hula na Boga, neprijateljstvo protiv Boga. Jeres je plod gordosti – toga uzroka pada palih angela. I posledice pada kroz jeres veoma nalikuju posledicama pada odbačenih duhova: pomračenje razuma, okorelost srca, razlivanje otrova po telu i unošenje večne smrti u dušu. Jeres nije sposobna za smirenje (sv. Jovan Lestvičnik). Ona čini čoveka potpuno otuđenim od Boga. Ona predstavlja smrtni greh. Kao plod gordosti, jeres drži u gvozdenim lancima onoga koji se njome zarobio, i retko ko se njenih okova oslobađa. Uporno istrajavanje u jeresi svojstvo je jeretika…
…Čovečanstvo je padalo u jeres masovno, to pokazuje istorija mnogih naroda, dok se obraćenje od jeresi u Pravoslavlje može zapaziti u malom broju pojedinačnih slučajeva, i to retko. O, kako je strašan otrov jeres! Otrov od koga se teško može isceliti – to je jeres!

*

Jeres je greh uma.
Suština toga greha jeste bogohuljenje.
Kako se radi o grehu uma, jeres ne samo što omračava um, nego i srce zarobljava okamenjenošću, ubijajući ga večnom smrću.
Kroz ovaj greh čovek se najviše upodobljava palim dusima, čiji je glavni greh protivljenje Bogu i hula na Boga.
Gordost je suštinska odlika palih duhova; suštinska odlika jeretika takođe jeste gordost, koja se najočiglednije projavljuje kroz prezriv odnos i osuđivanje sviju koji ne pripadaju određenoj sekti, neprijateljstvo i snažnu mržnju prema njima. Ali najznačajnije projavljenje gordosti u jeretika i raskolnika sastoji se u tome što oni, odbacivši Bogopoznanje i Bogosluženje, otkrivene i saopštene ljudima od Samoga Boga, nastoje da ih zamene samovoljnim, bogohulnim i bogoprotivnim bogopoznanjem i bogosluženjima. Onoga ko je pobeđen grehom jeresi i raskola, đavo ne kuša drugim strastima i očiglednim gresima. I zašto bi, uostalom, đavo kušao i borio se sa onim ko je smrtnim grehom jeresi već ubijen večnom smrću i ko je već dospeo u stanje demonsko?
Baš naprotiv, đavo podržava jeretika i raskolnika u uzdržanju i drugim spoljašnjim podvizima i oblicima dobrodjetelji, da biga na taj način držao u samozadovoljstvu i zabludi i da bi tom maskom svetosti kojom se pokriva jeretik privukao pravoverne ili makar zadobio od njih priznanje, opravdanje i izvesno odobravanje jeresi, sumnju u pravu veru i ravnodušnost prema njoj.
Onaj ko poseduje blago biva napadna od razbojnika, a onome ko ničega nema neće dosađivati razbojnici. Ko poseduje blago prave vere žestoko je napadan od neprijatelja! Neprijatelj svim silama napada pravoverne, pokušavajući da ih pred svetom predstavi kao poražene sa istim ciljem sa kojim nastoji da jeretika pokaže kao čoveka vrlinskog života i dostojnog svakog poštovanja. Sa kakvim, dakle, lukavstvom koje ljudski um ne može često prozreti deluje zli duh u korist jeresi i na štetu istinitog hrišćanstva! Nažalost, ova njegova podvala daje veoma porazne rezultate: njome bivaju ulovljene i na put pogibljei povedene hiljade i hiljade duša!
Mnogi jeretici i raskolnici živeli su u strogom podvižništvu, a kada su prihvatili Pravoslavlje, počeli su ispoljavati različite slabosti. Do kakvog nas zaključka ovo može dovesti? U prvobitnom njihovom stanju neprijatelj nije vojevao protiv njih, držeći ih za svoje, dok je u drugom ustao na njih, objavivši im strašnu vojnu jer su javno priznali i ispovedili da su neprijatelji njegovi. Sveto Pismo zlog duha naziva ne samo neprijateljem nego i osvetnikom. Lukavi ne samo što se bori protiv čoveka nego, budući pun najljuće zavisti protiv čoveka, ne može da ravnodušno posmatra kako se čovek ispunjava vrlinom i kako ugađa Bogu, pa se sveti zbog njegovih bogougodnih dela, navodeći na njega bezbrojna iskušenja i spolja – od zlih ljudi – i, iznutra, raspirujući u čoveku plamene najrazličitijih strasti.
Strašan uticaj ima raskol i jeres na telo čovekovo! Okamenjenost duha prenosi se i na telo. Nisu svi sposobni da tu pojavu zapaze za života jeretikovog, ali posle smrti telo bogootstupnika u trenu biva skamenjeno i od njega se odmah počinje osećati strašno zlosmradije. Tako biva naročito sa telima onih jeretika koji su vodili strogi asketski život i koji su bili znameniti učitelji svojih sekti, zasluživši sveopšte uvažavanje onoga sveta što u tami hodi; od njihovih tela posle smrti oseća se strašan, jeziv zadah, i iz tih isušenih leševa počinju teći reke smrdljivog gnoja, tako da je teško pripremati ih za sahranu i prisustvovati ukopu njihovom. Na grobovima njihovim pojavljuju se demoni, prikazujući se ljudima u raznim obličjima da bi ih ustrašili ili prelastili.
Jeretiku je nedostupno pokajanje i poznanje Istina. Lakše je preljubočincu i kriminalcu pokajati se i Boga poznati nego jeretiku i raskolniku, naročito ukoliko je reč o učenom čoveku ili podvižniku. To dokazuju grešnici i učeni sektaši, savremenici Hristovi, koji se spominju u Evanđelju: grešnici prihvataju Gospoda i Preteču Njegovog, dok književnici, fariseji i sadukeji odbacuju i Isusa i Jovana.
Daleko je pokajanje od onoga ko je sobom potpuno zadovoljan, dok oko sebe uočava sve same nedostatke i sablazni. Onome ko drži da je razumniji od sviju, glad i žeđ za beskonačnom Božanstvenom Istinom koja hrani i zasićuje, izazivajući time samo još veću glad i žeđ za blagodatnom istinom, suviše su daleki i nepristupačni. Teško je odbaciti svoje bogohulstvo onome ko to bogohulstvo smatra za „svetu Istinu“; i teško mu je da pozna „svetu Istinu“ pošto mu je samo čulo vida, duševno oko, um zaslepljen lažima. Obraćenje jeretika i raskolnika, njihovo pristupanje pravoj veri velika je milost Božija koja se po osobitom Promislu Božijem projavljuje samo na izabranima, poznatim Jedinome Bogu. Ljudska, pak, sredstva za obraćenje raskolnika i jeretika su nemoćna. Tako, iako su na prvom Nikejskom Saboru protiv Arija i njegovih istomišljenika stajali veliki učitelji Crkve, svetila Vaseljene Atanasije Veliki, Nikolaj Čudtovorac, Jakov Nizibijski (po Inokentiju: Nizibije Čudotvorac), Spiridon Trimifuntski, i iako su oni delovali ne samo snagom svoje reči, nego i snagom znamenja, nisu uspeli da smekšaju otvrdla srca ostrašćenog skupa jeretika i jeresijarha Arija, koji je do kraja života ostao uporan i veran svojoj zabludi, kao što svedoči Istorija Crkve.
Sučeljavanje, raspravljanje predstavlja najslabije oružje protiv jeretika, oružje koje donosi više štete nego koristi, što je posledica samog karaktera jeresi. Gorda jeres ne trpi optužbe, izobličavanja, ne podnosi da bude pobeđena. Optužbe je čine još surovijom, pobede ispravnog učenja je dovode do besa. To su pokazala brojna iskustva.
Jeres se da pobediti samo krotkim savetovanjem; još bolje – ćutljivim pozdravom, smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i dugotrpljenjem, usrdnom molitvom, ispunjenom saučešćem prema bližnjem i milosrđem. Čovek nije u stanju da pobedi jeres, pošto je ona izum demonski. Pobediti je može samo Bog, koga čovek, smiren pred Bogom i ispunjen ljubavlju prema bližnjem, priziva na borbu sa njom i pobedu nad njom.
Onaj ko želi da se uspešno suprotstavlja jeresi mora biti potpuno slobodan od taštine i neprijateljstva prema bližnjima, kako ne bi ironijom, zajedljivom ili oštrom rečju izazvao jeretika, uzburkavši strasti u njegovoj gordoj duši. Kraste i gnojne rane bližnjega pomazuj, kao lekovitim uljem, samo rečima ljubavi i smirenja, kako bi pogledao milostivi Gospod na ljubav tvoju i smirenje koje imaš, da se dotaknu srca bližnjega tvoga, i da se ti udostojiš velikog Božijeg dara – spasenja bližnjega tvoga. Gordost, drskost, inat, zanos jeretika samo su naizgled energija; u biti svojoj to je nemoć koja vapije za blagorazumnim saučešćem. Ta se nemoć samo umnožava i postaje svirepa ukoliko se protiv nje postupa sa nepromišljenom revnošću, izraženom u napadnom izobličavanju.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Poštovani godinama sam čitao Pravoslani Pesmovnik,Molitvenik,razne Akatiste i Bibliju ali od pre 3 godine počeo sam da Svete ikone iz kuće poklanjam ljudima kao i duhovne knjige,iz dana u dan počeo sam i da bacao i ikone i knjige zanima me dali sam žrtva neke sekte

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *