NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Od utopije do košmara – Pravoslavlje i sekte: opšti pregled

Od utopije do košmara – Pravoslavlje i sekte: opšti pregled

RUSIJA KAO ZEMLJA DRŽAVNOG OKULTIZMA

Poznati engleski pisac K. S. Luis jednom je pokušao da sagleda čovekov duhovni život, pogledom iz Zemlje sa one strane ogledala, očima onih demonskih sila koje čoveku žele duhovnu propast. Dobijena je „obrnuta asketika“: zbornik štetnih saveta. U toj knjižici, „Pisma Hromog Dabe“, „stariji kušač“ objašnjava tajne zanata i, delimično, otkriva tajnu svog uticaja na javno mnenje: „Mi strah svakog pokolenja usmeravamo protiv onih poroka od kojih je u ovom trenutku najmanja opasnost, a odobravanje usmeravamo prema onoj vrlini koja je najbliža poroku što želimo da ga učinimo svojstvenom vremenu. Igra se sastoji u tome da se oni navedu da jurcaju sa aparatom za gašenje požara u vreme poplave, i da prelaze na onu stranu lađe koja je skoro već pod vodom. Na taj način u modu uvodimo nepoverenje prema entuzijazmu u isto vreme u kome u ljudima preovladava privezanost za dobra ovoga sveta. U sledećem veku, kada ljude nafilujemo bajronskim temperamentom i opijemo emocijama, moda će biti usmerena protiv elementarne razumnosti“.
Kakva iskušenja sada vladaju umovima, nije teško uočiti. Kad je čitava zemlja preplavljena sektama – dnevna moda zahteva da se piše o „netrpeljivosti“ Pravoslavne Crkve, koja iz nekih razloga ne želi da tiho skonča, nego se usuđuje da s vremena na vreme odgovori na sektaške napade. Kada se nad zemlju nadvija katastrofa povezana sa konačnim razaranjem njene konfesionalne samoidentičnosti, novine su pune krikova užasnutosti: šta će se desiti ako se Pravoslavlje, koje nisu dotukli komunisti, ali koje dokusuravaju sektaši, ipak preporodi? Država otvoreno bira paganizam kao svoju ideologiju – ali cela plejada profesionalnih crkvogonitelja uverava da država samo što nije svima zapovedila da postanu pravoslavni. Propagandu je veoma lako vršiti pomoću dvosmislenih, neodređenih termina. A hrišćanstvo je religija Logosa (one Reči, koja beše u početku), i zato ono nastoji da, po meri svojih snaga, ostvari jasnotu misli i iskaza. Pritom – ne samo u bogoslovlju.
Prema tome, šta znači „državna religija“ čijim baukom već nekoliko godina novine plaše malograđanina?
1. Država kažnjava za odricanje od vladajuće religije. Ali, da li je bilo kome poznat slučaj kada je savremeni ruski državni sistem bilo koga kazio za odricanje od Pravoslavlja?
2. Država podstiče prelazak u vladajuću religiju. Pa ipak, da li su bilo kome poznati slučajevi kad su vlasti bilo koga prinuđavale da primi Pravoslavlje ili na bilo koji način podsticale krštavanje u Pravoslavnoj Crkvi? Pošto je prihvaćeno da se život u Rusiji poredi sa životom u „civilizovanim zemljama“, podsećam da, na primer, Jevrejinu koji je u Rusiji bio hrišćanin i želi da, po preselenju u Izrael, sačuva svoju veru, predstoji da sazna da u Izraelu postoje ozbiljna ograničenja u nalaženju posla, sticanju obrazovanja, mesta za stanovanja i medicinske pomoći za one koji se ne pridržavaju državne religije Izraela – judaizma.
3. Država kontroliše crkveni život i pre svega veroučenje. Da, takva kontrola postoji, na primer, u savremenoj Engleskoj (žensko sveštenstvo u Anglikansku crkvu nije bilo uvedeno rešenjem crkvenog sabora, nego odlukom engleskog parlamenta). Ali toga u Rusiji u ovom trenutku nema (i, uzgred, nikad nije bilo.)
4. Država pomaže dominantnoj religiji, ograničavajući prava religioznih manjina. Takva ograničenja postoje u Nemačkoj gde je samo luteranima i rimokatolicima dozvoljeno da predaju u državnim školama. U Rusiji takvih ograničenja nema.
5. Država pomaže dominantnoj religiji, ograničavajući prava religioznih manjina. Takva ograničenja postoje u Nemačkoj gde je samo luteranima i rimokatolicima dozvoljeno da predaju u državnim školama. U Rusiji takvih ograničenja nema.
6. Država pomaže preovlađujućoj religiji, ne ograničavajući prava religioznih manjina. Tako u Finskoj država plaća rad luteranskih i pravoslavnih veroučitelja u školi, ne zabranjujući to drugima, ali i ne podržavajući napore misionara drugih konfesija.
Na kraju, poznate su još i ove forme državno-crkvene simbioze: država je dužna da izvrši neke od odluka Crkve; država daje platu (ili deo plate) crkvenim radnicima; država priznaje brakove sklopljene u Crkvi, ali neregistrovane u državnim službama. Nikakvim sličnim pravima Pravoslavna Crkva u Rusiji sada se ne služi.
Koji je to glavni prestup protiv slobode savesti i u korist državne podrške Pravoslavlju koji su učinili ruski državni delatnici? Ispostavlja se da oni katkad sa svećama u rukama stoje u pravoslavnim hramovima – a televizija celoj zemlji pokazuje natčovečanske muke koje u tim trenucima osećaju. Uz svo saosećanje sa zvaničnicima – „svećenoscima“ ne mogu a da ne primetim da posećivanje hrama od strane nekog čoveka ipak nije prestup protiv države ili sopstvene dužnosti. Kada se, na primer, predsednik sreće sa Bulatom Okudžavom – niko od profesionalnih boraca za slobodu ne traži da on odmah poseti i Valentina Rasputina (predstavnici suprotnih političkih struja: Okudžava – kosmopolitskih, Rasputin – patriotskih, nap. prev.). Ali čim gvirne u pravoslavni hram – odmah stižu primedbe da ne bi bilo loše da uđe i u sinagogu.
Razgovori novinara o tome da se Rusija kreće prema pravoslavnoj teokratiji ne mogu se objasniti ni činjenicama, ni razumom. Očito je da sama Crkva nema snage ne samo da sebi potčini društvo i državu, nego ni prosto da obnovi svoje hramove. Znači, objašnjenja treba tražiti u iracionalnoj sferi emocija i predrasuda. Znači, ti ljudi nemaju logičke, nego druge – političke, nacionalne, religiozne motive da se bore sa „pravoslavnom teokratijom“. A možda je, što je prostije od svega i motiv čisto finansijski: neka od sekti je prosto platila antipravoslavno negodovanje još jednog profesora.
Pa ipak, ja sam sam već uputio težak prekor ruskoj državi i društvu. Tvrdim da se u buci razgovora o „pravoslavoj teokratiji“ u Rusiji rađa zaista državna religijska ideologija. To je – neopaganizam. I, za razliku od svojih oponenata, ja to mogu da potvrdim činjenicama. Na primer, zamenik sekretara Saveta bezbednosti Ruske federacije Vladimir Rubanov je predložio da se „nacionalna identifikacja Rusije ostvaruje preko ideja ruskog kosmizma“. Vladimir Rubanov je u razgovoru sa dopisnikom „Moskovske pravde“ (14. marta 1995.) podvukao da njegova napomena o neophodnosti za Rusiju „postpravoslavne svesti“ uopšte nije slučajna: „Ja zauzimam takav položaj da kod mene uopšte nema slučajnih izjava“. Zamenik Olega Lobova nije direktno odgovorio na pitanje ko je taj koji u Savetu bezbednosti deli njegov „zanos kosmizmom“, ali je stavio do znanja da te ideje imaju podršku.
Sam sekretar Saveta bezbednosti Rusije Oleg Lobov podržavao je sektu „AUM Šinrikjo“. Da li je polazio od idejnih ili koristoljubivih razloga – nije poznato. Poznato je samo da je „po usmenim svedočanstvima očevidaca nekih od susreta na visokom nivou predstavnika „AUM Šinrikjo“ sa ruskim vlastodršcima novog talasa u ruskim kabinetima posle kontakata ostajali zaboravljeni debeli paketi, koverte“… („Izvestija“, 28 mart 1995 g.), a na slične susrete „AUM Šinrikjo“ je u Rusiji potrošio 14 miliona dolara („Izvestija“, 6 april 1995)
Predsednik Rusije izlazi na izbore, savetujući se sa Džunom Davitašvili i sa astrolozima… Broj, dužina i izbor termina za okultne, astrološke, sektaške televizijske emisije uopšte se ne može porediti sa jutarnjim pravoslavnim „petnaestominutkama“. Ministarstvo odbrane u jesen 1994. osnovalo je „Institut nookosmologije“. Centralne teme istražianja su ovako formulisane: „Najviši Razum – evolucija, veličina, program. Eter – praosnova materije i element najvišeg razuma. Kosmičke jerarhije: struktura, zadaci, funkcije, mogućnosti. Informaciona sredina Kosmosa (planetarne, galaktičke baze podataka. Apsolut – vrhovna riznica informacija).Mogućnost uključivanja čoveka u tu informacionu sredinu. Psienergija (superslaba uzajamna dejstva) – energija božanskih načela. Formiranje čovekove ličnosti sa pozicije povezanosti čovekove svesti i podsvesti sa kosmičkim jerarhijama i Najvišim Razumom“. U toku susreta od 4 do 7 oktobra prošle godine Ministarstvo odbrane je od Munove sekte zatražilo da napiše udžbenik „Unutrašnji svet vojnika“.
U Permu je čelnik gradske uprave zapovedio svim saradnicima svog aparata da posećuju predavanja „Habard-koledža“ – ispostave takozvane „Sajentološke crkve“. U istom tom Permu u jesen 1994 godine konfesijama je bilo zabranjeno da drže predavanja u školama, a kurseve istorije religije određeno je da vodi… mesno odeljenje rerihovskog centra, to jest jedne od novopaganskih sekti.
Godine 1992 Ministarstvo kulture je osnovalo i od tada finansira okultno-antropozofsku „Akademiju euritmičke umetnosti“. Po podacima same Munove unifikacione crkve, oni su u poslednje tri godine obučili: 700 rektora viših obrazovnih ustanova Rusije; 2000 saradnika ministarstva obrazovanja; 50000 školskih učitelja. Evo samo podataka iz Jekaterinburga: „Sada se u srednjoj školi br. 168 održava seminar za učitelje i direktore škola „Moj svet i ja“. Organizuje ga Međunarodni fond obrazovanja u saradnji sa upravom za obrazovanje Jekatarinburga. Kurs „Moj svet i ja“ koristi se, u ovoj ili onoj meri, u 70 škola Jekatarinburga“ („Večernji Jekatarinburg“, 29 mart 1995.) Na taj način, Mun ima dovoljno osnove da se hvališe: „Ako religija unifikacije bude prihvaćena u svojstvu državne – i Rusija o tome ozbiljno razmišlja – tad je naš cilj postignut… Sada se u 30 od 15 republika bivšeg Sovjetskog Saveza razvija pokret za proglašenje religije unifikacije državnom religijom“.
Istinski crni točak juri po gradovima Rusije – neprekidno se u gradskim domovima kulture, bibliotekama i bioskopima smenjuju šamani i „iscelitelji“, „proroci“, jogini i „bele lame“. Na taj način, ja bih više cenio hrabrost novinara koji se bore za očuvanje sekularnog karaktera ruske države ako oni ne bi pisali samo o pretnji podržavljenja Pravoslavlja, nego i srastanja sekti sa državnim aparatom. To jest, kad ne bi jurcali sa aparatom za gašenje požara u doba potopa…
Za sada su u Rusiji država (i pre svega škole) odvojeni od Crkve, ali ne i od sekti. I zato će Pravoslavna Crkva vršiti pritisak na državne strukture. Mi ćemo „fanatično i netrpeljivo“ zahtevati jedno: molim vas, obezbedite zaista svetovan karakter obrazovanja i društvenog života.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Poštovani godinama sam čitao Pravoslani Pesmovnik,Molitvenik,razne Akatiste i Bibliju ali od pre 3 godine počeo sam da Svete ikone iz kuće poklanjam ljudima kao i duhovne knjige,iz dana u dan počeo sam i da bacao i ikone i knjige zanima me dali sam žrtva neke sekte

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *