NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Od utopije do košmara – Pravoslavlje i sekte: opšti pregled

Od utopije do košmara – Pravoslavlje i sekte: opšti pregled

O DELATNOSTI INOSTRANIH NEPRAVOSLAVNIH MISIJA U ZEMLJAMA ZAJEDNICE NEZAVISNIH DRŽAVA

Pokušaji da se naši vernici odvoje od svoje Majke Crkve i da se u drugu veru obrate ljudi koji su napustili pravoslavnu tradiciju po sili dugogodišnje vladavine ateističkog režima, sada poprimaju najrazličitije forme. Među njima je – otvorena propoved preko sredstava javnog informisanja, nastupi u koncertnim i bioskopskim salama, domovima kulture, na stadionima, širenje literature i organizovanje izdavaštva, pokretanje novina u raznim gradovima zemalja Zajednice nezavisnih država (ZND), otvaranje teoloških škola i kurseva, finansiranje obrazovanja, širokogrudo davanje humanitarne pomoći propraćeno propoveđu inoslavnih učenja. Naročito pažnju treba obratiti na forme prikrivene misije preko organizovanja kurseva računovodstva, predavanja menadžmenta, osnova biznisa, stranih jezika, kao i preko ukazivanja medicinske pomoći i takozvanog „poboljšavanja kvalifikacija“ lekara, učitelja, novinara, stvaralačke inteligencije.
Često je propoved zapadnih misionara sazdana u duhu superiornosti u kulturnom, političkom i ekonomskom smislu i pogoduje otuđivanju ljudi od rođene crkvene i kulturne tradicije, što naša Crkva takođe smatra formom prozelitizma i duhovne agresije.
Na žalost, ljudi koji u našim državama imaju vlast, često pokazuju nerazboritost u komuniciranju sa raznovrsnim misionarima, dajući im tribine za nastupanje, mogućnost kupovine zemlje i nekretnina, kao i podizanja novih zgrada radi širenja njihove delatnosti u oblastima Rusije i drugih zemalja ZND.
Od protestantskih konfesija aktivnim prozelitizmom se bavi Ujedinjena metodistička crkva SAD, koja je otpočela delatnost u Rusiji 1990 preko svoje agencije „Savet svetske službe“, koji je Rusima ponudio humanitarnu pomoć. Sovjetski komitet za zaštitu mira i predsednici dva sinodska odelenja – arhiepiskop solnečnogorski Sergije i iguman Jovan (Ekonomcev), ponudili su ovom savetu pomoć. Tu pomoć su metodisti prikazali ne samo kao odobravanje njihovih napora u oblasti humanitarne aktivnosti, što je bilo na mestu i kako treba, nego kao odobravanje svih njihovih delatnosti, uključujući misionarski rad sa stanovništvom i stvaranje parohija, što, naravno, nije odobravano.
Žalosno je što se skupa sa humanitarnom pomoći aktivirala misionarska delatnost Metodističke crkve, koju je na teritoriji ZND vodio pastor Rjudiger Minor; on je 1992 postao biskup, poglavar metodista u Evroaziji. Bile su formirane parohije u Moskvi i Jekaterinburgu, zatim – u Samari, Volgogradu, Voronježu i drugim gradovima. U sadašnje vreme Ujedinjena metodistička crkva u Rusiji ima 27 parohija i bogosloviju u Moskvi.
Ruska Pravoslavna Crkva iskazala je svoju zabrinutost povodom tih delovanja metodista. U Moskvi su se dva puta sretali predstavnici Ruske Crkve i metodista – u zimu 1993 i u septembru 1994 godine. Oba susreta nisu dala afirmativan rezultat. Metodisti su izjavili da svoju delatnost ne smatraju prozelitističkom.
Nezvanični misionari iz Finske bez saglasnosti svog crkvenog rukovodstva „rade“ u Mordoviji. Kao što je poznato, narod Morodovije etnički je blizak Fincima. Na toj osnovi finski propovednici pozivaju Mordovljane da prime zajedničku veru – luteranstvo. I to se dešava iako je poznato da je Mordovija krštena od strane pravoslavnih misionara pre mnogo vekova. Pa ipak, finski luterani stvaraju parohiju i kulturni centar u Saransku. To izaziva aktivni protest sa pravoslavne strane. Misionari iz Finske aktivno su pomagali da se 1992. u Sankt-Peterburgu obnovi Evangeličko – Luteranska Crkva.
Određenu zebnju izazivaju i nove tendencije u delatnosti Evangelističko-Luteranske crkve i Rusiji, Ukrajini, Kazahstanu i Srednjoj Aziji (bivša Nemačka Evangelistička Crkva u SSSR), sa kojom je Ruska Pravoslavna Crkva imala tradicionalno dobre odnose. Nemačka Luteranska crkva se, uz pomoć Evangelističke crkve iz Nemačke, brzo obnavlja, i mi tu činjenicu smatramo afirmativnom. Ali, u isto vreme luterani u Rusiji sve aktivnije postavljaju pitanje o uvođenju bogosluženja i propovedi na ruskom jeziku, što sobom može doneti rad sa tradicionalnim pravoslavnim stanovništvom ruskog govornog područja. Naročito stoga što je većina luteranskih zajednica raspoređena po Sibiru, Kazahstanu i u Srednjoj Aziji, gde pravoslavnih parohija ima manje nego u Centralnoj Rusiji.
Uz to, preko Nemačke Luteranske crkve u Rusiju su stigli i otvorili misionarske centre („Luteranske domove“) u Sankt-Peterburgu luterani iz SAD, koji su podvlašćeni Misuri-sinodu.
Aktivna je i Prezbiterijanska crkva SAD, koja je još 1991 izradila program misionarskog rada u zemljama Centralne Evrope i u Rusiji. Američki prezbiterijanci se bave prozelitizmom na ruskom Dalekom Istoku, naročito u oblasti Čukotke, šaljući misionare koji pripadaju istim etničkim grupama kao i narodi Severa. U sadašnjem trenutku Prezbiterijanska crkva SAD ima nameru da proširi zonu svoje delatnosti u zemljama ZND, oslanjajući se na Srednju Aziju i Kazahstan. Tako, na primer, u Alma-Ati, američki prezbiterajanci rukovode Kazahstansko-američkim institutom biznisa.
Šire se zone prozelitske delatnosti korejskih crkava, uglavnom metodističkih i prezbiterijanskih, koje imaju centre kako u Južnoj Koreji, tako i u SAD. Mogu kao primer da navedem da samo u Moskvi deluje oko 150 raznih korejanskih grupacija, koje od 1991 ostvaruju „Moskovski projekat“ radi organizovanja svojih opština.
Ruska Pravoslavna Crkva nije jednom posvedočila o svom odnosu prema sličnim delatnostima na različitim susretima u Ekumenskom savetu crkava, Konferenciji evropskih crkava, Nacionalnom savetu crkava Hristovih SAD, kao i u drugim međuhrišćanskim organizacijama, podvlačeći da prozelitizam narušava dobre odnose sa nekim hrišćanskim konfesijama, otežava vođenje bogoslovskog dijaloga, lišava nas nade na saradnju.
U Odelenju spoljnih crkvenih odnosa predsednik Odelenja mitropolit smolenski i kalinjingradski Kiril sretao se sa predstavnicima prezbiterijanske crkve SAD i rukovodstvom Saveta nacionalnih crkava Koreje. U toku susreta bilo je rečeno da Ruska Pravoslavna Crkva nipošto ne prihvata prozelitsku aktivnost sa strane protestantskih crkava.
Svojom razmahnutošću delatnost tzv. evangelizatora prosto zapanjuje. Oni svoju konfesionalnu pripadnost označavaju kao „nedenominacijsku“.
U zemljama ZND trenutno rade oko 1500 propovednika – evangelizatora, uglavnom iz SAD. Mnogi od njih povezani su sa misionarskim organizacijama, koje u Rusiji sprovode svoje akcije širokog zamaha. Jedna od najpoznatijih je – „Krstaški pohod za Hrista“, koja u Rusiji deluje kao „Novi život – Evrazija“. Ona je 1992 sprovela misiju „Ural“, u 17 gradova Uralske oblasti, a za 1995-96 pripremaju misiju „Sibir“. Uz to, „Novi život“ je pripremio 2000 predavača hrišćanske etike za škole i organizovao službe za studente na 14 univerziteta – od Sankt – Peterburga do Alma – Ate.
U saradnji sa „Novim životom“ svoju delatnost je razvio savez misionarskih organizacija „Komišn“, koji u Rusiji deluje pod nazivom „Poruka“, i naziva sebe „strateškim savezom misionarskih organizacija, ujedinjenih opštim viđenjem ZND, preobražene putem poučavanja Reči Božijoj“. Oni imaju petogodišnji plan delatnosti kojim se predviđa obučavanje predavača za svih 120000 škola ZND, za program „Hrišćanska etika i moral“. Kao što vidimo, osnovni udarac misionari su namenili omladini, nastojeći da nova pokolenja liše patriotskog osećanja i iskonskih pravoslavnih tradicija.
Misionari nastoje da prodru u sve krajeve Rusije i drugih zemalja ZND, pre svega tamo gde je manje pravoslavnih hramova, gde postoji nedostatak pravoslavnih sveštenika i pravoslavne literature. To su naročito Sibir, Daleki Istok, Srednja Azija. Na primer, organizacija „Hrišćanski mostovi preko Aljaske“ priprema pilote za misionarske akcije.
Na čitavoj teritoriji ZND emituju programe na desetine misionarskih radio-stanica. Propovednici se našim sugrađanima obraćaju sa ekrana državne televizije, a misionarska organizacija „Međunarodna služba za ceo svet“ čak je otvorila televizijski studio u Sankt-Peterburgu.
Stalnu pažnju misionari posvećuju uspostavljanju kontakata sa državnim organima. Tako je, na primer, u programu nemačke hrišćanske organizacija „Međunarodna služba“ zapisano: „…Raditi sa zvaničnim vlastima u oblasti uvođenja hrišćanskog obrazovanja u državne škole“. Misionari rade i u armiji. Na primer, „Svetska misija reformisanih hrišćana“ uči u Moskvi oficire Ruske Armije engleskom jeziku. Treba reći da su prema armiji usmereni pogledi desetina misionarskih organizacija, i to ne može a da ne izazove zabrinutost.
Zapadni misionari nastoje da svojim uticajem obuhvate sve strane našeg života. Naročito je raširena „evangelizacija“ putem profesionalne delatnosti. Zemlje ZND pune su organizacija tipa „Hrišćanskog pravnog društva“, „Hrišćanskog medicinskog bratstva“, „Hrišćanskog društva medicinara i stomatologa“, „Inženjerske službe“ itd. Svi oni koriste profesionalna znanja kao platformu za misiju.
Izvesne organizacije delaju u nekoliko pravaca istovremeno: tako, na primer, „Međunarodne brigade – SAD“ ostvaruju programe učenja biznisa, engleskog jezika, rada sa mladima, izbeglicama, nacionalnim manjinama, organizuju seminare računovodstva, bave se etikom biznisa i pitanjima zdravstvene zaštite.
Naročito mesto u radu misionara zauzima briga o najubogijim i najosiromašenijim slojevima stanovništva. „Vojska spasa“ svakodnevno besplatno hrani mnoge ljude, njeni „vojnici“ po ceo dan dežuraju na stanicama, ukazuju pomoć bolesncima i beskućnoj deci, misionari uporno propovedaju, otvoreno se bave prozelitizmom.
Inostrani propovednici rade i po zatvorima.
Podvlačeći ovaj deo izlaganja, hoću da kažem da sve te činjenice prozelitske delatnosti stranih misionara nas pobuđuju ne samo na razotkrivanje njihove prave suštine, nego i na pojačanje evangelizatorske i dobrotvorne delatnosti Ruske Pravoslavne Crkve, koju ne sprovodimo dovoljno široko. Te nas činjenice prinuđavaju da aktivnije učestvujemo u životu društva, koje sad više ima potrebu za brižnim lekarom sa pravoslavnim krstom u rukama nego za misionarskom „Ligom džepnog Evanđelja“, koja vodi radio-programe, organizuje biblijske kurseve i radi u zatvorima.

Delatnost u zemljama ZND „novih religioznih pokreta“ i sekti

Naročitu uznemirenost izaziva delatnost na teritoriji ZND takozvanih „novih religioznih pokreta“ i sekti. Među njima su kako inostrane, tako i one ponikle na teritoriji bivšeg SSSRa.
Pre svega, treba reći koju reč o pogubnoj delatnosti sledbenika učenja koja nastoje da naizgled uključe elemente hrišćanstva u sistem predstava koje tobož nadilaze učenje Crkve na nivou „univerzalnosti“, savršenstva religioznog iskustva, itd, a u stvari očito nespojivih sa vernošću Hristu Spasitelju. Među njima su – učenje bahajaca, „agnijoga“ Reriha, pogledi Blavacke i Štajnera, valdorfska pedagogija, učenje Porfirija Ivanova itd. Naročito zaprepašćuje što propovednici takvih učenja bez prepreka prodiru u državne škole koje postavljaljaju prepreku za ulazak pravoslavne pedagogije. Rezultat je da u stotinama škola deci nameću sve moguće kultove, pri čemu se propoved istih maskira „časovima žive duhovnosti“, „časovima duhovne kulture“, „nauke razuma“ i tome slično.
Na teritoriji Rusije sada deluje preko 50 sekti različitih pravaca. Među njima su najraširenije: „Sabor nove Svete Rusije“ („Bogorodičin centar“), „Veliko belo bratstvo“, „Crkva poslednjeg zaveta“ (sledbenici „Hrista“ – Visariona), koje su rođene u Rusiji i na Ukrajini, kao i „Jehovini svedoci“, „Asocijacija Svetoga Duha za ujedinjenje svetskog hrišćanstva“ (Munova unifikaciona crkva), „Novoapostolska crkva“, „Crkva Hrista“, „Međunarodno društvo za svesnost Krišne“, „Aum Šinrikjo“, „Sajentološka crkva“, „Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana“ (mormoni), „Pomesna crkva“ Svedoka Lija, kao i psevdoreligije Novog Doba, koje su stigle sa Zapada i Istoka.
Naša Crkva je odlučno osudila delatnost „Belog bratstva“ i „Bogorodičinog centra“: u martu 1993 godine Sveti Sinod je izdao saopštenje usmereno protiv antihrišćanske delatnosti tih sekti. Rukovodioci „Belog bratstva“ bili su pohapšeni na Ukrajini, pa ipak, sekta nije prestala da postoji, njeni članovi su razvili široku propovedničku delatnost i osnovali psevdoteološke obrazovne ustanove, a stvaraju i militarizovanu organizaciju „Marijin legion“.
Sve veći auditorijum skuplja novojavljeni „Hrist“ – Visarion iz Minusinska (Sergej Torop). Njega orkužuju „apostoli“, „dobrorazumni razbojnik“, „Marija Magdalina“. Visarionova propoved ne može se oceniti drugačije no kao bogohuljenje, kome nema mesta u hrišćanskom svetu. Pa ipak, sledbenici Visariona prodaju svu svoju imovinu, daju pare svom idolu, i upućuju se u Minusinsk – da popune redove robova još jednog lažnog hrista.
Ne tako otvoreno, ali veoma efektno deluju predstavnici totalitarnih sekti sa Zapada. Pomenuću samo tri, najkarakterističnije.
Ogromnu delatnost u Rusiji su razvili sledbenici Munove „Unifikacione crkve“. Oni se ne reklamiraju naširoko, rade uglavnom po školama i višim obrazovnim ustanovama, sarađuju sa zvaničnim organima, naročito sa ministarstvom obrazovanja. Uz podršku tog ministarstva munovci organizuju seminare za nastavnike u izletištima Podmoskovlja i Krima, plaćajući sve rashode za ishranu i prevoz. Oni su takođe organizovali poseban seminar za radnike organa unutrašnjih poslova, posebno su skupljali rektore viših obrazovnih ustanova. Mladim ljudima munovci nude mogućnost besplatnog učenja u SAD.
Sada je „Unifikaciona crkva“ izdala udžbenik iz istorije religije u svom ključu, i širi taj udžbenik po srednjim školama i fakultetima. Takav uspeh se pre svega može objasniti potpunim nepoznavanjem kod naših sugrađana šta je to munizam, i zašto je opasan. Naravno, najspremniji i najrazumniji učitelji će sami shvatiti o čemu je reč, ali će, u isto vreme, psiha i normalne predstave i svetu kod mnogih ljudi, naročito mladih, već biti razoreni.
Godine 1994 munovci su ostvarili „desant“ na Sibir.
Ne manju zabrinutost izaziva delatnost sekte „Deca Boga“. Sada je ta sekta izmenila ime i naziva se „Porodica“. Članovi sekte propovedaju u domovima kulture i klubovima, između ostalog i u moskovskom kinocentru. Slušaoci uglavnom ne podozrevaju šta je pravi sadržaj njihovog učenja i načina života. „Deca Boga“ žive u komunama, u kojima se zbivaju nemoralne stvari. U mnogim zemljama sveta, gde takve komune postoje, traju sudski procesi na kojima su „Deca Boga“ optužena za korišćenje dece u amoralne svrhe. Deca se ne vaspitavaju, niti ih šalju u škole. Slični procesi su okončani u Sidneju, Lisabonu, nedavno je jedan završen u Parizu. U Rusiji još nema komuna, ali misija „Porodice“ radi u nekoliko gradova i već su sabrali grupe mladeži koja ih sledi.
Treba pomenuti i „Sajentološku crkvu“, koja propoveda učenje „dijanetike“. Sledbenici sajentologije, koji su dobili salu za predavanja na novinarskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta, organizuju veliku reklamnu kampanju za svoje seminare, koji tobož pomažu čoveku da se izleči od svih bolesti, kao i da otkrije neograničene unutrašnje potencijale. U samoj stvari, sajentologija se služi prikrivenim hipnotičkim metodama, kao i tehnikama kontrole uma. Kod čoveka se javlja osećanje potpune zavisnosti od sekte, zbog koje one biva spreman da učini bilo šta. Stotine i hiljade zdravih ljudi davali su sajentolozima svu svoju ušteđevinu, a duševno i duhovno zdravlje mnogih je kao nepopravivo srušeno. Sajentologija je vrlo bogata međunarodna korporacija mafijaškog tipa, sa svojom „policijom“, „špijunažom“, „sudskim sistemom“. Svakome ko se suprotstavlja njenom širenju biva objavljen bespoštedan rat, pri čemu se sajentolozi ne libe nikakvih metoda: naročitu uznemirenost izaziva njihov prodor u upravnu strukturu nekoliko krupnih ruskih industrijskih preduzeća i u organe mesne samouprave.
Ovde treba naglasiti osobenost situacije u zemljama ZND i Pribaltika, gde desetinama godina nije bilo religioznog obrazovanja. Ljudi nisu kadri da pravilno ocene religiozne pojave sa kojima se susreću. Ako na Zapadu čovek bira neku sektu da bi u njoj robovao u velikom broju slučajeva on to čini svesno, imajući pred sobom predstavu o Hrišćanstvu i tradicijama raznih crkava, u bivšem Savezu ljudi idu za ovim ili onim propovednikom slučajno, videvši plakat ili čuvši reklamu. Oni nemaju znanja da bi te pojave ocenili. Na to sekte i računaju. I ako se njihova delatnost razumno ne ograniči, zemlja može biti uvedena u duhovni haos. Sektaštvo se naročito razvija u doba kriznih pojava u životu Crkve, koja ima odgovornost za svoje članove i delimično za društvo i državu. Ali tu odgovornost ne treba apsolutizovati, zato što čovek ima slobodu i, na kraju krajeva, sam odgovara za svoj izbor. Apostol Pavle je proročki predskazao vreme „kad zdrave nauke neće podnositi, nego će po svojim željama okupiti sebi učitelje da ih češu po ušima, i odvratiće uši od istine, a okrenuti se bajkama“ (2. Tim. 4, 3-4).
Problem sektaštva često zaoštrava društvena situacija, i pitanje se od religijskog pretvara u političko. Političke okolnosti se koriste kao sredstvo pritiska na Crkvu i borbe protiv nje putem eksploatacije religioznih stremljenja čovekovih.
Stvaranje i infiltracija alternativnih psevdo-religioznih grupa i tokova ima za cilj oblikovanje ne samo religioznih, nego i kulturnih vrednosti. To znači da sekte ne rade samo protiv Ruske Pravoslavne Crkve, nego i protiv kulturnog identiteta naših naroda, noseći sobom opasnost njihove duhovne dezorjentacije. Poznato je kakvu nam je ogromnu štetu nanelo revolucionarno razaranje naših tradicija i pokušaj stvaranja „novog sovjetskog čoveka“. Delatnost sekti, kao i mnogih stranih misionara, usmerena da na to da prekine onaj končić koji, čudom sačuvan, povezuje ljude, vaspitane u uslovima totalitarne ideologije, sa verom i kulturom njihovih predaka, sa riznicom nacionalne religiozne tradicije. Upravo ta veza hrani zdravo patriotsko osećanje, ljubav prema svojoj Otadžbini.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Poštovani godinama sam čitao Pravoslani Pesmovnik,Molitvenik,razne Akatiste i Bibliju ali od pre 3 godine počeo sam da Svete ikone iz kuće poklanjam ljudima kao i duhovne knjige,iz dana u dan počeo sam i da bacao i ikone i knjige zanima me dali sam žrtva neke sekte

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *