NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)

OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)

 

OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)
 

 
PODACI
o nedelima hrvatske vlasti prema sveštenstvu i narodu Srpskom na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, prema podacima dobivenim od 20. jula 1941.
 
UBISTVA
MUČENJA
ZATVARANJA I ODVOĐENJA U KONCENTRACIONE LOGORE
NASILNO POKATOLIČAVANJE
RUŠENJE PRAVOSLAVNIH CRKAVA
PLJAČKANJE I UCENE
IZJAVE HRVATSKIH PREDSTAVNIKA VLASTI
 


 
UBISTVA:
 
Na teritoriju Hrvatske države ubijen je veliki broj pravoslavnog sveštenstva. S obzirom na tešku situaciju koja vlada na teritoriju te države kao i na našu nemogućnost da lično proverimo sve stvari i doznamo sve slučajeve, jer tamo vlada veliki teror da nije moguće preći iz jednog sela u drugo, a kamoli iz sreza u srez ili preko granica države, podaci koje podnosimo nisu iscrpni, i oni će biti samo bleda slika onoga što se tamo događa.
 
a) sveštena lica:
 
1) Jedna od prvih žrtava ustaškog terora bio je banjalučki Episkop Platon sa protom Dušanom Subotićem iz Bosanske Gradiške. Oni su ubijeni noću na putu između Banja Luke i Kotor Varoši i bačeni u reku Vrbanju (Vrbas), koja je izbacila njihove leševe. Kada je pronađen leš Vladike Platona, pošto nije bio prepoznat, donet je na obdukciju u prosekturu banjalučke bolnice, čak je određena i komisija koja je imala da sastavi obdukcioni protokol, međutim kad je u lešu prepoznat Vladika Platon smesta je naređeno da se obdukcija obustavi i svakai straga stornira, a leš je zakopan negde kod vojničkog groblja.
Istovremeno su počela ubistva sveštenstva i Srpskog naroda i po drugim srezovima Hrvatske države, pa niže dajemo spisak pobijenih sveštenika, do koga smo mogli doći.
2) Prota Miloš Bandić iz sreza Gračačkog.
Prota BOGDAN OPAČIĆ iz Gline. Njegovo telo izbacila je reka Sava.
Sveštenik NIKOLA VUČKOVIĆ iz Drljače.
Sveštetak DANE BABIĆ iz Svinca. Ubili su ga i leš mu bacili u baru.
Sveštenik GROZDANIĆ iz Raduča.
Sveštenik PETAR MAJSTOROVIĆ iz Doljana. Maltretirali ga u zatvoru u Gospiću toliko da se u očajanju sam obesio.
3) Prota BRANKO DOBROSAVLJEVIĆ iz VELJUNA, srez Slunjski. Ustaše su mu naredile da sam iskopa grob za svoga sina studenta. Kada je to učinio, sina su mu doveli nad raku, mučili ga pred njim toliko da je od zlostavljanja izdahnuo. Zatim su naredili ocu da nad mrtvim sinom izvrši opelo. Za vreme opela nad mrtvim sinom tri puta je prota Branko padao u nesvest, ali su ga kundacima prisiljavali da dovrši opelo. Najzad je i on sam podlegao njihovom zlostavljanju na istom mestu.
4) Prota PAJO OBRADOVIĆ, bivši senator iz Bruvna. DAMJAN ŠTRBAC, sveštenik iz Bosanskog Grahova, i
ILI JA BUDIMIR, sveštenik iz Crnog Luga, odvedeni su u nepoznatom pravcu, sigurno ubijeni.
Sveštenik ILIJA BANJAC iz Drvara i
Sveštenik RATKO JELIĆ[1] iz Drvara, odvedeni prema Kninu i ubijeni.
4) Sveštenik RISTO KATIĆ iz sela Sojkovića, srez Livno, odveden je sa još osam građana u šumu kod Livna, ubijen zajedno sa njima i bačen u jamu.
5) Sveštenik ĐORĐE BOGIĆ iz Našica ubijen 17. juna, prema pričanju Proke Pejnovića, koloniste iz Brezika, koji je sakriven za jedno drvo posmatrao ubijanje. Pejnović priča o tome ovo: „Ustaše su sveštenika Bogića vezale za jedno drvo, posle čega je nastalo mučenje. Odsekli su mu uši, nos, jezik, bradu zajedno sa kožom. Nesrećni sveštenik je urlikao od bola, ali pošto je bio mlad i jak držao se uspravno za sve vreme dok su ga mučili. Zatim su mu iskopali oči i kad su videli da još uvek stoji uspravno, rasporili su mu grudi i on se tek tada nagao da padne“. Sakriveni Pejnović je tada čuo kako jedan ustaša govori: Majku mu vlašku, još mu kuca srce, još je živ. Iza toga su planule puške i time su prekraćene muke ovog čoveka.
6) VOJA BOJINOVIĆ, katiheta iz Osijeka, ubijen. Zna se da su svi sveštenici iz Osijeka pohapšeni i zlostavljani. Reka Drava izbacila je leševe trojice srpskih sveštenika, ali se nije moglo poznati ko su.
Prota ŽIVKO DANILOVIĆ, bivši narodni poslanik iz Ljubije, srez Prijedorski, ubijen.
Prota BOGDAN VRANJEŠEVIĆ, zaklan 19. juna U Krupi na Vrbasu kod Banja Luke.
7) Prota STEVAN ĐURČIĆ ubijen u Ogulinu. Pre ubistva mu je iščupana brada, izvađene oči, prebijene noge i ruke.
Sveštenik DUŠAN KLIPA iz Plaškog, ubijen.
Sveštenik MILAN TRIŠIĆ, iz Vrlike, Dalmacija, uhapšen 10. jula i zaklan u ustaškom logoru u Kninu.
MIHAILO MINIĆ, sveštenik iz Bilješeva, srez Zenički. Zaklao ga je jedan katolički sveštenik.
Sveštenik MILOŠ PETROVIĆ iz Lužana, srez Derventa. Ubijen s leđa pri bežanju.
22. jula ubijeni su sveštenici: DUŠAN BOBAR, MILOŠ SAVIĆ, JANKO SAVIĆ, LJUBO JAKŠIĆ i DRAGO MAKSIJEVIĆ iz Vlasenice.
BORIVOJE BOŽIĆ, sveštenik iz Palače, srez Vukovarski.
Prota ŠPIRO STAROVIĆ iz Avtovca, srez Gacko, ubijen je ćuskijom u glavu.
Prota VIDAK VIŠNJEVAC iz Gacka, odnesen je bolestan iz postelje i ubijen zajedno sa protom Starovićem.
Prota VLADO GVOZDENOVIĆ iz Mostara,
Prota JEFTO VUJOVIĆ, iz Mostara,
Sveštenik OGNJEN RADIĆ, iz Mostara,
Sveštenik PEJANOVIĆ, iz Mostara,
Đakon DUŠAN AŠKRABIĆ, iz Mostara – svi pobijeni.
Kaluđeri DERETIĆ i MANASTIRIĆ iz Ljubinja ubijeni su.
Sveštenik BOGUNOVIĆ iz Donjeg Lapca ubijen je sa ženom i dva sinčića i svi su bačeni u jednu jamu između Lapca i Boričevca, u koju su bačeni i mnogi poubijani Srbi iz Lapca i Kulen Vakufa.
 
b) svetovna lica:
Pored sveštenika ubijeni su mnogi viđeniji ljudi u svim krajevima Nezavisne Države Hrvatske. Negde su ubistva vršena u masama. Dajemo pregled po srezovima:
8) BJELOVAR: pobijeno oko 180 ljudi puškama, noževima i koljem, i to u selu Gudovcu.
BILEĆA (Hercegovina): pobijeno 13 uglednih građana.
9) BOSANSKA KOSTAJNICA: Kutać Stanko, Krneta Stojan, Jajčanin Lazo ili Božo, razapeti živi zakivanjem ruku i nogu na vrata.
10) BIHAĆ: Poubijano više uglednih Srba, a mnogi odvedeni u nepoznatom pravcu, među njima: Mihailo Mandić, inženjer; Veljko Mandić, trgovac; Božo Popović,direktor Zemaljske banke; dr Matavulj, lekar; braća Kozomarići Žarko i Jovo; Dimitrije Petrović, direktor gimnazije; dr Milan Vojvodić, predsednik okružnog suda, i drugi. Za sve njih se misli da su pobijeni.
11) BOROVO: Noću između 26. i 27. juna ubijeno je 16 Srba i bačeno kraj Dunava u vodu. U plićaku je ostao jedan živ. Njemu je ukazao pomoć lekar dr Jovap Eler, Nemac.
GACKO: Ubijeno oko 500 lica, i to ljudi, žena i dece. Među njima: Gligor Lučić iz Miholjača, Lazar Mastilović iz Izgora, Blagoje i Radovan Šarović iz Stepana, Nikola Šarović iz Cernice, Božo Duvljak iz Kravareva, Mićo Popović iz Gračanice, dva brata Manojlovića iz Gračanice, Risto K. i Risto L. Govedarica iz Miholjača, Todor Starović iz Gacka, Todor Milošević iz Rudog Polja, Veljko Višnjevac, bivši narodni poslanik iz Padinića, Grujo Višnjevac iz Gacka, Milorad Starović iz Avtovca, Trifko i Jovan Lojović iz Lipnika i Spasoje Nenadić iz Avtovca.
12) Selo KORITA u srezu Gacko je naročito postradalo, jer je u njemu ubijeno 160 ljudi i bačeno u jamu „Golubnjača“. Ljude (Srbe) su Muslimani i ustaše na veru pozivali iz njihovih kuća u sokolski dom, tobože na dogovor kako da se složno očuva red i mir. Onda je dom opkolila oružana banda, sve ljude povezala i povela prema obližnjoj jami „Golubnjači“ pa ih poubijane odnosno premlaćene pobacala u ambis i za njima bacila bombe. Jedan čovek, ostavši slučajno živ u jami, izvukao se, prešao u Crnu Goru i javio, te su došli ljudi noću i izvukli još šest živih ljudi. Zadah je postao tako jak da je italijanska vojska morala prosuti benzin u jamu i zapaliti leševe.
13) GLINA: Na najsvirepiji način pobijeno je oko 450 Srba.
GRAHOVO BOSANSKO: Odvedeno, a verovatno i poubijano, 56 ljudi.
14) DVOR NA UNI: Ubijeno nekoliko Srba, među njima Jovo Oreščanin, Milan Dragosavljević, Mladen Durman, Vaso Mrkobrad, Smoljenović, Milan Kosijer, Stevan Dunda, Milan Bodlović. Naređenje za ubistva dao je stožernik Đurić, koji je inače katolički sveštenik u tom mestu.
DRVAR: 16. ili 17. juna ubijeno je 32 Srbina, među njima: inž. Bogdan Kalaba, direktor Šipada, i Jovo Kreco, bivši predsednik opštine.
15) KARLOVAC: Ubijeno nekoliko Srba, među njima: Dušan Dokmanović vezanih ruku i nogu bačen u reku Kupu, dr Vujičić, advokat, i kapetan Janjanin. Ovu dvojicu našli su čobani zakopane do polovine u zemlji. Josip Juran zaklan je na pragu svoje kuće, na očigled cele porodice. Iz sela Veljuna (na Kordunu) odvedeno je i poubijano po okolnim šumama 300 ljudi.
KONJIC: Poubijano oko 370 ljudi.
16) KORENICA: Poubijano više seljaka. Ustaše su im živim otsecale uši i nos i terali ih da pasu travu.
17) KRUPA NA VRBASU: Zaklan Dušan Branković, narodni poslanik 19. juna.
LJUBINJE: Samo u dve jame Golubinja i Lastva, bačeno je 311 ljudi. U selu Đukovcu pobijeno je sve; u celom srezu računa se da je pobijeno oko 2.500 Srba.
LJUBUŠKI: U celom srezu nije ostao nijedan Srbin.
MOSTAR: Između 24. i 28. juna odvedeno je u nepoznatom pravcu oko 200 ljudi, mnogi od njih su poubijani. Poznat je spisak od 63 pobijena Srbina.
18) NAŠICE: 16. juna ubijeni su u Gavrilovcu, srez Našički, Predrag Mamuzić, prof. građ. škole u Našicama; Pero Kovačević, učitelj iz Njegoševaca; Rade Vukobratić, žand. narednik u penziji iz Brezika. U selu Sušine, srez Našički, ubijeni su: Rajko Novaković, Petar i Lazo Simić, Đorđe Ignjatović, Vlada Žižić.
U Ličkom Novom selu, srez Našički, ubijeni su: Branko Srdić, Rade Radaković, Miloš Radaković, Đuro Gavrilović, Bude Klašnja, Jovo Žigić, Novak Vukobratović, Simo Dalić, Nikola Delić, Spasoje Orlić. Kada su smrtno pogođeni padali, ustaše su ih boli noževima i kundacima im razbijali glave, tako da im se mozak prosipao po zemlji.
NEVESINJE: U samoj varoši ubijen je početkom juna maloletni sin poreznika Nidžovića na oči majke. U selu Udrežnju ubijeno je 27 lica. Koliko se zna svega je u srezu Nevesinjskom ubijeno od 400 do 500 ljudi.
19) NOVA GRADIŠKA: Ubijeno više Srba, naročito iz Starog Petrovog sela, odakle je doterano 30 Srba i poubijano. Među ubijenima nalazi se Gavro Kovačević i kafedžija Protić, koji je na intervenciju Nemaca i vođe Kulturbunda seciran, ali su sekciju izvršili dva Hrvata lekara i konstatovali da je umro od frakture lobanje.
OSIJEK: Poubijano više Srba, među njima braća Stankovići, koji su rodom iz Pirota. Oni su prethodno opljačkani pa onda ubijeni. Bačeno je u Dravu oko 170 Srba i među njima jedan Rus, ranije sreski načelnik u tim krajevima. Na Pravoslavni Uskrs ubijeno je 17 Srba na pravoslavnom groblju.
20) Kod sela Vrbave ubijeno je 27 Srba dovedenih iz Starog Slatnika. Pošto su bili bačeni u jednu raku, Nemci su ih iskopali, izvršili obdukciju i pojedinačno sahranili.
21) U selu Čepinski Martinci 18 Srba vezano je za kamion i voženo, i ukoliko nisu bili mrtvi kad se kamion zaustavio, poubijani su kod sela Livane.
22) PAKRAC: U ovome srezu bilo je ubijanja kao i u ostalim srezovima, ali tačan broj ubijenih nije nam poznat. 26. aprila odveden je iz Pakraca u Lipik dr Milenko Marković, advokat. U Lipiku je zlostavljan, povređena su mu oba bubrega i polni organi. Odveden je prema Zagrebu, posle vraćen u Pakrac i tamo se bori sa smrću.
23) PODRAVSKA SLATINA: 16. juna ubijeno je 10 seljaka, i to: Mile Bukva, otac 6 dece; Đorđe Turdulija, otac 7 dece; Ilija Bogunović, otac 7 dece; Dane Puvača, otac 3 dece; Simo Šormaz, otac 3 dece; Lazar Krneta, otac 2 dece; Ilija Miluš, otac 5 dece; Gojako Hojanić, otac 1 deteta; Božo Mitić, otac 1 deteta; Luka Čuča, otac 1 deteta. Svi su bačeni u zajedničku raku i posuti negašenim krečom, iako su neki davali znake života.
24) U selu Petrovcu zaklali su pred ženom i decom Miška Stojanovića. U selu Soplju nađen je leš Milića Milića iz Martinaca, srez Donjo Miholjački. Obdukcijom je utvrđeno da mu je razbijena lobanja, slomljena leva ruka, otsečen nos i uši i da je kastriran.
PRIJEDOR: Ubijena su 4 seljaka iz Ljubije. SLAVONSKI BROD: U selu Dubočcu zaklano je na poljani 30 Srba, a zatim je vezano za njih kamenje i bačeni su u Savu; i u Starom Slatniku ubijeno je 20 Srba. Ponegde iz Save vade leševe vezane žicom jedne za druge.
SLAVONSKA POŽEGA: Ubijeno je u toku aprila oko 200 Srba u selu Aleksandrovcu.
25) SREMSKI KARLOVCI: U početku jula ubijeni su Milan Gostović i Slavko Savić, krojači.
26) DONJI LAPAC: sela Srb i Suvaja uništena su sasvim i u njima je pobijeno 3.000 Srba. Ovaj zločin je izvršen 1. i 2. jula, dakle posle Pavelićeve svečane izjave da neće biti ubistava i otimanja imovine bez suda.
27) STOLAC: U ovome srezu je posle pogibije Mije Babića, ustaškog satnika, izvršan strašan pokolj. Utamanjena su čitava sela zajedno sa ženama, decom i starcima, i to: varošica Čapljina, Gabela, Berkovići, Tasovčići i Domanovići, ukoliko su bili Srbi pravoslavni.
TREVINJE: Krajem maja ubijeno je u gradu 9 lica, i to su, izgleda, prva ubistva u Hercegovini, posle kojih je došlo masovno ubijanje u Koritama (Gacko). Docnije broj poubijanih u Trebinju popeo se na oko 170, od kojih je poznato 60 imena.
DERVENTA: Mirko Radovanović iz sela Male Brusnice obešen je o drvo samo zato što se žalio nemačkoj komandi i sreskoj ispostavi u Odžaku na postupak hrvatske soldateske, koja je oduzela svo imanje selu i naredila seljacima, ili da se sele, ili da pređu u katoličku veru.
VLASENICE: Prema svedočanstvu dvojice slučajno spasenih: Đorđa Viškovića i Laze Radakovića, ubijeno je 22. juna preko 40 ljudi. Pored napred pomenutih sveštenika ubijeni su: Branko Žderić, geometar; Jovo Mićić, trgovac; Gligor Đurić, zemljoradnik; Anđelko Drakulić, Kosta Drakulić, Novica Drakulić, Dušan Drakulić, Danko Jokić, trgovac; Risto Đuković, Vojin Drljić, pretsednik opštine u Han Pijesku; Marko Čamić, Milan Pejić, Milutin Jeftić, Ljubo Vukašinović, predsednik opštine u Papraću; Radovan Čečura, sudski glasnik; Luka i Vaso Deurić, Dušan Jović, Obrad Pejičić i Drago Jakšić.
Među ustašama koji su sprovodile imenovane na streljanje bili su Suljo Sušić, student, i Aljo Topčić, đak, koji su obadva poznati kao komunisti.
 
MUČENJA:
 
28) Pored muka na koje su stavljeni svi pobijeni Srbi, jer su retki slučajevi da su ubistva vršena bez prethodnog mučenja i maltretiranja, svakodnevne su pojave: premlaćivanje, otsecanje pojedinih delova tela, vađenje očiju, prebijanje ruku i nogu. Iznosimo samo nekoliko konkretnih slučajeva:
U Mostaru je u jednoj maloj baraci bilo zatvoreno oko 130 ljudi, gde su držani u nepodnošljivom smradu i užasnoj žezi. Stari Ljemnić je umro, a mnogi su padali u nesvest. Više desetina ljudi zatvoreno je u jednu čatrlju, u kojoj je bilo svega 10 sm vode, ali nije bilo nikakva zraka.
29) Ima slučajeva prebijanja vrećama cigle, mazanja izmetom, stezanja glava obručima, a nekom seljaku Popoviću zavrtali su mošnice. U osečkom zatvoru, po naređenju ustaškog sudije Matijševića, bivšeg kožarskog radnika, zatvoreni Srbi mučeni su na ovaj način: igle su im zabadane pod nokte, a oni udarani drvenim palicama i konopcima vezivani za klupe. Tako vezanim razvlačili su noge na obe strane, i to je izazvalo nepodnošljive bolove. Uhapšene su terali da pljuju na srpsku zastavu i da je zubima otkidaju komad po komad i još pri tome bi dobijali udarce u glavu. Kad se ovo sve svršavalo, naterivali su da bosim nogama gaze po bodljikavoj žici prikovanoj na jednoj dasci. Pojedincima su stavljali na glavu, trnov venac i po njemu tukli. Trnje se zabadalo u glavu, a krv curila u mlazevima. Hranu su im davali vrlo retko, a vodu još ređe. Kad su pojedinci zbog toga obnevideli i počeli gubiti svest, počeli su im davati po 200 gr hleba. Hranu koja im je slata od kuće, uzimali su ustaše za sebe. Sveštenici su morali da čiste rukama klozete, pri čemu im je ćubre bacano u lice.
30) Blizu Gračaca ubijen je dr Veljko Torbica, lekar. Njemu su ustaše nožem sekli duboke brazde na grudima, sipali so u rane, zašivajući pitali svoju žrtvu: „Da li je, doktore, uspela operacija“?
31) Miloš Teslić, industrijalac iz Siska, mučen je na naročito svirep način. Sava mu je izbacila leš sa iskopanim očima, unakaženim licem i strašno nožem izbodenim telom.
 
ZATVARANJA I ODVOĐENJA U KONCENTRACIONE LOGORE:
 
U svim mestima gde ima Srpskog življa zatvaranja su svakodnevna pojava. Zatvaraju se ljudi bez suda i saslušanja, i to u masama. Za mnoge od njih ne zna se gde su; mnogi su odvedeni u koncentracione logore. Po mnogim sigurnim znacima odvedeni u nepoznatim pravcima, ubijeni su.
Pored mnogih pobijenih sveštenika, odmah po preuzimanju vlasti od strane ustaša u Sarajevu, odveden je stari sarajevski Mitropolit Petar Zimonjić, najveći moralni autoritet Srpske crkve. U početku je bio interniran u Kerestincu, a, kako se čuje, ovih dana je sa jednim transportom sveštenika i viđenijih građana sproveden u Liku (to jest na Jadovno – A. j.). Čuje se da je svim ovim sprovedenim život u opasnosti.
Takođe je proteran iz Zagreba teško oboleli Mitropolit Dositej, koga su ustaše strašno maltretirali i mučili, čupajući mu bradu i prebijajući ga.
Prema iskazu Mihaila Kovačevića, zvaničnika crkvenog suda u Plaškom, ustaše su 17. jula odveli Vladiku Savu Trlajića u nepoznatom pravcu. (Takođe na Jadovno – A.J). Novac su mu oduzeli, a stvari opljačkali. U Crkveni sud uselio se ustaški stan i politička opština.
32) Prilikom hapšenja, ustaške vlasti ne dozvoljavaju Srbima da sa sobom ponesu ni dovoljno hrane ni odela. Tako je, na primer, u Dalju uhapšeno i proterano oko 100 srpskih porodica bez igde ičega. U toku putovanja od nekoliko dana do Brčkog nisu dobili nikakve hrane. U selu Veljunu, srez Slunjski (na Kordunu), uhapšeno je 350 Srba, od kojih se samo 50, isprebijanih i unakaženih, vratilo kućama.
U poslednje vreme pristupilo se raseljavanju celih sela i gradova. Prema iskazima očevidaca već su raseljeni mnogi gradovi i sela, kao: Banja Luka, Bihać i sva sela oko Plitvičkih jezera.
Prilikom ovog nasilnog deportiranja događaju se vrlo teške scene, jer ustaše vrlo drastično postupaju prema deportiranim: obično noću narede da se za pola sata spreme za put, ponesu sa sobom prtljag, novac i dragocenosti; ključ od kuće moraju predati ustaškim vlastima i pod pretnjom potpisati da svoje imanje ustupaju Hrvatskoj državi. Pošto skupe sve deportovane iz jednog mesta, pristupaJu detaljnom pretresu, pri čemu oduzimaju novac, nakit i dragocenosti, ostavljajući u najboljem slučaju po 500 dinara na porodicu. Naročito tragičan slučaj se desio sa Zorkom Kozomarić, suprutom Žarka Kozomarića, trgovca iz Bihaća, koji je pre nje odveden neznano kud. Zbog velikog uzbuđenja i straha ona se otrovala sirćetnom kiselinom kada su joj saopštili da sa troje dece mora za pola sata biti spremna za odlazak. Najstarije dete je imalo 8 godina, a najmlađe 4 godine. Ovo najmlađe je umrlo od zapaljenja mozga iste noći. Ima slučajeva da ljudi i žene, naročito stariji, podležu naprasnoj smrti zbog velikog uzbuđenja.
Poslednjih dana ustaške vlasti su preduzele integralno deportiranje svih pravoslavnih sveštenika na teritoriji Hrvatske države, sa porodicama. Kad se zna da na tom teritoriju ima osam pravoslavnih Eparhija, sa velikim brojem sveštenstva, onda se može shvatiti sav užas ovih mera, naročito kad se uzme u obzir da se nasilno deportiraju i svešteničke porodice. Na taj način pravoslavni Srpski narod ostaje bez duhovnog pastira, prepušten na milost i nemilost ustaškim katoličkim vlastima.
 
NASILNO POKATOLIČAVANJE
 
34) Od samog početka ustaške vlasti počele su da terorom prevode u katolicizam mnoge pravoslavne Srbe. Zna se za intimnu vezu koja postoji između Katoličke crkve i ustaške vlasti, što svedoči fakat da među stožernicima ustaške vlasti ima i priličan broj katoličkih sveštenika. Ponuda za katoličenje učinjena je najpre državnim činovnicima pravoslavne vere. Svi su oni dobili formulare u kojima su trebali da odgovore na postavljena pitanja odnosno proveravanja. Skrenuta im je pažnja na to da u državnoj službi mogu ostati samo oni koji prime katoličku veru. I ne samo to. Lišavajući Srpski narod njegovog sveštenstva, Katolička crkva nasilnim merama nagoni pravoslavne na vršenje katoličkih obreda. Prema iskazu g. Janka Bjegojevića, paroha krbavičkog, Eparhije Gornjokarlovačke, katolički sveštenici dolaze sa naoružanim ustašama, zatvaraju pravoslavne crkve i oduzimaju crkvene matice, pošto prethodno opljačkaju sve crkvene dragocenosti. Prota Atanasije Bogić, sekretar crkvenog pakračkog suda svedoči da su katolički sveštenici 12. jula ušli u episkopski dvor u Pakracu i zauzeli kancelarije u njemu, a Sabornu crkvu zapečatili.
Da se i ovo radi po planu hrvatske državne vlasti vidi se najbolje iz govora dr Viktora Gutića, stožernika u Banjoj Luci, održanog 9. juna u Prnjavoru pred sreskim načelstvom GUTIĆ je rekao: „U ovom srezu postoje tri crkve otete hrvatskom narodu, od kojih je jedna u Prnjavoru – misleći pri tom na tri ruskopravoslavne crkve u tom srezu – sutra ih zauzmite i na njima napišite: „hrvatski dom“. Oni koji su primili pravoslavnu veru treba odmah da pređu u katoličku veru, da ne bi ja o tome donosio posebne odluke. Ovome srpskom gnezdu u Prnjavoru poručujem: da ću ja doći i uzeti sebi 24 sata da to srpsko gnezdo uništim. Ja ću ubijati, a vi ćete za mnom“. Već 10. juna po podne pravoslavni sveštenik je isteran iz svoga stana i oduzeta mu crkva, a na stanu napisano „hrvatski dom“. Nedavno je Mile Budak izjavio da na teritoriju Hrvatske države mogu postojati samo dve vere: katolička i muslimanska, što znači da pravoslavna mora biti uništena.
 
RUŠENJE PRAVOSLAVNIH CRKAVA:
 
35) Koliko do sada znamo porušene su pravoslavne crkve u Banjoj Luci, Bihaću, Novoj Gradiški, a zapaljene dve crkve u selima Bastasi i Spasovina, opština Drvar, srez Bosansko Grahovo, kao i u selima Srbu i Suvaji, srez Donji Lapac.
Crkva u Banjoj Luci je oštećena bombardovanjem 12. aprila, ali su je pravoslavni Srbi hteli da poprave. Stožernik ustaške vlasti zahtevao je da se crkva poruši, što je i učinjeno. Govori se da će na mestu gde je bila crkva biti podignut spomenik nekom hrvatskom velikanu. Rušenje crkve u Bihaću počelo je na Vidovdan, na izričit zahtev i naređenje tamošnjeg župnika Kvaternika. Pošto je crkva građena od jakog materijala, morala je biti minirana. Nije isključeno da ima još porušenih crkava, ali zasad mi ne raspolažemo sigurnim podacima o tome. Znamo da se u mnogim mestima pravoslavne crkve zatvaraju od strane katoličkog sveštenstva.
 
PLJAČKANJE I UCENE:
 
36) Od samog početka svoje vlasti ustaše su nemilice pljačkali i ucenjivali pojedine građane za koje su verovali da imaju novaca. Moglo se ispočetka pretpostaviti da su to lični neobuzdani prohtevi pojedinaca, ali se kasnije videlo da je to jedan od metoda uništavanja pravoslavnog Srpskog življa. Mnogobrojni su primeri u svim većim mestima da su ucenjivani pojedini trgovci, sa često vrlo visokim sumama, pri čemu im se pretilo ubistvom ako u određenom vremenu ne polože novac. Iako je nedavno izašlo naređenje hrvatske vlasti da su sve te mere nezakonite, one se i dalje produžuju. Na kuće svih deportiranih sveštenika stavljene su cedulje: „Izvlašćeno u korist Hrvatske države“; trgovačke radnje Srba su zaplenjene i opljačkane, a u najmanju ruku su u njih postavljeni komesari. Porodicama koje se proteruju u Srbiju, a tih je na hiljade, oduzima se sve, pa i gotov novac preko 500 dinara. Nekadašnji milioneri, goli i bosi, bez igde ičega, ti se ljudi prebacuju u Srbiju.
Drastični slučaj otimačine je sa braćom Stamenković iz Oseka, koji su strašno mučeni za to, da ih se prisili da svoju kuću u Oseku promene za kuću jednog ustaše u Kragujevcu. Njima su prethodno oduzeli 200.000 dinara u novcu te znatnu količinu zlata.
Milan N. Divić, advokat iz Nove Gradiške, pušten je iz zatvora samo tada kada je pristao da svu svoju imovinu, u vrednosti od milion i devet stotina hiljada dinara, daruje Hrvatskoj državi. Po iskazu Mladena Ostojića, paroha žirovačkog, od 5. jula, neki Beronja, posednik iz Dvora na Uni, ucenjen je sa 30.000 dinara, a njegovo selo ucenjeno je sa 56.000 dinara. Po iskazu Stevana Janjetovića, paroha iz Okučana, ucenjen je posednik Branko Knežević iz Medara, sa 100.000 dinara. Kostu Gnjatića, trgovca iz Male Brusnice, srez Derventa, tukli su sve dotle, dok nije predao sav novac. Tošo Stavrić, Boro Vasić i Milo Marković iz istog mesta morali su položiti po 100.000 dinara.
Ilija Bilbija iz Bihaća odveden je sa sinom Dragom u nepoznatom pravcu; po svoj prilici su ubijeni. Celokupna imovina u vrednosti od oko 10 miliona dinara oteta im je. Njegova žena sa dvoje dece, i to: kćeri 13 godina i sinom od 11 godina, proterani su iz Bihaća, a zatim su ženi naredili da u najkraćem roku donese još tri miliona dinara. Dok ona to ne donese ostaju dvoje dece kao taoci. Kad je izbezumljena majka pitala otkud će stvoriti toliku svotu, ustaše su joj rekli: „Znamo da ti imaš kuću u Beogradu. Prodaj kuću pa donesi pare“.
Milanu Drekaloviću iz Zenice oduzeli su svu imovinu koja predstavlja više miliona dinara. Dozvolili su mu samo da prenese u Srbiju kućni nameštaj. Kad je stigao u Alipašin most isterali su ga iz vagona i oduzeli su sve stvari, čak i odelo, osim onoga što se zateklo na njemu, i sav gotov novac, i uputili ga sa 2.000 dinara da ide u Srbiju. Jednom lekaru, koji je putovao s njim, oduzeli su sve osim 3 dinara, tako da su sami opljačkani, izbeglice, skupili nešto novaca i dali kao milostinju.
 
IZJAVE HRVATSKIH PREDSTAVNIKA VLASTI
 
37) Da se svi ovi slučajevi nasilja i bezakonja ne događaju slučajno od neodgovornih elemenata i ološa, nego da predstavljaju smišljeni sistem istrebljenja Srba, dirigovan od najvećih funkcionera hrvatske države, vidi se iz sledećih izjava:
Ministar dr Milovan Žanić izjavio je na zboru u Novoj Gradišci 2. juna, između ostaloga, i ovo: „Ova država, ova naša domovina, mora biti hrvatska i ničija više. I zato oni koji su došli ovamo, ti trebaju da odu. Događaji kroz stoleća, a osobito ovih 20 godina pokazuju, da je tu svaki kompromis apsolutno isključen. Ovo ima biti zemlja Hrvata i nikog drugog. Mi to ne tajimo, to je politika ove države, i kad to izvršimo, izvršićemo samo ono što piše u ustaškim načelima. Neka se ne zaboravi da mi imamo van naših granica u samoj Americi oko 800.000 Hrvata… Taj svijet treba da dođe natrag i da ovde nastani ognjišta, koja ćemo očistiti“.
Ministar dr Mile Budak rekao je jednom prilikom u Gospiću na banketu, između ostaloga, i ovo: “ Jedan dio Srba pobit ćemo, drugi dio ćemo raseliti, a ostale ćemo prevesti na katoličku veru i tako pretopiti u Hrvate“.
Na zboru u Križevcima, 6. jula, rekao je isti BUDAK: „Hrvatska država je kršćanska… Ona je i država islamska, gdje je naš narod islamske vere. Ja naglašujem ovo, jer je potrebno da se znade, da smo mi država dviju vjera, katoličke i islamske… I naši neprijatelji komunisti i Srbi navaljuju najviše na vjeru, jer znadu kad bi nam to porušili, da bi mogli raditi s nama što hoće“.
Ministar dr Mirko Puk rekao je na istom izboru: „Srbi su došli u naše krajeve s turskim četama kao pljačkaši, kao talog i smeće Balkana. Ne možemo dopustiti, da u našoj narodnoj državi vladaju dva naroda. Jedan je Bog i jedan je narod koji vlada, a to je Hrvatski narod. Oni koji su došli u našu domovinu prije 200 do 300 godina, neka se vrate odakle su i došli“. Doglavnik dr Mile BUDAK rekao je na jednoj skupštini, da za njega vredi hrvatska rečenica: „Ili se ukloni, ili nam se pokloni“. A ja vam kažem: „Ili se uklonite iz naše domovine milom, ili ćemo vas isterati silom“.
Spomenuti ministar Žanić rekao je, prema „Hrvatskom listu“ od 5. juna, i ovo: „Mi imamo među nama neke, koji nisu nikada prema nama bili lojalni. Došli su u ove krajeve onda, kada je za turskih ratova izginulo mnogo naših ljudi i kad su opustili naši domovi. Došli su ovamo, raširili se poput ježa i počeli nas ugrožavati i skoro ugrozili. To su Srbi. Iz svega ovoga znademo što se dogodilo. Znademo, da oni nama nikad neće dobro želeti, niti o nama dobro misliti. Mi ustaše znademo, da dok se to pitanje Srba ne reši, da će naša država biti uznemiravana. Znademo, da imademo pravo kad tražimo: preko Drine. Mi se kod toga pozivamo na naše životne interese i našu vlastitu životnu snagu, na naše životne potrebe i zato im poručujemo: preko Drine!
Stožernik ustaške vlasti u Banjoj Luci, dr Viktor Gutić, naročito je bio izdašan u izjavama ovakve vrste. Tako je 28. maja po povratku iz Zagreba, gde je bio primljen od Pavelića, izjavio sledeće: „Na moje zadovoljstvo, a na korist naroda, svršio sam u Zagrebu velike i važne poslove. Sada imam da pristupim grandioznom delu čišćenja Hrvatske Bosanske Krajine od neželjenih elemenata, naročito Banja Luke, jer ona postaje glavni grad Nezavisne Države Hrvatske… Bez sumnje preduzeće se najstrožije i najenergičnije mjere, koje se uopšte mogu i dadu izvesti. Ono što sam do sada preduzeo, tek je sitnica, jedna takva malenkost, koja se može samo mikroskopom vidjeti, pa onda možemo pomisliti šta još čeka neprijatelje Nezavisne Države Hrvatske u našoj pitomoj Bosanskoj Krajini. U tom pogledu imam odriješene ruke. Hoću da služim Božijoj i narodnoj volji. Svi nepoželjni elementi biće u našoj Krajini u najkraćem roku uništeni, tako da će se uskoro zatrti njima svaki trag, a jedino što će ostati biće zlo sjećanje na njih“.
Na ustaškoj skupštini u Banjoj Luci stožernik Gutić je rekao: „Ali od sutra ću pritegnuti. Pucaće kičma. Preporučite to našim neprijateljima. Poručite im, pucaće kičma… Nastaće čišćenje… Nema milosrđa!… Poglavnik i ministri hrvatski jedva čekaju da dođu u očišćenu Banja Luku, a to će biti brzo, brzo ćemo i mi raditi. Jaću biti jaka gvozdena metla ovdje… I ja kažem, neka mi nijedan ne dolazi moliti za naše dušmane“.
Na zboru u Sanskom Mostu 30. maja, Gutić je rekao: „Nema više srpske vojske! Nema više Srbije! Nema gedža naših krvopija, nestalo je ciganske dinastije Karađorđevića, a i kod nas uskoro: drumovi će poželjet Srbalja, ali Srbalja biti više neće! Izdao sam drastične naredbe za njihovo potpuno ekonomsko uništenje, a slijede nove za potpuno istrebljenje. Ne budite slabi na spram jednoga. Držite uvijek na umu da su to bili naši grobari i uništavajte ih gdje stignete, a blagoslov našega Poglavnika i moj neće vam uzmanjkati… Srbi neka se ne nadaju ničemu, a za njih je najbolje neka se isele, neka ih nestane iz naših krajeva, iz naše domovine“.
Isti poglavnik Gutić, kao vidljivi znak svoje pažnje, dao je Hasanu Šabiću nagradu od 2.000 dinara, zato što je ubio najviše Srba u selu Kijevu kod Banja Luke.
9. juna Gutić je na zboru u Prnjavoru rekao: „U ovom srezu postoje tri crkve otete od hrvatskog naroda, sutra ih zauzmite i na njima napišite: „Hrvatski dom“. Oni koji su primili pravoslavnu vjeru treba da preću odmah u rimokatoličku vjeru, da ne bi ja o tome donosio potrebne odluke. Ovome srpskom gnijezdu Prnjavoru poručujem: da ću ja doći i uzeti sebi 24 sata, da to srpsko gnijezdo uništim. Ja ću ubijati, a vi ćete za mnom“.
 
(Jedan od, na matrici umnožavanih,
primeraka ovog dokumenta nalazi se u posedu autora).
 


 
NAPOMENE:

  1. Sveštenik Ratko Jelić se nekako spasao i preživeo – Prim. A. J.

Jedan komentar

  1. Da li znate nešto o Nazim begu Mahmudbegoviću iz Peći, Kamber Demi ,Mehmed Zećir agu .

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *