NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)

OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)

 

OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)
 

 
DODATAK II: LOGOR U JASENOVCU
VELIKOMUČENIČKI JASENOVAC
– Tvornica smrti ili kompleks logora za uništavanje ljudi –
 
Velikomučenički logor Jasenovac, naše najveće Groblje, naše novo Kocovo, naš biblijski mesopotamijski Vavilon, u kome je satrveno sedam stotina hiljada pravoslavnih Srba, tako da je to naš najveći Grad pod zemljom, – sastavljen je bio od kompleksa nekoliko logora, raspoređenih u međurečju reka Save, Une, Velikog Struga i Lonje, a na granici Slavonije, Bosne i Banije.
Splet koncentracionih logora Jasenovac bio je prvi po strahotama, a možda i po broju žrtava u okupiranoj Evropi tokom Drugog svetskog rata. Njihovi tvorci bili su ustaški zločinci u ND Hrvatskoj, pod pokroviteljstvom nemačkih fašista i nacista, a žrtve su bili prvenstveno i neuporedivo najviše pravoslavni Srbi, a zatim i Jevreji, Cigani, pa i sami Hrvati i drugi Jugosloveni.
Broj Jasenovačkih logora – osam, a broj žrtava osamsto hiljada!
Kompleks Jasenovačkih logora smrti sačinjavali su sledeći logori:
 
Logor I, zvani „Versajev“, formiran već juna 1941. godine, na ledini između reke Veliki Strug, šume Krndija i puta Jasenovac-Novska, na terenu sela Bročice, severno od Jasenovca. Radio je nekoliko meseci, do kraja septembra 1941., kada je ukinut zbog poplava. Progutao je na desetine hiljada nevinih žrtava, masovno ubijanih u šumi Krndija.
Logor II u selu Krapje, otvoren je bio desetak kilometara uzvodno Savom od Jasenovca, i trajao je od jula do novembra 1941., kada je ukinut takođe zbog poplava, a progutao je i on desetine hiljada žrtava, čega su svedoci i pet velikih masovnih grobnica u obližnjoj šumi Gornja Krndija.
Logor III Ciglana, ispod samog sela Jasenovca, a na njegovom terenu, na levoj obale Save pa do reke Veliki Strug (na severu) i do stalno izgrađivanog nasipa u močvari (na istoku). Protezao se ovaj najstrašniji logor smrti na preko stotinu hektara močvarne ravnice, tamo gde je danas jasenovački Kameni Cvet, okružen malim jezerima, ostatcima nekadašnjih rupa od ciglane, i mnogim humkama koje označavaju bivše logorske objekte i masovne grobnice.
Logor III je imao svoje podrazdele – muški, ženski i dečiji logor. Glavna mu je namena bila: sabiranje i uništavanje Srba. Glavna su mu mesta mučenja i ubijanja nedužnih ljudi bila: ciglana (gde je bio i krematorijum za spaljivanje ljudi), zatim poznati nasip smrti („armiran“ ljudskim telima), pa kula „zvonara“, „lančara“, granik (gat) na samoj obali reke Save, skela (splav) na Savi, i najzad šuma Gradina preko Save na bosanskoj strani.
U ovom logoru postradao je najveći broj žrtava, nekoliko stotina hiljada Srba iz okolnih sela Slavonije, Banije, Korduna i Like, i naročito iz Bosne, počevši od Podkozarja i Bosanske Posavine, pa dalje i na istok i na zapad. Logor III otvoren je već u leto 1941. godine i trajao je sve vreme monstruozne ND Hrvatske, sve do maja 1945., kada su ga same ustaše minirale, nastojeći da zatru trag svojih zločina. Ono što je ostalo, zbrisano je nešto kasnije, tokom 1945. i sledećih godina, tako da skoro nisu ostali spoljašnji tragovi ovog „giganta zločina“. Ali, ostala je ipak neizbrisiva i neuništiva utroba velikomučeničkog Jasenovca, utroba bosanske Gradine i neućutna reka Sava, kao neumitni svedoci koji i do danas otkrivaju iz sebe svete kosti mučeničkih nevinih žrtava ovog neviđenog bezumlja i nečoveštva. (Višestruka snimanja ovog terena sa ultrazracima posvedočavaju skoro milionski broj žrtava u Jasenovcu).
Logor IV Kožara bio je u samom selu Jasenovcu, u tamošnjim industrijskim zgradama, gde su osuđeni logoraši prerađivali kože u neizdrživim uslovima.
Logor V Ciganski, u selu Uštice na prostoru između reka Save i Une, gde su najviše dovoženi i uništavani Cigani, a i drugi nedužni ljudi ove mnogonapaćene zemlje. Trajao je od polovine 1942. do maja 1945. godine, a o zločinima u njemu svedoče i masovne grobnice u selu Uštici.
Logor VI u selu Mlaka, na reci Savi nizvodno od Jasenovca, prema Staroj Gradiški, gde je bio ženski radni logor u poljima, ali i mesto masovnih mučenja i ubijanja žena u obližnjoj šumi i okolini.
Logor VII u Staroj Gradiški, koji je takođe potpadao pod jasenovački kompleks logora za uništavanje ljudi. Nalazio se u samoj Gradiški, u staroj austrougarskoj tvrđavi pretvorenoj u kaznionicu. Kao i sistem jasenovačkog konclagera, i logor u Staroj Gradiški trajao je tokom čitave okupacije, i uz Logor III u Ciglani bio je drugi po strahotama mučenja, zlostavljanja i ubijanja na desetine i stotine hiljada ljudi, žena i dece. Kroz ovaj logor su prošli mnogi i mnogi, na putu za logor smrti u Jasenovcu ili u druge logore, ali ih je veoma mnogo i ubijeno u samoj Gradiški i oko nje.
Logor VIII u Donjoj Gradini, na bosanskoj obali reke Save, prekoputa Jasenovca, odmah iza ušća reke Une u Savu (tamo gde je ona poznata osušena „topola uzdaha“, o koju su vešali Srbe i druge rodoljube). Gradina ustvari i nije bio nikakav “ logor“, nego samo mesto za direktne likvidacije dovođenih zatvorenika, naročito onih iz Logora III u Jasenovcu. Ponekad, krvnici ustaše nisu stizali ni da dovedene kolone ljudi uvedu u Jasenovački logor, nego su ih direktno odvodili u Gradinu i tamo ubijali. Na uništavanje u Gradinu dovođeni su i uhapšenici iz preko Save, ali i bosanski Srbi iz Podkozarja i bosanske Krajine. Ubijani su u masama u selu Donja Gradina, po šumi i po poljima, na obali Save i u samoj reci.
Broj ubijenih u Gradini, po opštem priznanju i stručnim procenama i snimanjima, prevazilazi broj od trista šesdeset hiljada, a o tome svedoče i danas vidljivih četrdeset velikih masovnih grobnica. U te duboke iskopane grobnice ustaše su „usađivale“ najčešće i žive ljude, po 15 ljudi na 1 kvadratni metar, i onda su ih odozgo maljevima ubijali. Od nekih žrtava kuvali su u kazanima sapun, a kosti su onda vagonetima odvozili i izručivali u Savu, pa je tako, pre nekoliko godina, pri letnjim sušama kad nivo vode u Savi opadne, otkriveno na više mesta po nekoliko velikih naslaga ljudskih kostiju u mulju i pesku rečnom. (Koliko znamo, do sada je otkriveno oko 165 masovnih grobnica na kompleksu logora Jasenovac, na tromeđi Slavonije, Bosne i Banije).
Jasenovački smrtonosni splet logora, mada i nehotice, raspoređen je u znaku jednog velikog krsta: od sela Krapje do sela Mlake i Gradiške, i od Logora I na putu od Novske pa preko Save do Donje Gradine. U znaku toga krsta leži pod zemljom naš najveći Grad. Ali za nas – ne „grad mrtvih“, nego Grad Živih, jer su Bogu svi živi. Naročito su u srcima, dušama i pamćenju našem žive Velikomučeničke Žrtve Jasenovačke. One sa nama zajedno očekuju vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka, – J. A. J.
 
(„Pravoslavlje“ od 15. sep. 1984. i
„Glas Sv. Ravnoapostola Ćirila i Metodija, br. 119-122/1985).

Jedan komentar

  1. Da li znate nešto o Nazim begu Mahmudbegoviću iz Peći, Kamber Demi ,Mehmed Zećir agu .

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *