NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)

OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)

 

OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)
 

 
SABORNOST CRKVE I KOSOVO
 
Pitanju Sabornosti u praksi naše Pravoslavne Srpske Crkve posvećeno je (na ovogodišnjem teološkom Simposionu našeg Bogoslovskog fakulteta) dosta pažnje. Burna se diskusija vodila za okruglim stolom prvoga dana uveče. Konstatovano je da i mi sami, pravoslavni Srbi, pojedine naše Eparhije, parohije, pa čak i manastiri nemamo dovoljno razvijeno osećanje sabornosti, sapomoći, sastradavanja. U diskusiji je isticano da i neprijatelji pravoslavnih Srba razbijaju jedinstvo ovog napaćenog naroda, i to već odavno (takav stav je sadržan i u srbofobiji mnogih, koji se boje srpskog okupljanja, makar to bilo i u Jasenovcu, na Vračaru, u Studenici).
Naročito je sve nas na Simposionu zabolelo, iz živog osećanja pravoslavne hrišćanske sabornosti, kao udova i članova jednoga istoga živoga Tela Hristovog, stradanje naše pravoslavne braće na Kosovu i Metohiji. Pominjane su reči Apostolove: „Ponizite se pod moćnu ruku Božiju, da vas On uzvisi pred ljudima kada dođe vreme… Znajte da se takva ista stradanja događaju i vašem Bratstvu po svetu“ (tj. celoj Crkvi Pravoslavnoj i Hrišćanskoj – 1 Petr.5,69). Pominjano je stradanje pravoslavnih u Albaniji, na Kipru, u Libanu, u Palestini, Carigradu, Sibiru. Ali stradanje Pravoslavnih Srba na Kosovu najviše je potreslo sve učesnike Simposiona, pogotovu posle poslednjih brutalnih napada na našu braću iz Batusa, Kosova Polja, Kline i drugih sela, i posle nastale jošteže opšte situacije. Krik ojađenih: „Srbijo, spasi nas“, ili zvonjava zvona u ranu zoru na Batuskoj crkvi, pa opraštanje sa pokojnicima na groblju, pa napad nožem na sveštenika u Mušutištu, pa dolazak Vladike Pavla, ili plač sestara iz Manastira Svete Trojice i Deviča i Pećke Patrijaršije – sve to nas poziva na saborno sastradavanje, o kojem govori i pesma Matije Bećkovića, čiji smo odlomak čuli na Simposionu.
Svi znamo za reč Apostola Pavla: „Budite dobro sa svima, i činite dobro svima, ali osobito sa svojima po veri“ (Gal.6,9-10), i zato ne mrzimo nikoga i ne želimo zlo nikome, ni pojedincu ni narodu. Ali nam je dodijalo sistematsko podvrgavanje naše pravoslavne braće na Kosovu i Metohiji i šire (Bosna) bukvalnom psihološkom i fizičkom teroru na svojim vekovnim ognjištima. A istinska Sabornost znači: „Ako strada jedan ud tela, onda strada i celo telo“. Ili, kako to kaže naš srpski pesnik: „Mene sve rane mog naroda bole“.
 
(„Pravoslavlje“, od 15. jula 1986)

Jedan komentar

  1. Da li znate nešto o Nazim begu Mahmudbegoviću iz Peći, Kamber Demi ,Mehmed Zećir agu .

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *