NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OČINSKE POUKE

OČINSKE POUKE

 

OČINSKE POUKE
(IZBOR IZ PISAMA I BESEDA)

 

 
O ISKUŠENJIMA
 
1. Bog dopušta iskušenja da bi nas podstakao da Ga se setimo. Kad Ga prizovemo, On se ponaša kao da nas nije čuo kako bi umnožio naša moljenja i kako bismo, iz straha od različitih strasti, prizivali Njegovo sveto ime. Kroz bol usrdne molbe osvećuje se naše srce i opitno se učimo slabosti naše izopačene prirode. Na taj način praktično shvatamo da bez Božije pomoći ništa ne možemo da učinimo.
Ovaj duboki opit zadobija se krvlju našeg srca i ostaje neizbrisiv. On postaje temelj za ostatak našeg života. Blagodat Božija odlazi i ponovo dolazi, ali nas ovaj opit nikad ne napušta, jer je utisnut unutar srca. Ma koliko satana siktao na srce, ono ukazuje na nešto što je neizbrisivo utisnuto u njegove dubine, a to je da bez Boga ništa ne možemo da učinimo.
Kad ne bi bilo iskušenja, gordost i ostale strasti pretvorile bi sve nas u „lučonoše“ (demone). Međutim, naš dobri Otac Bog dopušta da na nas doću patnje, kako bi nas smirenje sačuvalo i olakšalo breme naših grehova.
Dok smo mladi, potrebno je da budemo iskušavani, jer mladost lako skreće s pravog puta. Vremenom, rat će prestati i doći će dugo željeni mir. Ne očajavaj, ma koliko da te strasti napadaju. Bog ljubi one koji se bore i uzvraćaju udarce. Budi hrabar i moli se i za mene, lenjog, nečistog, nedostojnog i mrskog!
2. Ako je iskušenje bilo od koristi apostolu Pavlu, koji kaže dade mi se žalac u telo, angeo satanin, da mi pakosti, da se ne ponosim(2. Kor. 12;7), koliko će tek koristiti nama, ukoliko ga trpeljivo podnosimo!
Apostol Pavle je bio izabrani sasud, usta Hristova, mrtav za svet, čovek u kojem je obitavala vascela Presveta Trojica. Iako je iskušenje ometalo njegovu apostolsku propoved, iako je preklinjao Boga da iskušenje odstupi, Bog je imao u vidu njegovu duševnu korist i nije udovoljio njegovoj molbi, iako ga je apostol tri puta preklinjao za to. Naprotiv, apostol Pavle je dobio sledeći odgovor: Dosta ti je blagodat moja, jer se sila moja u nemoći pokazuje (2. Kor. 12;9). Moja blagodat ti je, rekao je Bog, dovoljna za utehu. Imaš to iskušenje da bi zadobio veće smirenje.
Dakle, čeda moja, radosno podnosite svako iskušenje koje vam Bog pošalje, bilo da je to bol ili razjarenost strasti, jer nam ih Bog šalje zbog naše koristi, kako bi se trpljenje koje pokažemo moglo smatrati za podvig koji inače nismo u stanju da izvršimo.
Dakle, zablagodarite Bogu! Proslavite Ga ustima i srcem, jer će uteha blagodati doći nakon iskušenja, ako ga podnesemo s trpljenjem i blagodarnošću.
Da li je iko ikada ušao u raj koračajući nekim drugim putem, putem bez iskušenja, koji bismo mogli da podražavamo? Nije. Svi svetitelji su prošli kroz vatru i vodu, proslavili Boga svojim trpljenjem i primili vence večne slave!
Ne gubite hrabrost u borbi. Naš Hristos je nevidljivo prisutan i posmatra borbu svakoga od nas. Prema tome, borite se u trpljenju! Prizivajte Ime Hristovo da bi se usadilo u vaša srca i da biste se obogatili blagodaću Božijom. Borite se da zadobijete čist razum, kako biste mogli da osetite blagodat svetog Vaskrsenja!
3. Kad se borimo po Bogu, zadobijaju se dve vrste blagodati: jedna je uteha Svetog Duha, koji dušu ispunjava radošću, mirom, nasladom, itd. Druga se naziva opit iskušenja. Ova blagodat opita se neizbrisivo utiskuje u dušu, odnosno ne napušta srce, budući da je sjedinjena sa srcem koje je opitno doživelo iskušenje. Prva blagodat, blagodat Svetog Duha, ponekad odlazi, a ponekad dolazi.
U vreme iskušenja, korisnija je druga blagodat ili opit, jer prosvetljuje dušu saznanjem kako da ih prođe. Budući da opit dolazi od iskušenja, zna kako da dušu izbavi iz pogibelji kad god se ona pojavi.
Iskušenja koja podnesemo s trpljenjem nagrađuju nas mudrošću iskušenja i na taj način postajemo istinski filosofi. Ako se ne smirimo, pouke koje dobijamo posredstvom iskušenja neće se prekinuti. Egoizam stvara iskušenje, ali zato iskušenje obuzdava egoizam.
Smirite se, dakle, čeda moja, ako želite da se smire (unize) demoni koji vas muče. Svima se bacite pred noge i recite: „Ja sam najgori čovek na svetu i sve je moja greška!“
4. Borite se, čeda moja, borite se! Ma koliko da neprijatelj ratuje sa vama, budite hrabri i nadvladaćemo ga. Mi imamo Hrista Vojskovođu koji kaže: Ja sam pobedio svet(Jn. 16;33). Mi ćemo to takođe učiniti, ali ne smemo gubiti nadu. Bog neće prezreti prozbe onoga ko ima nade i priziva Ga, ukoliko se ovaj smireno moli.
Smirite se. Ne smete imati visoko mišljenje o sebi, i steći ćete uzvišene stvari. Ukoliko se zlato više iskušava u vatri, utoliko postaje čistije. Ukoliko hrišćanin više biva isproban u iskušenjima, utoliko njegova duša postaje čistija. Ukoliko dublje uzoremo zemlju i ukoliko češće potkresujemo i nadziremo čokot, utoliko će slaći i obilniji biti plodovi. Ukoliko patnje i iskušenja budu dublje uzoravali srce hrišćanina, on će utoliko postati čistiji i plodonosniji.
Dakle, imajte hrabrosti, nade i trpljenja da biste zadobili venac slave! Iskušenja i patnje će nas spasti, i ko god da se kloni patnje, ne može očekivati radost koja će doći.
5. Ne žalite zbog onoga što se dogodilo. Neka uvek bude volja Njegova, i recimo: „Neka je blagosloveno!“
Molim se da zadobijete monaško prisiljavanje. Svi ljudi pate. Mi smo blaženi, jer Hrista radi projavljujemo trpljenje u iskušenjima. Za monaha koji ih trpeljivo podnese, iskušenja će postati razlog zadobijanja večne slave, koja ih daleko prevazilazi (v. 2. Kor. 4;17).
Dugujemo hiljade blagodarnosti najslađem Nebeskom Ocu koji promisliteljski dopušta da se u našim životima pojave patnje, da se na drugom svetu ne bi dogodilo da nemamo da pokažemo nešto, što smo pretrpeli ljubavi Hristove radi.
Hrabro, čeda moja. Nemojte pokleknuti dok se uspinjete. Mi ćemo se uspinjati malo-pomalo, jer smo slabi. Sve će to proći i biti zaboravljeno u nezalaznom danu slavnog sveopšteg vaskrsenja.
6. Pišeš mi o svojim iskušenjima, čedo moje, iako je sasvim jasno da svako, ko hoće da korača putem Božijim, odnosno putem očišćenja, osvećenja i bestrašća, mora najpre da uzme u obzir obaveze koje će preuzeti. Drugim rečima, mora se pripremiti za susret s iskušenjima, bez obzira na njihovo poreklo, i mora biti snažno prekaljen u vrlini smirenja.
Mi smo prepuni egoizma, dobro moje čedo, i budući da smo oboleli od teške bolesti besmislenog egoizma, prirodno je da tokom nekoliko godina moramo biti podvrgnuti bolnoj terapiji, sve dok se i praktično ne naučimo smirenju. Gospod slave bio je odeven u smirenje, koje je bogoukrašavajuća vrlina. Ta vrlina se, dobro moje čedo, zadobija krvlju srca. „Neka je blagosloveno“, „oprosti mi“, „ne znam“, „kako ti želiš.“ To su reči smirenog monaha i jasan znak napredovanja.
Što se tiče brata koji te žalosti, moraš biti trpeljiv. Budi popustljiv, previđaj njegove greške i postavi se mudroljubivo u odnosu na to, prekori sebe da si na drugi način duhovno još bolesniji, da još nisi isproban i da, prema tome, ne treba ni da govoriš.
7. Bol o kojem mi pišeš, čedo moje, jasno potiče od đavola. Onaj ko je ispovedio svoje grehe mora verovati da su oni potpuno oprošteni i sav bol mora nestati bez zadržavanja. On se mora radovati što mu se Bog smilovao i prosvetlio ga da iskrenom ispovešću opere svoju prljavu odeždu, i mora imati dobru nadu u spasenje. Taj nepravovremeni bol je uništio mnoge. Prema tome, nipošto nemoj tugovati. Radujte se.., i opet velim: radujte se(Filiplj. 4;4).
8. Čedo moje, kad god čovek padne, on mora ustati i biće spasen. Kad neko padne i svojevoljno ne ustane, to potiče od demona. Očajanje je đavolsko oružje koje je mnoge slomilo. Međutim, nada je mnoge spasla od grobnog blata nečistote.
9. Satana nas dovodi u zabludu, a mene najpre, jer ne pokazujemo trpljenje i tako gubimo korist koju donosi svako iskušenje.
Postojao je jedan monah koji je preklinjao Boga da ga oslobodi od strasti. Bog ga je lišio strasti i podario mu bestrašće. Monah je tada otišao kod jednog opitnog ave i rekao mu:
„Starče, otpočinuo sam od strasti i sad sam miran“ (bio je još uvek mlad).
„Slušaj, čedo moje“, rekao mu je veliki starac, „idi i preklinji Boga da ti vrati strasti, jer čovek ne stiče duševnu korist u bestrašću nego u borbi. Bestrašće nije trud nego počinak. U iskušenjima se čovek usavršava i postaje duhovan, dok bez iskušenja čovek neće postati mudar, obrazovan i koristan.“
Budi, dakle, trpeljiv, ma sa čim da se boriš. U ovim poslednjim vremenima u kojima živimo ne očekujmo ništa drugo osim iskušenja, i ona će nas spasti!
10. Tama koju osećaš potiče i od prirode i od kušača. I jedno i drugo će se isceliti dolaskom Božije blagodati. Iz tog razloga preklinji Boga da ti podari trezvenost i sposobnost da se sećaš dobrih stvari a da zaboravljaš one loše. Kada budeš istrajan, malo-pomalo će ti pomoći i Božija blagodat.
11. Blagosloveno moje čedo, molim se da ti Gospod slave podari najbolji duhovni dar, kako bi tvoje srce poskočilo od božanske radosti i mira.
Što se tiče iskušenja, ona su neizbežna. Moramo shvatiti da se ona neće povući i da moramo biti spremni da pokažemo trpljenje. U svakom slučaju, onaj koji nosi nemoći slabih dobiće veliku platu, jer će mnogo patiti i sasvim je pravedno da srazmerno tome bude i nagrađen.
Molim se da postaneš čvrst kao granitna stena od koju će se odbiti svi talasi iskušenja, i da ostaneš nepokolebiv u veri u Boga.
12. Budi trpeljiv, čedo moje, budi trpeljiv. Na nama je da zadobijemo trpljenje, zbog kojega je dopušteno da budemo iskušavani. To su lekovi koji će isceliti našu bolesnu dušu. Raduj se što se Bog brine za tvoje rane. Blagosiljaj Boga jer te smatra Svojim čedom i prekoreva te da bi te naučio mudrosti iz Njegovog Zakona. „Blažen je onaj koga Ti koriš i učiš“ i koji je to sin kojega otac ne kara? Ako li ste bez karanja, onda ste kopilad a ne sinovi(Jevr. 12;7-8). Naša iskušenja svedoče da smo sinovi Božiji, i to je razlog za veliku radost i čast. Dakle, budi hrabar, čedo moje! Uzdaj se u Gospoda (Ps. 27;14) i čini dobro!
13. Čedo moje, moramo razumeti da ćemo ovaj život proći kroz mnoga i različita iskušenja. Često ćemo svaki korak ovog života zalivati gorkim suzama i uzdasima. Svemudri Bog želi da čovek živi na taj način. Međutim, ni On Sam nije izbegao taj Zakon, jer je i vasceli Hristov život bio sačinjen od patnji i iskušenja. Ko među ljudima može zahtevati da izbegne ispunjenje ovog zajedničkog Zakona? Niko! Prema tome, budimo hrabri i odvažno se borimo sa svakom okrutnom nedaćom ovog života, dok nas božanska zapovest ne pozove da napustimo sadašnje i da krenemo ka večnim obitavalištima.
14. Ponekad čovek traži ili volju Božiju ili da bude oslobođen od strasti, i Bog dopušta da se dogodi neka teškoća koja će doneti željeni ishod. Međutim, to mu se na prvi pogled učini naporno i on pomisli da je to iskušenje do kojeg je došlo njegovim nemarom. Kada se pak otkrije korist od teškoće ili iskušenja, jasno se vidi da je unutar njega bila skrivena Božija volja ili oslobađanje od strasti za koje je preklinjao Boga.
Tako učimo da nam je u svakom iskušenju potrebno trpljenje i podnošenje da bi se, kad prođe, razjasnilo šta je skriveno u njemu. Mnogo puta se dešava da iskušenje dođe onda, kad na prvi pogled ne izgleda da se u njemu skriva bilo šta spasonosno. Nakon toga, u njemu vidimo večni život!
15. Kao što noć smenjuje dan, zima leto, proleće zimu itd, tako i duhovna stanja smenjuju jedno drugo.
Danas sam, na primer, zbog čistote pomisli u dobrom stanju, i moja duša jedri kao delfin po mirnom moru. Sve je mirno, i misliš da će tako zauvek ostati. Međutim, put koji je zacrtala premudrost Božija ne menja svoj pravac. I gle, u uglu neba, na horizontu, pojavljuju se neki oblačići tj. neke nezdrave ideje, i počinju da se skupljaju na nebu, odnosno u umu. Ubrzo potom, počinje da duva vetar. Sledi bura, more postaje nemirno, i uskoro se pojavljuje oluja pomisli. Tako gorke pomisli i sl. smenjuju čistotu, a nakon spokojstva slede različiti nemiri.
Ako onima koji se plaše Boga nedostaju probe i iskušenja, neki od njih he završiti u satanskoj gordosti, neki u razvratu gorem od sodomskog, a neki u mraku neverja i bezbožništva, itd. Prema tome, ovo malo pobožnosti i nade u spasenje dugujemo jedino nedaćama.
Čovek koji je telesno bolestan oseća gađenje prema gorkim lekovima i bolnim operacijama. Međutim, on ih strpljivo podnosi znajući da će lekar posredstvom tih stvari vratiti njegovo zdravlje. Kad se oporavi, on iskazuje veliku blagodarnost onome koji je to učinio i više se ne seća bola, jer je ovaj prošao.
Trebalo bi da duhovne stvari razumemo na isti način. Različite nesreće čine da onaj ko je unesrećen oseća prema njima odvratnost, ali one dovode do iscelenja duhovnih udova duše. Ako te nesreće ne bi bile poslate od Boga, Velikog Iscelitelja, onda bi se stanje obolelih udova neprestano pogoršavalo, duša bi bila zatrovana i pretrpela bi duhovnu smrt, a to je otpadanje od Boga. Prema tome, moramo zablagodariti Bogu u svakoj situaciji, kako ne bismo otpali od pobožnosti.
Apostol Jakov izvanredno poučava u vezi s ovim pitanjem:
Svaku radost imajte, braćo moja, kad padnete u različna iskušenja, znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje(Jak. 1;2-3).
Iskušenja svedoče o unutrašnjem stanju svakog čoveka. Kad se pojave raznolike oluje, ispoljava se kapetanova pomorska veština. Nedaće pokazuju ko je hrišćanin.
„Uklonite iskušenja i niko se neće spasti.“ To, naravno, ne znači da bi namerno trebalo da padamo u iskušenja. Međutim, budući da se borimo po Bogu i da motrimo na sebe, moramo smatrati da iskušenja dolaze od Njegove Očinske privrženosti, od satanske zavisti, od našeg nemara i neopitnosti, od ljudske podmuklosti, itd. Prema tome, potrebno nam je trpljenje i blagodarenje.

Jedan komentar

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *