NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » OČINSKE POUKE

OČINSKE POUKE

 

OČINSKE POUKE
(IZBOR IZ PISAMA I BESEDA)

 

 
O RATU SA DEMONIMA
 
1. Čedo moje, budi oprezan i kad si srećan i kad si tužan. Kad si srećan, ne bi trebalo da usled živahnosti i smeha izgubiš uzdržanje niti bi, kad si tužan, trebalo da budeš toliko potišten da se to primeti. To se dešava stoga što nas satana gaća pomislima kao strelama, ali nas ne može osvojiti ukoliko naše srce nije prijemčivo za to. Međutim, on je veoma vešt i, kad jednom baci strelu, odnosno kad nas napadne rđavom pomišlju, posmatra naše lice i svaki pokret našeg tela i, oslonivši se na to, procenjuje koliko je dobro strela pogodila naše srce.
Prema tome, kad si srećan trebalo bi da to sakriješ u sebi, kako on ne bi razotkrio tvoju nemarnost i opljačkao te nekim iskušenjem. Osim toga, kad si tužan nemoj mu to pokazati jer će, razabravši uzrok tvoje tuge, uvećati tvoj bol. Ukoliko uspeš da budeš uravnotežen i kad si srećan i kad si tužan, đavo neće biti siguran šta se dešava u tebi, tako da neće znati kako s tobom da se bori.
2. Mi prolazimo kroz mnoge zamke, zbog čega nije dopušteno da nemarno koračamo ukoliko želimo da izbegnemo klopke. Neka naše oči budu široko otvorene, podražavajući mnogooke heruvime, kako bismo ismejali satanine nevešte zamke i uzneli se kroz duhovni etar na krilima božanskih pomisli. Tako ćemo zdravlje svojih duša kao miomirisni tamjan prineti Bogu koji obitava na nebesima. Kao što zdravlje dece raduje roditelje, isto tako se i naš dobri Otac Bog raduje kad vidi da su naše duše zdrave.
3. Uvek se molim Bogu da vam podari pravilan sud. Razmislite pre nego što progovorite. Vi ste još neopitni u lukavstvima đavola, čiji je cilj da nikad nemate mira. Ponekad sleva, ponekad zdesna, ponekad vašim sopstvenim poslovima a ponekad poslovima drugih ljudi, on čini da stalno budete zauzeti, tako da vaša duša nikad ne miruje i niste u stanju da sagledate njene dubine, gde se nalazi tako mnogo nečistote! Nemojte se baviti ničim drugim osim samim sobom. Postanite glupi da biste postali oštroumni, postanite neuki da bi vam Gospod otkrio Svoju sopstvenu premudrost.
4. Nemojte misliti da đavo nije primetio ili da ne mari što ste obrazovali bratstvo ili, drugim rečima, tvrđavu odbrane od njega. Ne! On to vrlo brižljivo posmatra i, koliko god to može, podmuklo se naoružava lukavstvom lisice i snagom vuka. On je ušao u vaš tor i pustoši vaše duše. Nemojte ga i dalje zadržavati u toru! Ustanite i sjedinite se ljubavlju koja parališe njegovu snagu. Pomislite da ste sve napustili Hrista radi. Žrtvovali ste svoju mladost, prezreli ste sve ovozemaljske radosti da biste zadobili Hrista. Sažalite se nad svojim dušama. Pomislite da đavo bdi i da traži koga će da proždere. Zmaj iz bezdana ne može da podnese da ga gazite i da mu se ne potčinjavate. On je ljubomoran i, kao lukava lisica, uzrokuje svađe i prepirke, kako bi uspeo u uništenju bratstva a zatim vas bacio u razne bezdane greha.
5. Bez Božije pomoći ne možemo da učinimo ništa dobro. Prema tome, potrebno nam je mnogo smirenja da bi naše duše našle mir.
Lukavi nikad neće prestati da nas gađa plamenim strelama, pokušavajući da nas pobedi i nadvlada. Mi, međutim, takođe posedujemo mnoštvo smrtonosnog oružja. Tu je prevashodno molitva „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“, koja ga doslovno spaljuje. On iz tog razloga pokušava da nas posredno napadne, ali nas Hristos Svojim molitvama prosvetljuje da se borimo sa njim.
Đavo koristi tog čoveka da bi se borio s vama, da bi vas naveo da prekršite svete Božije zapovesti i da na taj način ne naškodi samo vama, nego da posredstvom vašeg prestupa prevashodno ražalosti i napadne Boga. Naprotiv, ako se borimo da istrajno održimo reč Božiju, ne samo da ćemo spasti svoje duše nego ćemo se udostojiti i toga da postanemo oruđa kojima se proslavlja Bog: One ćy poštovati koji mene poštuju (1. Sam. 2;30).
Prema tome, čedo moje, bori se s ljubavlju, trpljenjem i smirenjem da uz Božiju pomoć onesposobiš zamke đavolske. Verovatno je da će Bog kroz tebe učiniti da se taj čovek pokaje: Pobedi zlo dobrim(Rim. 12;21).
6. Nemoj misliti da si ti bio onaj koji je pomišljao takve stvari o starcu. Ne, čedo moje, to je bilo od đavola. Tvoja duša je čista. Đavo je prljav i on unosi takve pomisli u tvoj um. On pokušava da nas uveri kako smo ih mi sami smislili i da nas na taj način ražalosti. Taj bol je demonski i to nam razotkriva zapostavljanje naših duhovnih dužnosti koje otuda proizilazi. Da je taj bol od Boga, onda bismo u svemu bili revnosniji!
Ti nisi ražalostio svog starca, jer on na osnovu opita zna da to potiče od demona, a ne od tebe samog. To ti samo tako izgleda, da bi se ti ražalostio i da ne bi imao snage da mu otkriješ svoje pomisli. Nikako! Ma koliko puta da ti se pojave takve pomisli, idi i slobodno mu ih ispovedi. Takve pomisli unosi nam kušač, da bi smo se postideli, da ih ne bismo otkrili i ispovedili i da bi nas on u celini prožderao. Budi oprezan da ne sakriješ svoje pomisli, jer ćeš pasti u zamku.
7. Svoje dane moramo provoditi uz veliku opreznost. Đavo je vrlo vešt i uvek vreba da nas uhvati u zamku u vreme naše duhovne pospanosti, kako bi nas učinio odgovornima pred Bogom i našom savešću. Neka ga Bog uništi, kako nam više ne bi škodio! Međutim, kako je Bog pravedan, On ne želi da ukloni čovekovu slobodnu volju. To je razlog zbog kojeg mi, a najpre ja sam, dobrovoljno sledimo đavolske nagovore i grešimo.
8. Čak i u jedanaestom času, naš sveblagi Bog nas prihvata čim shvatimo da nas On očekuje. Međutim, ni lukavi neprijatelj naše duše ne miruje: njemu ništa ne može promaći. Tom nitkovu je poznata neprocenjiva vrednost vremena, i nastoji da kroz isprazne brige, primamljivost i svetovne udobnosti utvrdi nepopustljivo neznanje i zaborav, kako bi na taj način uneo potpuno očajanje u čovekov poslednji čas i pobedio besmrtne duše za koje je Hristos umro na Krstu!
9. Nemoj se žalostiti zbog rata koji vodiš. Ne plaši se, nego budi hrabar. Demoni nemaju vlast da ti naškode. To je od ruke Božije, i kroz to će se otvoriti tvoje duševne oči, i bićeš postavljen na pravi put. Isceljenje teških strasti zahteva izuzetno gorke lekove.
Preklinji Boga: „Ne uvedi nas u iskušenje“ (Mt. 6;13). Do ovog rata, prema rečima svetog Isaaka Sirijskog, dolazi usled gordosti, nadmenosti i otvrdlosti srca. Lek je smirenje, priznavanje pogrešnih rasuđivanja, poslušanje i poverenje u duhovnog oca.
Smiri se, čedo moje. To je jedini lek koji će te spasti. Bog ti je poslao ta iskušenja iz ljubavi i da bi te zastrašio, kako bi se ti pribrao, došao sebi, smirio se i zamolio za oproštaj.
Demoni se gneve kad se ti moliš, jer ti zlobnici tada vide da si počeo da kidaš njihove mreže, pa se plaše da bi im mogao uteći. Oni žele da očajavaš i da se obeshrabriš. Prema tome, naoružaj se uzdanjem, nadom u Boga i uverenjem da mu nije dopušteno da bilo šta učini bez najviše zapovesti Božije.
Znaj da će ti Bog podariti obilje blagodati i prosvetljenja ako u ovoj borbi budeš trpeljiv i ako se smiriš pred Bogom i tvojom braćom. Otvoriće se tvoje duševne oči i videćeš u kakvoj si tami bio.
Svoju hrabrost duguješ blagodati Božijoj koja ti pomaže u ovim iskušenjima. Bez hrabrosti, nade i vere, u takvim iskušenjima krije se smrtna opasnost. Ničega se nemoj plašiti: neka u Hristu budu sve tvoje nade. Neprestano izgovaraj molitvu i videćeš, koliko ćeš pomoći dobiti.
Plaši se Boga, a ne demona. Plaši se Boga i Njegovog suda, jer ako je On odlučio da nas na neki način kazni zbog naše gordosti, ko će ga u tome sprečiti? Postarajmo se da iscelimo zlo dok je još malo, jer kad se pogorša, nećeš biti u stanju da ga se oslobodiš, čak ni ako ti drugi budu pomagali u tome.
Još više ljubi Boga, jer ti je On poslao lek za tvoju bolest, odnosno, trpljenje, smirenje i hrabrost. Stoga se pobrini da taj lek i uzmeš.
10. Ne plaši se nevidljivih neprijatelja, jer si se obukao u Hrista. Međutim, trebalo bi da zadrhtiš kad primetiš da te zbog tvojih grehova blagodat više ne štiti. Čak i tada, „svako zlo ima i svoje dobro.“ Pobrini se da služiš Bogu sa strahom i trepetom jer vešti zlobnik, neka ga Bog uništi, spotiče podvižnike i čeka vreme nemara, a onda se mahnito baca na njih, pokušavajući da ih, ako je to moguće, žive baci u pakao.
11. Đavo je izvor svake laži, obmane, lukavstva i svakog zla. Iz tog razloga su sve pomisli uperene protiv hrišćana u svojoj suštini laž i obmana.
Posredstvom maštovitih pomisli, on mladima obećava svaku vrstu napretka a posredstvom varljivih snova obmanjuje ih bogatstvom, nasladom, uživanjem, večnim životom itd. (takav je đavolski plan: sprečiti čoveka da se seća smrti, jer to kvari njegove planove), dok mu ne poveruju kao svom najboljem i najprisnijem prijatelju. A onda, kada ga jednom zgrabi u svoju mrežu kao što pauk grabi plen, lako mu isisa svu duhovnu suštinu i učini ga mrtvim pred Bogom.
12. Bezverje i hula proističu iz zavisti đavolske. Postoji jedan jedini lek: nipodaštavanje takvih pomisli, kao da nisu ništa više od psećeg laveža. Čovek nije odgovoran za njih. Drugi ljudi, koji to nisu znali, postili su, bdeli i jecali da bi ih se oslobodili. Međutim, pomisli hule napuštaju čoveka samo onda kad ih on nipodaštava.
Ava Agaton se takođe borio sa hulnim pomislima. Preklinjao je Boga da ga oslobodi, a onda začuo glas koji mu je govorio: „Agatone, Agatone, pobrini se za svoje grehe, i pusti đavola neka laje koliko god želi. Ti nisi odgovoran za takve pomisli.“ Ukoliko ih ne budeš nipodaštavao, nikada ih se nećeš osloboditi.

Jedan komentar

  1. Pomaze Bog.Zanima me kako mogu kupiti knjigu Ocinske pouke,starca Jefrema?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *