ОЧИНСКЕ ПОУКЕ

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)
 

 
О ТЕЛЕСНОМ И НЕВИДЉИВОМ РАТУ СА ДЕМОНИМА
 
1. Чедо моје, пишеш ми о свом телесном рату. Буди стрпљив и, уз благодат Божију, све ће то проћи. Све док се бориш, од тога неће остати ништа. Ма шта да се бори против тебе, биће кратког века све док му се одважно супротстављаш.
Телесни рат ће те пратити током читаве младости. Међутим, он ће слабити и постати подношљив сразмерно твојој борби. Напротив, страст гордости ће трајати током дугог периода, и после твоје младости. Од страсти ћеш накратко предахнути сагласно борби и духовном знању којима им се супротстављаш.
Ове две страсти су најснажније од свих. На овим двема страстима стоји читаво здање греха. Свака од њих је саставни део оне друге. И једна и друга су застрашујући лавови. Међутим, наш Исус може једним благим погледом да их учини мрцинама за лешинаре.
2. Веома је тешко водити борбу против страшне блудне страсти, посебно уколико је оснажена претходним предубеђењем[1]. Бог, међутим, зна како да избави оне који му смирено притекну, јер Он зна да наша природа лако посрне.
3. Чедо моје, пишеш ми о свом телесном рату. Знај да он происходи из гордости. Према томе, требало би да се смириш и да научиш да ћемо, уколико нас благодат напусти, пасти и постати призор достојан сажаљења.
Унизи се и прекоревај самога себе, преклињи Пресвету Богородицу да ти подари дух смирења, како би спознао и осетио да си ништа, нула. Наш Исус каже: Без мене не можете чинити ништа(Јн. 15;5). Од искушења које дође на тебе научи како човек пада и колико ниско може пасти. Постоје чак и гори падови за оне који су у већој мери обузети гордошћу. Не жалости се: то је искушење, и проћи ће. Бог допушта да се ствари догоде због наше користи, како бисмо кроз искушење постали мудри. Буди трпељив и одважан! Имај храбрости: проћи ће! То је олуја, и на овај начин одстраниће сву нечистоћу која се наталожила током претходног затишја!
Не тугуј више него што је потребно, јер је и то од ђавола, и такво туговање одвешће те до немара и клонулости. Истрај у својој борби и не плаши се. Ниподаштавај сатану и покажи да му не придајеш никакав значај. Будући да је горд, он ће те тада напустити. Међутим, он то неће учинити све дотле док обраћаш пажњу на његове нападе.
4. Кад водиш телесни рат, буди врло опрезан у погледу срамних маштања, јер она рађају нечисте помисли. Прекини и одагнај помисли чим се појаве. Без оклевања и са душевним болом изговори молитву и одмах ћеш се ослободити телесног рата.
5. Немој се обесхрабрити, чедо моје. То је битка и то ће проћи. Сви светитељи су водили такав рат. Они су водили тако велики рат да су у очајању узимали змије отровнице и стављали их на своја тела да би их ујеле и да би умрли. Будући да смо слаби, Бог неће допустити да се боримо преко својих снага. Напротив, Он ће нам помоћи. Али, како смо и горди, Он допушта да водимо овај рат како бисмо стекли смирење. Не жалости се више него што је потребно, него се с великим смирењем баци пред Господа и прекоревај себе. Без оклевања одагнај сваку рђаву помисао чим се појави и ја се надам да ће те благодат Божија ослободити.
Не плаши се; то ти неће нашкодити. Одагнај кукавичлук и буди храбар. Као што ћеш видети, све ће то проћи. Овај рат ће ти донети велику корист а Бог ће ти подарити обиље благодати. Само немој да се обесхрабриш, јер на тај начин губимо битку.
 
Са Свете Горе, 30.јуна 1958.
 
6. Мој љубљени у Христу брате, примио сам твоје писмо и видео да пролазиш кроз умни рат са лукавим духом греха, духом блуда.
Брате мој, послушај сиромашног знањем, чија је душа пуста од сваког добра. Кад се човек бори против греха са смирењем и страхом Божијим, уз ревносно духовно делање и под руковођењем опитног духовног оца, Бог никад неће допустити да буде изгубљен. Могуће је да ће посрнути тек кад занемари своје духовне дужности, а посебно кад се погорди мислећи да је нешто. Међутим, чак и тада, ако смирено затражи опроштај, поново устаје и поново бива исцељен. Милост Божија је близу оних који су скрушеног срца.
Многа искушења долазе зато да би човек стекао опит и духовну мудрост, јер се опит не може стећи без искушења. Опит није вештина која се може научити из књига, и подразумева практично знање о томе какву корист и штету доносе искушења. Кад Бог не би допуштао да човек мало падне у искушења, било би немогуће да човек постане савестан. Кад неко нешто чини у доброј намери, али касније схвати да оно што је учинио није добро, Бог ће, будући да гледа срце и да одобрава циљ сваког дела, поново довести ствари у ред и просветлиhe га да разуме шта је требало да учини. Без обзира на то колико су били савршени, и светитељи су имали недостатке. Због тога су пролазили кроз искушења, како би задобили што веће смирење, пажњу (опрезност) и трпљење своје слабе природе. Незнатан гнев, смех или празнословље нису лишили светитеље њихове светости.
Само једно треба да имаш у виду, а то је да не очајаваш. Чак и ако неко посрне и погреши десет хиљада пута у току дана, пред Богом није праведно да очајава него је, напротив, потребно да се нада и да се припрема за борбу, док не дође Божија милост и не ослободи га.
Постојао је један монах који је непрестано посртао и грешио, али је увек устајао и извршавао своје молитвено правило. Видевши храброст и наду овог брата, демон који га је непрестано бацао у грех изгубио је стрпљење. Појавио се пред њим у видљивом обличју и раздражљиво рекао:
“Зар се не бојиш Бога, нечисти несретниче? Управо си сагрешио, и са каквим лицем сад стојиш пред Богом? Зар се не плашиш да he те Бог спалити?”
Како је овај брат имао одважну душу, одговорио је демону:
“Ова келија је ковачница. Сведок ми је Бог који је дошао да спасе свет, да нећу престати да се борим са тобом, да падам и да устајем, да ударам и да примам ударце до мог последњег даха. Тад ћемо видети ко ће победити: ти или Христос!”
Кад је демон зачуо овај неочекивани одговор, казао је:
“Нећу више да се борим с тобом! Ако то будем учинио, задобићеш венце!”
Од тог времена, овај брат се ослободио телесног рата и седео је у келији оплакујући своје грехе.
Кад Бог просветли човека и кад се овај покаје за своје грехе, кад корача са смирењем и опрезношћу, Бог не допушта да буде изгубљен. Разумљиво је да ће се његово предубеђење о претходним греховима претворити у препреке и трње. Мeђутим, не треба да очајава кад угледа претеће таласе и да мисли да ће пасти и бити изгубљен. Напротив, требало би да се с вером узда у Бога и да се смирено бори под духовним руковођењем и увежбавањем духовног оца, без страха од снажне олује која се подиже.
Разуме се да ђаво неће мировати. И он има своје властито оружје. Какво? На пример, он нам дошаптава: “Ништа не можеш да учиниш. Поново ћу те оборити. Зар не видиш мноштво својих страсти и терет ове страшне слабости? Имај на уму да мене не можеш поразити тако лако и да нисам спреман да се повучем. Осим тога, шта си досад постигао? Ништа! Ја ти нећу допустити ни да у будућности нешто учиниш. Сви твоји напори ће бити узалудни. Ја сам непобедив. Зар не видиш моју моћ?” Истог тренутка, он почиње да му представља нечиста маштања са изузетно јаким телесним насладама. Изгледа да је наоружан као шкорпион! Ђаво чини да борац помишља како му је немогуће да утекне, да мора да подигне руке и да се преда.
Подмукли подстрекач вешто показује ове и безбројне друге ствари. Према томе, напред, разобличимо лаж његових замки и разоткријмо зарђалост његовог оружја. Ратник свемоћног Бога, верујући у непобедиву силу Христову и реално је осетивши, одважно започиње озбиљну битку подижући заставу страшног крста и наоружавши се именом Исусовим које је ужасно за демоне. Он га призива непрестано и одважно, чувајући уобразиљу од подмуклих и безумних напада ђаволских. Поред тога, он се увек сећа смрти, суда, пакла, рајских наслада и вечне славе поред Исуса, светитељских подвига и сл., и све то подсећа на муницију која молитви даје снагу!
Тада ишчезавају безнађе, немар, егоизам и недоличност, а борца обузима ревност. Сатанина надувеност се повлачи и пуца као танак балон.
 

1. Грч. термин “προληψις”, дословно преведен, означава у разним светоотачким текстовима предубеђење, склоност, предрасуду или предосећање. Свети Марко Подвижник дефинише предубеђење као “невољно присуство претходних грехова у сећању”, због чега је на овом месту и употребљен тај термин. (Прим. прев.)