Очекивати благодат од Бога

Питање:
Помаже Бог оче..
Хтео бих да вас питам да ли је грех очекивати благодати од Бога и да ли треба живети у самопрекоравању и одрицању од себе? Пошто сам то прочитао код неких отаца..
Марко


Одговор:
Радујсја драги брате Марко! Бог Вам помогао! Наравно, сви желимо да живимо у Божијој благодати, али мислим да је боље рећи да ми се њој надамо и трудимо се да је стекнемо него да се каже да је очекујемо као да смо већ ње заслужни и достојни, јер очекивати да нам Бог да благодат ништа друго није него плод наше гордости, најопаснијег убице човекове душе. Живети у самопрекоравању и одрицању је једини начин да се човек суштински покаје и напредује у духовном животу. Нажалост, у свету данас влада неки други дух, нека филозофија самољубља, који учи човека да воли себе онако каквог јесте; често чујемо изреке и афирмације те псевдо-филозофије: „Буди себи најбољи пријатељ“; „Ти си број 1“; „Воли себе“, па и друге, сличне будалаштине које нас воде даље и даље од Бога и Његове истине, од ближњега, од духовног и вечног живота. Позвани смо као Православни Хришћиани да прекоравамо, не толико себе, него грех у нама, па онда да се покајемо и одрекнемо мисли, дела и жеље који нас воде у грех. Човек, као сложено биће будући истовремено и духовно и телесно, мора да сачува ту духовно-телесну равнотежу у себи да би био прави човек, право људско биће као што нас је Бог и створио. Грехом, равнотежа се поремети, и човек почиње да живи више и више телесно потискујући све духовно у себи, до те мере да више личи на животињу него на човека (ма да то није поштено рећи, јер животиње, за разлику од човека, нису пореметиле њихов положај у свету) . Толико се човек навикао па и заволео тај греховни начин живота, да су греси почели да изгледају као нормалан део живота, и зато може да звучи тешко или непотребно када се спомињу одрицање и самопрекоравање, али без њих, нема покајања, и тиме ни духовнога живота ни спасења. Тако, драги брате, јако ми је драго што сте се овим питањем обратили свештенику за објашњење, јер, јесте да је веома важно и потребно да човек што више чита о Вери и духовном животу, али без живе речи, без саветовања, тешко да човек може доћи до Истине. То је највећа грешка код протестаната и секташа; они пуно читају и цитирају, али код њих не постоји Свето Предање Цркве, тај живи конинуитет верског живота (баш од тих Светих Отаца које сте споменули) који се, без додатака и одузимања, предаје сваком будућем нараштају, водећи га путем спасења. Дакле, драги брате, уз читање и саветовање, духовним животом отићићете далеко правим путем! Нека Вас Бог чува и води у духовном развоју, водећи Вас путем спасења, путем којим су ишли Свети Оци и коме нас уче да и ми њиме идемо! Ваш у Христу, о. Раде

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *