NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oboženje – cilj čovekovog života

Oboženje – cilj čovekovog života

DOPRINOS PRESVETE BOGORODICE OBOŽENJU ČOVEKOVOM

Gospod Isus Hristos nam omogućava da se iznova sjedinimo sa Bogom i da se vratimo prvobitnom naznačenju za koje je Bog i stvorio čoveka. Zato se Isus Hristos u Svetom Pismu i naziva – Putem, Dverima, Dobrim Pastirom, Životom, Vaskrsenjem i Svetlošću. Hristos je Novi Adam Koji ispravlja Adamov prvorodni greh. Prvi Adam nas je svojom neposlušnošću i egoizmom odvojio od Boga. Drugi Adam – Hristos nas iznova prisajedinjuje Bogu kroz Svoju ljubav i Svoju poslušnost Ocu, kroz poslušnost do smrti – smrti na Krstu. Hristos usmerava našu slobodnu volju k Bogu da bismo se, prinoseći Bogu našu slobodu, iznova sjedinili sa Njim.
Ali, delo Novoga Adama je zahtevalo i delo Nove Eve – Svesvete Bogorodice, koja je ispravila greh Stare Eve. Eva je podstakla Adama na neposlušnost Bogu. Nova Eva je dala odlučujući doprinos ovaploćenju Novoga Adama, Koji će povesti rod ljudski k poslušnosti Bogu. Upravo je zato naša Vladičica Bogorodica, budući prvo ljudsko biće koje je – na izuzetan i jedinstven način – zadobilo oboženje, imala ne samo osnovnu, već i neophodnu i nezamenjivu ulogu u našem spasenju.
Po Svetom Nikoli Kavasili, velikom bogoslovu iz četrnaestoga stoleća, da Svesveta Bogorodica nije Bogu prinela svoju poslušnost i slobodnu volju, da nije odgovorila – „Da“ Bogu, Ovaploćenje Božije ne bi bilo moguće, jer bi Bog (u bilo kom drugom slučaju) narušio slobodu koju je darovao čoveku. Bog ne bi mogao da se ovaploti da nije postojala takva prečista i preneporočna duša kao što je bila Bogorodica. Ona je svecelo prinela svoju slobodu, svoju slobodnu volju, čitavu sebe Bogu da bi Ga ponela u sebi i donela nama.
O koliko dugujemo Svesvetoj! Crkva zbog toga ukazuje veliku čast i poštovanje Bogorodici. Sveti Grigorije Palama, sažimajući svetootačko bogoslovlje, veli da Svesveta zauzima mesto odmah posle Presvete Trojice, da je ona bog (po Blagodati Božijoj) odmah posle Boga – sveza stvorenog sa nestvorenim, ili – „prva među spasenima“, kako veli jedan drugi bogoslov naše Crkve. Sveti Nikodim Svetogorac, jedan noviji prosvetljujući učitelj Crkve, bogoslovstvuje da svetlost koja ishodi od Svesvete prosvetljuje, čak, i Činove anđelske. Zato Crkva Svesvetu veliča kao „časniju od Heruvima i neuporedivo slavniju od Serafima“.
Ovaploćenje Logosa i oboženje čoveka jeste najveća tajna naše vere i našega bogoslovlja. I to je ono čime naša Pravoslavna Crkva živi svakodnevno kroz svoje Svete Tajne, svoju himnologiju, svoje ikone, to jest u potpunosti svoga života. Čak i arhitektura pravoslavnih crkava potvrđuje ovu istinu. Kupola crkve gde se izobražava Hristos Svedržitelj simvoliše silazak Neba na zemlju – istinu da je Bog postao čovek i da se nastanio među nama kako piše Sveti Jevanđelist Jovan (Jn 1,14).
Budući da je Bog postao čovek kroz Presvetu Bogorodicu, mi izobražavamo Bogorodicu na oltarskoj apsidi da bismo prikazali da Bog kroz Bogorodicu zaista silazi na zemlju ljudima. Bogorodica je „Lestvica kojom Bog silazi“ i „Lestvica koja nas uzvodi sa zemlje na Nebo“, Ona je – smestište nesmestivoga Boga, našega spasenja radi, Ona je – „Šira od Nebesa“.
Crkva, zatim, izobražava obožene ljude – one koji su, zato što je Bog postao čovek, postali bogovi po Blagodati Božijoj. Otuda u našim pravoslavnim crkvama možemo da izobražavamo, ne samo ovaploćenoga Boga Hrista i Njegovu preneporočnu Majku Vladičicu Bogorodicu, već i sve Svete. Po svim zidovima crkve mi izobražavamo dela (plodove) Ovaploćenja Božijeg: svete i obožene ljude i žene.
Prema tome, kada uđemo u pravoslavnu crkvu i vidimo predivne freske i ikone, mi tada postajemo pričasnici sledećeg iskustva: poimamo delo Božije, učinjeno čoveka radi, kao i cilj našega života. Sve u crkvi potvrđuje Božije Ovaploćenje i čovekovo oboženje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *