NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Oboženje – cilj čovekovog života

Oboženje – cilj čovekovog života

POSLEDICE DUHOVNOG RUKOVOđENJA KOJE NE VODI KA OBOŽENJU

Danas mladi ljudi tragaju za iskustvom pravoga života. Umorna od materijalističkog načina života i racionalistički orijentisanog društva koje smo im mi stariji nametnuli, naša dečica, te ikone Božije, koje je Bog prizvao da postanu bogovi po Blagodati, tragaju za nečim što nadilazi racionalističke forme materijalističke filosofije i ateističkog obrazovanja koje im odrasli nameću. Oni tragaju za iskustvima stvarnoga života i nisu zadovoljni onim što čuju o Bogu. Oni žele da imaju živo iskustvo Boga, Njegove Svetlosti, Njegove Blagodati. Ne znajući da Crkva može da im pruži utehu i iskustvo za kojim tragaju, mnogi mladi ljudi, u potrazi za nečim što je iznad i sa one strane puke racionalnosti, tragaju na pogrešnim mestima i okreću se raznim drugim jeftinim zamenama.
Neki zalutaju u dalekoistočne misticizme, poput joge, drugi u okultizme ili gnosticizme, a treći, na kraju, nažalost, i u otvoreni satanizam.
U pogledu etike, oni ne priznaju nikakva pravila. Za njih su etička načela potpuno besmislena, jer su se lišili smisla i svrhe etike, a to je – sjedinjenje ljudi sa Svetim Bogom.
I upravo zbog toga sa velikom žestinom besne tragični događaji kao što su anarhizam i terorizam. Mnogi ljudi koji, duboko u sebi, žele da ostvare svoju unutarnju snagu, a to ne mogu jer nemaju duhovno rukovođenje ka oboženju, odaju se svakoj vrsti ekscesa i nasilja protiv svojih bližnjih.
Većina mladih ljudi, i ne samo mladih, troši, na hedonizam i plotska zadovoljstva, svoje dragoceno životno vreme i snagu, koje im je Bog darovao da bi uspeli u podvigu oboženja. Nažalost, hedonizam i plotska zadovoljstva – vrlo često pod patronatom države – postaju savremeni idoli, tj. savremena „božanstva“ koja prouzrokuju veliku štetu i telima i dušama mladih.
Drugi, živeći bez ikakvog ideala, troše svoje vreme na različite besmislene, dosadne i štetne aktivnosti. Treći nalaze uživanje u prebrzoj vožnji i trkama po ulicama, često sa strašnim posledicama, kao što su teške povrede i smrt. Četvrti, posle mnogih lutanja, kapituliraju (predaju se) i padaju u demonsko ropstvo narkomanije, te nove kuge našega stoleća.
Konačno, mnogi mladi ljudi, posle relativno kratkog života punog promašaja i razočaranja, svesno ili nesvesno, okončavaju mučenje svoje jalove potrage, pribegavajući, nažalost, najgorem obliku očajanja – samoubistvu.
Ali, ti mladići i te devojke koje poduzimaju takve bezumne i užasne korake, nisu nekakve hulje. To su mladi ljudi, dečica, i Božija i naša, koja – prelešćena lažima materijalističkog, samozadovoljnog društva koje su im odrasli nametnuli – ne uspevaju da otkriju cilj za koji su stvoreni – stvarni i večni razlog koji im nismo preneli i za koji oni ne znaju. Ne znajući za uzvišeni cilj čovekovog života – za oboženje, i ne nalazeći mir ni u čemu, oni se predaju očajanju u svim onim oblicima koje smo već pomenuli.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *