ОБНОВА ИЛИ ОБМАНА? – ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА И КРИЗА РИМОКАТОЛИЦИЗМА

 

ОБНОВА ИЛИ ОБМАНА?

 
Како решити проблем?
 
Гамбер нуди своје предлоге за излаз из кризе постконцилског римокатолицизма. И ritus Romanus и ritus modernus су легитимни израз литургијског живота Рима. И једна и други треба да постоје, канонизовани у формама какве су дате – ritus Romanus пре Концила и ritus modernus од 1969. Тако се не би наметала модернизована миса као једина могућа. Она би била стављена на пробу времена, и ако би је издржала – опстала би. Међутим, служење versus populum, као непостојеће у историји Хришћанства, постепено треба укинути. Латинска миса се може обогатити древним молитвама и читањем Светог Писма више но досад, а Реч Божју треба читати на народном језику.
Гамбер наводи пример Русије, која је почетком 20их година 20. века имала страшно искушење “црквених бољшевика”, и модерниста-обновљенаца. Они су напустили олтар, изнели Часну Трпезу на средину храма, превели богослужење на савремени руски језик, почели да наглас читају тајне свештеничке молитве (обичај који је на Истоку коначно ишчезао у VIII веку.) Уместо појаца и хорова, инсистирали су да цео народ пева службу. Међутим, Руска Црква је пружила снажан отпор обновљенцима, и победила је. Сачувана предањска Литургија довела је до поновног процвата вере у Русији комунисти су, у духовном смислу, били побеђени Литургијом.
Боље је да постоје две Литургије, чврсто и јасно уобличене, него да сваки свештеник служи по своме и обликује своју мису. Гамбер каже: “Данас стојимо пред рушевинама двехиљадугодишње црквене традиције. Не можемо а да не будемо јасни: многобројне реформе разориле су црквено Предање у тој мери да ће бити тешко обновити га. Да ли се данас, после таквог разарања, усуђујемо да питамо да ли је могућа обнова предањског поретка? Али не смемо престати да се надамо”.

Comments are closed.