НАСЛОВНА » Брак, деца, породични односи, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Обележавање католичких празника у мешовитом браку

Обележавање католичких празника у мешовитом браку

Питање:
Помаже Бог оче! Ако Бог да, ускоро ћу се оженити римокатоликињом у Православном храму. Имамо пуно поштовања једно према другом, па бих хтео да вас питам, будући да ћемо децу одгајати у Православној вери, можемо ли и на који начин обележавати римокатоличке празнике у нашем будућем дому и уносити у њега предмете, које католички верници употребљавају (слике, фигурице и сл.) ? Унапред хвала,
Јован


Одговор:
Драги брате Јоване, Ето, Божијим промислом, дође ми и друго твоје питање. Прво је било увертира, да тако кажем, шта се од тебе као зета очекује. Вероватно си у више наврата са својом вереницом и одлазио у католичку цркву, па те је интересовало, како да се понашаш када уђеш у инославну породицу, да би се сачувао мир у кући. Српска Православна Црква је, после Другог светског рата, снисходећи свијим верницима, одобрила мешовити брак са припадницима римокатоличке цркве. Када је у нашој земљи уведено „братство и јединство“, многи православни Срби су похрлили у мешовите бракове. Сматра се, да је у том периоду склопљено више од 800.000 мешовитих бракова, свих са свима (једино се Шиптарке нису удавале за Србе, да не би рађале Српчиће) . Међутим, да би се мешовити брак могао склопити у Православној Цркви, инославни вереник/вереница мора пред православним свештеником, у присуству два сведока Православне вере, да потпише изјаву, у којој се обавезују супружници, да ће децу из тога брака крстити и васпитавати у Православној вери. Инославно лице обећава, да неће своме православном супружнику ометати практиковање Православне вере, да га неће одвраћати од Православља и да у породични живот неће уводити обичаје стране Православној вери и побожности. И још нешто. Дозволу за склапања мешовитог брака даје надлежни православни епископ, даје свој диспенс. То је, драги брате Јоване, црквено правило за склапање мешовитог брака. Све те изјаве ће твоја будућа супруга потписати. А како ће то бити у пракси, ти ћеш убрзо сазнати и доживети. Хтео бих да ти изнесем неке чињенице, чији сам сведок био. Ја сам своју парохијску службу започео и окончао у иностранству. Венчао сам доста мешовитих бракова и од свих захтевао такве изјаве и за све исходовао диспенс надлежног епископа. Нажалост, готово у већини случајева изјаве су биле само формалност. Невеста римокатолчичке вере је пристала да се венча у Православној цркви, јер зна да је у Православној цркви брак Света Тајна и да је венчање веома свечано. Сагласиће се она да и деца буду крштена у Православној вери, јер и наша Црква признаје њихово крштење (иначе се она не би могла венчати у Православној цркви) . Међутим, кад почне васпитавање детета, онда ће толерантни отац препустити мајци да то чини како она зна. Јер, Боже мој, све је то исто, један је Бог, један је Христос. Ако је тако, зашто да не буде по нашем, Православном. Ту долази до изражаја верско васпитање мајке, која ће то искуство преносити и на своје дете. Многе католичке мајке су децу, крштену у Православној цркви, пријављивале на кризму (миропомазање) у католичку цркву, иако су ту Свету Тајну, која се по правилу не понавља, примила приликом крштења. А православни отац, који у свом породичном дому није добио верско-морално васпитање, гледаће на то незаинтересовано ради мира у кући и са женином родбином. Твоја будућа супруга неће морати да пређе у Православну веру, да би се венчала у Православној Цркви. Може задржати своју веру и практиковати је, али не на уштрб православног супружника, а поготово детета. Може ићи у своју цркву на исповест и причешће, али и без помишљања, да своје дете приведе на причешће у католичкој цркви. Иако не би требало да буде проблема око двоструког обележавања хришћанских празника, ипак ће то на децу итекако утицати. Деци неће бити јасно зашто се славе два Божића, два Васкрса. Који је празник прави, који су празнични обичаји исправнији? Како ће мајка припремати свој, а како празник свога мужа и своје деце? Поготово кад се у кући буду обележавали и празници, којих нема у православном календару (Тјелово, Безгрешно зачеће Маријино, Сви свети итд) . Можда ће мајка поштовати католички обичај „прве причести“ и неће припремати дете за причешће још од најранијег узраста, како је то правило у Православној Цркви. Ако се вас двоје и сагласите у начину обележавања празника из оба календара, на децу ће то деловати врло негативно. За њих ће постојати татини и мамини празници, татина и мамина црква, татина икона и мамин кип, татина бројаница и мамина круница… Дете ће живети у подељеном дому, раздељеној породици. А родитељи ће се на разне начине такмичити, на коју страну ће децу приволети. Код деце ће се појавити раздељене личности. Драги брате Јоване, упушташ се у велики ризик. Од чврстине твоје вере и твоје упорности, да поред будућег притиска на твоју веру, останеш непоколебљив, а поготово да своју децу уведеш и васпиташ у Православној вери, зависиће и твоја православна породица. Понављам, ја се веома плашим за тебе, јер ми искуство не пружа ружичасту слику: у готово свим мешовитим браковима Срби су губили, ма каква била комбинација супружника. И то искључиво због попустљивости и незаинтересованости православних супружника. Молим се Богу да тако не буде код тебе. Благослов и помоћ Божију у браку и породичном животу призива на тебе и моли од Господа о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *