<p claМИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН, ПРВОЈЕРАРХ РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ
О СВЕПРАВОСЛАВНОМ САБОРУ
Првојерарх Руске Православне Цркве у расејању, Митрополит Источно-Амерички и Њујоршки, Иларион је 7. октобра 2010. године примио у својој резиденцији у Свето-Даниловском манастиру главног уредника листа “Руски Весник”, А.А. Сењина и одговорио на нека питања која интересују православне вернике.
Мој недавни пут у Русију на шест дана је био јако садржајан, рекао је Владика Иларион.
Најбитније је да сам се срео са Патријархом Кирилом. У току разговора дотакли смо се разних питања из живота Руске Православне Цркве у расејању. Између осталог разговарали смо и о питању обнове Храма Архангела Михаила у Кану. Срећни смо што је Патријарх у бризи не само о Цркви у Отаџбини, већ и о руским храмовима у иностранству, прихватио наш предлог да буде председник управног одбора за програм обнове и подршке овог храма.
За крај пута сам први пут као архијереј Руске Цркве у расејању имао прилику да присуствујем заседању Светог Синода.
Одговарајући на питање о могућности сталног учешћа Поглавара Руске Православне Цркве у расејању у раду Светог Синода, Митрополит Иларион је приметио да би то било веома тешко изводљиво, јер седнице Св. Синода се у последње време одржавају јако често – једном у два-три месеца. Ту још треба додати и сталне седнице Архијерејског Синода Руске Православне Цркве у расејању. Истина, однедавно смо почели да користимо савремену технологију – одржавамо седнице без личног присуства архијереја, користећи конференцијску телефонску везу. Али је и лични контакт важан. Сваке године, 10. децембра ми обележавамо празник – Дан Курске Богородичине иконе, наше главне светиње. На тај дан се увек скупимо у Њујорку у нашој престоној цркви, а уочи тога дана одржимо седницу Архијерејског Синода.
Ове године смо на заседање нашег Синода позвали ахриепископа Курског и Риљског Германа.
Јако смо срећни кад се сретнемо у време празника са свештеницима и православним народом. У последњих 25 година успео сам да се упознам са хиљадама људи, како Цркве у расејању, тако и оних који су допутовали из Русије.
Говорећи о седници Светог Синода, Митрополит Иларион је посебно истакао атмосферу напретка. Најважније питање је по његовом мишљењу било јачање Цркве у Казахстану, где ће уместо ранијих три епархије сада бити шест.
Одговарајући на питање, које у последње време интересује православне, о одржавању Свеправославног Сабора, за који многи кажу да се може претворити у Осми Васељенски Сабор, Митрополит Иларион је рекао да су му познате те сумње. По његовом мишљењу, те сумње су изазване тиме што се објављује јако мало података о начину припреме тог Сабора, нема чак ни информације о дневном реду.
Заседање Сабора је јако важан догађај за сваку Помесну Цркву. Осим тога, накупи се пуно питања која се могу размотрити са представницима других Цркава. На пример, понекад се појави некакво супарништво међу Црквама, појављују се неке несугласице. Тако да је важно да се архијереји који представљају разне Православне Цркве упознају лично. Због тога се у неким деловима света одржавају епископски састанци. Недавно је такав један састанак одржан у Њујорку. На њему је учествовало око 50 епискпа и ја сам срећан што сам имао прилику да их упознам. Ти састанци никога не обавезују ни на шта, а ако се и одобравају неке одлуке, те одлуке морају бити донете једногласно, консензусом.
Не треба се плашити предстојећег Свеправославног Сабора, јер Руска Православна Црква чврсто стоји на позицији очувања канона и не могу се десити никакве измене православне традиције и догми.
Како сам чуо баш тих имена се боје неки православни људи. Они изражавају мишљење да ће на Свеправославном Сабору обновљенашке силе покушати да наметну свим Црквама, на пример нови календар и друге измене, као што су измене постова, поновни брак за свештенике и томе слично. Ја мислим, рекао је Митрополит Иларион, да такве измене нису могуће, јер на Свеправославном Сабору се мора примењивати принцип консензуса, тј. једногласности. Ја не знам да ли организатори Сабора предлажу такав принцип, али сам сигуран да га мора бити. Ја такође знам да су руски архијереји чврсти у ставу очувања чистоте Православља и никакве измене догми се не могу десити.
У вези бојазни да ће за учешће у Свеправославном Сабору бити позвана и католичка црква, Митрополит Иларион је рекао да је то немогуће. Представници католика могу присуствовати само као посматрачи, али ће Сабор бити чисто Православни. Ми не смемо ни у чему одступити ни од једне догме, у противном случају то неће бити прави Сабор, већ лажесабор.
На питање о стању у редовима малобројних из Цркве у расејању који нису подржали уједињење Помесне Руске Православне Цркве, Митрополит Иларион је рекао, да је апсолутна већина православних у расејању срећна због поновног обједињења Руске Цркве. То је само шачица људи. Осим тога, они нас копирају, називају се Руска Православна Црква у расејању, дају себи исте титуле, на пример поглавар РПЦ у расејању, покушавају да покажу како су они Црква у расејању, а да смо ми ван ње. Али је број њихових присталица био и остао мали. Осим тога, људи у тим парохијама су верни лично свештеницима код којих су годинама долазили. Тако у њујоршкој парохији у Асторији они остају уз свештеника о.Всеволода Дутикова. А при том уопште нису против наше Цркве.
У аустралијској и новозеландској парохији, на чијем челу сам и даље, ти људи су се затворили у сопствени круг, ми их не видимо и не чујемо. Они заузимају радикалнији став, јер припадају архиепископу Тихону (Пасечнику), који изјављује како наша Црква нема благодати. (Са интернета су познате изјаве тог “архијереја” о томе да су се делови РПЦ у расејању који нису подржали потписивање Акта о канонском општењу поделили на мноштво “синода” који анатемишу једни друге, – прим.редакције). Други расколиник – Агафангел (Пашковски) изгледа умереније, он не износи реске судове.
Мени је мало тешко да управљам аустралијском и новозеландском епархијом, јер због великог недостатка кадрова немам тамо викарног епископа. Тренутно те обавезе врши епископ Штутгарски Агапит из Немачке. Он ће боравити у Аустралији четири месеца, што ће ми умногоме упростити посао.
Поглавар Руске Православне Цркве у расејању, Митрополит Иларион, уручио је главном уреднику “Руског Весника” писмо захвалности поводом 65-годишњице, између осталог и захвалност за личне заслуге пред Руском Православном Црквом и за активан мисионарски и просветитељски рад. Владика Иларион, као председник Управног одбора Војне православне мисије, уручио је такође орден “За заслуге” који додељује та мисија.
Истог тог дана, уз благослов Митрополита Илариона шеф Војне православне мисије И.Ј.Смиков је предао орден Светог страстотрпца Цара Николаја Другог листу “Руски Весник” за уложени труд за добробит наше Отаџбине.
Превод са руског:
Оливера Јеринић
Извор:
РУССКИЙ ВЕСТНИК
