NASLOVNA » Vera i Pravoslavlje, PITANJE PASTIRU » O staroobredstvu

O staroobredstvu

Pitanje:
Pomaže Bog, U skorije vreme na jednom ruskom sajtu sam čitao nešto o staroobredstvu. Postojale su razlike u vršennju nekih delova obreda (osenjivanje krsnim znakom savijenim palcem spojenim sa domalim i malim prstom, … – tako je i na ikonama na kojima je Gospod Isus Hristos prikazan-npr.ikona iz Hilandara) . Patrijarh Nikon, je po njima nakon povlačenja sa trona priznao da su „stari obred“ i te knjige ispravni (što je i bilo od krštenja Rusije pod knezom Vladimirom pa do tog vremena) . A izmene je vršio, navodno pod uticajem nekih ljudi vaspitanih pod rimokatoličkim uticajem. Bilo je i gonjenja i stradanja slično inkvizitorskom gonjenju jeretika i veštica na zapadu. Interesuje me koliko je to u redu i koja je „verzija“ pravoslavlja istinita? Da li je sličnih problema bilo i kod nas? Moram priznati da me je sve to malo zbunilo posle čitanja.
Nebojša


Odgovor:
Dragi brate Nebojša, Vidim da si dobro obavešten o Ruskom raskolu u 17. veku, koji su izazvali protivnici patrijarha Nikona, a koji je nastojao da iz ruskih bogoslužbenih knjiga, koje su prepisivanjem poprimile izvesne pogrešne reči i obrede, odstrani te greške i da se bogoslužbene knjige, pa samim tim i obredi, usaglase sa ostalim pravoslavnim crkvama. Nije to patrijarh Nikon činio po nekom uzoru na Zapad, već isključivo iz želje da obrede, običaje, bogoslužbene tekstove očisti od grešaka prepisivača, a koje su nastale naročito za vreme mongolske okupacije Rusije. Car Aleksije Romanov, koji je doveo Nikona na patrijaraški presto, u odsudnom času nije podržao patrijarha Nikona u njegovoj reformi, tako da je ovaj morao podneti i ostavku, a kasniji sabor mu je oduzeo i čin. Međutim, staroobredci, protivnici patrijarha Nikona, su ostali u istoriji zabeleženi kao raskolnici i njihova nastojanja da dokažu kako Crkva nema prava ništa da menja u obredima, običajima i bogoslužbenom poretku, nisu nikada bila prihvaćena.
Nije mi poznato da se ovaj pokret širio i na Srpsku pravoslavnu crkvu. Bogoslužbene knjige, koje su Srbi kasnije primili iz Rusije, bile su recenzirane i nikakvih popravaka nije bilo potrebno.
Bog se javi! o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *