O RAJU

<p claSVETI JEFREM SIRIJSKI
O RAJU
 
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
 
1.
 
Mojsije, koji je svima saopštio učenje u svojim nebeskim knjigama, taj vođa Judejaca, neka i mene, kao učenika nauči svome Petoknjižju – toj riznici otkrivenja. U njemu se razotkriva priča o Edemskom vrtu; premda je opisan samo po spoljašnjosti, on je veličanstven po tajnama koje su u njemu skrivene, i kratko naslikan, čudesan je po svojim biljkama.
Dugo sam se trudio sa strahom i ljubavlju. Ljubav me je pozvala da pažljivo razgledam Raj, a strah od njegove veličanstvenosti sputavao je tu radoznalost. Najzad, i jedno i drugo sam spojio sa mudrošću. Sa strahopoštovanjem poštujući tajanstvenosti Raja, ispitivao sam samo ono što je u njemu otkriveno. Jedno sam ispitivao radi sopstvenog dobitka, a drugo sam prećutao radi sopstvene koristi.
Radosno sam pristupio priči o Raju. U njoj ima malo za čitanje, ali veoma mnogo za istraživanje. Usta su čitala ono što se otkriva u pričanju, a duh se, ushićeno i sa strahom uznosio u ispitivanje slave Raja, ali ne sa mišlju da se pojmi šta je to Raj sam po sebi, već sa željom da ga doživim onoliko koliko je to čoveku dozvoljeno.
Duhovnim okom pogledao sam Raj. Vrhovi svih gora niski su u odnosu na njegovu visinu. Visoki talasi potopa jedva su doticali njegove pete; sa strahopoštovanjem su celivali njegove stope i vraćali se natrag da prekriju i unište vrhove gora i uzvišenja. Samo je Rajsku petu celivao potop koji je srušio svaku visinu.
Ali, koliko god visoko bio postavljen Raj, ne zamaraju se oni koji se penju njemu, ne opterećuju se teretom oni koji ga primaju u nasledstvo. Svojom lepotom on ispunjava radošću i privlači k sebi one koji idu njemu, obasjava ih blistavim zracima, pruža im uživanje svojim miomirisom. Svetlonosni oblaci pretvaraju se u senice za one koji su postali dostojni njega.
Silaze iz svojih senica sinovi svetlosti i raduju se na onoj zemlji na kojoj su bili gonjeni; likuju na obali mora i ne dave se tamo gde se davio i Simon-Kamen. Blažen je ko vidi da su i njegovi voljeni sa njim zajedno, i ovde dole u njihovim zajednicama, i tamo gore u njihovim obitavalištima!
Oblaci su njihova kola koja ih sa lakoćom voze po vazduhu. Svaki leti na čelu onih koje je on poučavao. Njegovi podvižnički trudovi postali su njegova kola, a društvo njegovih učenika – njegova slavna pratnja. Blažen je onaj koji ugleda Proroke koji lebde sa svojim horovima – i Apostole sa svojim horovima! Koji učini i nauči taj će se nazvati velikim u Carstvu nebeskom (Mt. 5,19).
Raj je dalek od pogleda i ljudskom oku nedostižan; zato se možemo usuditi da ga prikažemo samo u poređenjima. U svetlom krugu koji se vidi oko meseca zamišljaj Raj! I on takođe okružuje i obuhvata i more i kopno.
Ali usta moja prebrzo govore, te se ne mogu nasititi rajskim nasladama; zamislimo i druge njegove slike. Mojsije je načinio venac na veličanstvenom žrtveniku (Izl. 27, 3); zlatnim vencem ovenčao je žrtvenik. Takav je i Raj – taj prelepi venac koji ovenčava vaseljenu.
Kada je Adam sagrešio, Bog ga je izgnao iz Raja i po dobroti Svojoj dao mu je da se naseli izvan rajskih predela, i on se naselio u dolini ispod Raja. Ali ljudi su grešili i tamo i zbog toga su rasejani. Pošto su postali nedostojni da obitavaju blizu Raja, Bog je zapovedio kovčegu da ih udalji na gore Kardu.
Podelile su se porodice dvojice braće. Kain je otišao dalje i počeo da živi u zemlji Nud, ispod mesta koje su naseljavale porodice Sita i Enosa. Ali potomci onih koji su naseljavali gornju zemlju i koji su se nazivali sinovima Božijima, ostavili su svoju zemlju, sišli dole i stupali u brak sa kćerima ljudskim, sa kćerima onih koji su živeli dole. Sinovi svetlosti borave u gornjim naseljima Raja i odatle u ponoru vide bogataša. Podiže on svoje oči, vidi Lazara, doziva Avraama, moleći da mu se smiluje. Ali milostivi Avraam, koji je osećao samilost prema Sodomu, pokazuje se nemilosrdnim prema onome koji sam nije bio milosrdan.
Bezdan odvaja bogataša od ljubavi, bezdan odvaja pravednike i grešnike, da ovi prvi ne bi osećali ljubav prema ovim drugim, da dobrodeteljni ne bi osećali muke, videći u geeni svoje sinove, braću i srodnike, da majka ne bi tugovala za bezbožnim sinom, a gospođa za služavkom sa kojom je zajedno rasla i vaspitavala se.
Sa osmehom tamo gledaju svoje gonitelje oni koji su pretrpeli gonjenja, ugnjeteni svoje tlačitelje, ubijeni svoje ubice, Proroci one koji su ih zasuli kamenjem, Apostoli one koji su ih razapeli. Sinovi svetlosti iz svojih gornjih naselja vide bezbožnike i, gledajući njihova dela, čude se zašto su se ovi, izgubivši nadu spasenja, predali bezbožnosti.
Teško onome koji je svoja gnusna dela skrivao u tami, koji je grešio i prikrivao se da bi prevario svakoga koga vidi, živeo bezbožno i lagao da bi prevario svakoga ko ga sluša. Gospode, neka me pokriju krila Tvoje dobrote; jer, tamo će prstom pokazivati na grešnika i neprestano će razglašavati njegovu sramotu i njegova tajna dela.
Moja smelost ne usuđuje se da ide dalje od onoga što sam već rekao, ali možda će se naći neko smeliji od mene i on će reći da će one koji ne znaju i koji su nerazumni, koji su grešili iz neznanja, a ipak moraju da pretrpe kaznu kao krivci, Blagi naseliti pored Raja, i oni će se hraniti rajskim mrvicama.
Ali i za ovakvim naseljima koja su tako mala i dostojna prezrenja u odnosu na rajska naselja, čeznu i žude oni koji gore u geeni. Njihovo mučenje se uvećava kada pogledaju izvore tih naselja koji žubore pred njima; žudeo je za njima i bogataš, ali nije našao nikoga ko bi mu rashladio jezik. Oko onih koji trpe muke je oganj, a ispred njih je voda.
 
2.
 
Blažen je onaj koji čezne za Rajem, jer i Raj čezne za njim; s radošću mu otvara svoja vrata, prima ga u svoj zagrljaj; raduje ga pesmama u svom naručju; široko mu otvara svoja nedra i smešta ga u njih. Ali se uklanja i beži od onoga ko se i sam uklanja od Raja; jer su rajska vrata – vrata iskušavanja, iako vole ljude.
Zato se ovde snabdej ključem od Raja i ponesi ga sa sobom. Duhovna (mislena) su ta vrata koja toliko čeznu za tobom, koja ti se tako raduju i vesele; pošto sve znaju, premudro mere ona one koji ulaze u njih – da li je ko mali ili veliki, po svačijem rastu i zasluzi sama se otvaraju i svojom merom pokazuju ko je savršen a ko ima nedostatke.
Ljudi vide da je sve propalo; bogatstvo je nestalo, telesnih zadovoljstava više nema, lepota i vlast su iščezli i prošli, tamo se toga sećaju i tuguju zbog toga što se muče, saznaju da je ono što su stekli samo san, a njihovo bogatstvo – senka.
Izgubili su ono što su imali, a našli su ono što nisu imali; ona blaga koja su voleli nestala su, a nesreća koju su mrzeli ih je zadesila. Ono u šta su se uzdali, toga više nema; ono čega su se bojali, to su našli. I jadikuju što su poniženi i pokradeni, što je njihovo nekadašnje boravište bilo varljivo, a sadašnje mučenje stvarno, što je spokoj njihov nestao, a kazna je beskrajna.
Vide i pravednici da su njihova stradanja prošla, da su njihove patnje bile privremene, breme kratkotrajno, kao da nisu nikada osećali tugu, da njihov post kao da je bio snoviđenje posle kojeg oni ustaju kao posle sna i nalaze Raj i za njih pripremljenu trpezu Carstva.
Za tuđince rajska visina je nedostupna, ali sam on nudi svoje naručje onima koji ulaze u njega; radosni pogled upućuje pravednicima, smešta u sebe ceo svet, obuhvata veliko more; on je gornjima – bližnji, svojima – prijatelj, a tuđincima – neprijatelj.
U njegovom vrtu video sam plodonosne smokve. Osuđeni bi rado da ispletu sebi vence od njihovog lišća i obnaženi bi želeli da se pokrivaju njihovim lišćem, ali ona postiđuju obnaženog, i premda pokrivaju njegovu golotinju, izazivaju mu tugu; jer, u zemlji slave sama odeća za obnaženog jeste sramota.
Ko je u stanju da izbroji lepote Raja? Prekrasno je njegovo ustrojstvo, blistav je svaki njegov deo, prostran je Raj za one koji obitavaju u njemu, svetle su njegove odaje; njegovi izvori pružaju nasladu svojim miomirisom, ali kada se oni izlivaju k nama, gube svoj miomiris na našoj zemlji, jer dobijaju ukus zemlje i tek tako postaju pitke za ljude.
Ona volja, kojoj se sve pokorava, vode koje natapaju Raj sakupila je u vidu reka, smestila ih u zemlju i zapovedila im da izlaze na isti način kao što stvara i vodu u unutrašnjosti oblaka, te se ova razliva u vazduhu, na zapovest ove volje.
Ukrasio je i obogatio raznolikošću lepote Raja Umetnik koji ih je izatkao; svaki stupanj u Raju je ukrašeniji od prethodnog i u istoj onoj meri u kojoj jedan drugog nadvisuju, toliko i prevazilaze jedan drugoga i lepotom. Za najniže je Bog odredio najniži deo Raja, za srednje – srednji, a za najviše – najviši deo.
Kada se pravednici uspnu na stepene koji su im određeni u nasledstvo, tada će svaki u skladu sa svojim trudom biti uzdignut pravdom upravo na onaj stepen koji je zaslužio i na kome mora da prebiva. Kao što je velik i broj i razlika stepena, tako je veliki broj i razlika u činu onih koji ih naseljavaju; prvi stepen je određen pokajnicima, sredina – pravednicima, visina – pobednicima, dvorac Božanstva uzvišen je iznad svega. I Noje je na samom dnu svog kovčega smestio životinje, u sredini ptice, a sam je, poput Boga, obitavao u gornjem delu kovčega. I na Sinaju narod judejski je stajao ispod gore, sveštenici na njenim padinama, Aron na sredini, Mojsije na visini, a slava Gospodnja je pokrivala vrh gore.
Kovčegom i gorom Sinajem pokazana nam je tajna kakav je raspored u vrtu Života; u njima nam je Tvorac prikazao sliku dobro uređenog, u svemu prekrasnog i u svemu poželjnog Raja; i visinom i lepotom svojom, miomirisima i rastinjem svojim, Raj je riznica svih bogatstava; on je slika Crkve.
 
3.
 
Nemoguće je u mislima sebi stvoriti predstavu izgleda tog veličanstvenog i preuzvišenog vrta, na čijem vrhu obitava slava Gospodnja. Čije umno (duhovno) oko će biti u stanju da sagleda, da li će imati snage da ga ispita i moći da dopre do njega pogledom? Njegovo bogatstvo je nepojmljivo. Može se smatrati da blagosloveno Drvo života po svojoj blistavosti jeste sunce Raja, njegovo lišće je svetlonosno, na njima se ogledaju duhovne lepote vrta; ostalo drveće, po pirenju vetrova se priklanjaju i kao da se klanjaju ovom vođi i caru drveća.
Nasred Raja Bog je posadio Drvo poznanja, okružio ga je strahom, ogradio užasom da bi poput ograde čuvali njegovu okolinu. U jednoj od zapovesti kojom mu je bilo zabranjeno da kuša plodove sa ovog drveta, Adam je čuo dve zapovesti; trebalo je da se boji drveta i da oseti da ne sme čak ni da mu se približava.
Zmiji je bilo nemoguće da uđe u Raj, zato što ni životinjama ni pticama nije bilo dozvoljeno da se približavaju okolini Raja. Kad je pak Adam došao kod zmije, ova je lukavim pitanjima koja je uputila Evi, saznala šta je to Raj i kakav je on.
Saznala je, prokletnica, kakvo je to svetilište, saznala je od Adama i Eve da se njegova slava skriva u Drvetu poznanja, saznala je da je pristup vratima svetilišta zabranjen zapovešću i tada se dosetila da je u plodu drveta ključ istine i da će se onima koji prekrše zapovest oči otvoriti, i oni će se ispuniti kajanjem.
Oči praroditelja bile su otvorene, ali istovremeno i zatvorene da ne bi videli slavu, da ne bi videli takođe i sramotu, da ne bi videli slavu unutarnjeg svetilišta, kao ni svoju telesnu golotinju. Oba ova poznanja Bog je sakrio u drvetu i kao da je postavio drvo za sudiju između dveju strana.
Čim se Adam osmelio, pristupio i okusio plod – odjednom izlila su se na njega oba poznanja, svukao je i skinuo obe koprene sa svojih očiju. Ugledao je čovek slavu Svetinje nad svetinjama i užasnuo se, ugledao je svoju sramotu i postideo se, rastužio i zajecao, iako su oba poznanja koja je stekao molila da mu bude oprošteno.
Svaki koji iskusi ovaj plod mora ili da progleda i postane blažen, ili da progleda i zajeca. Ako ga okuša onaj koji je predan grehu, jadikovaće. Blažen je onaj koji vidi a ne kuša, uostalom, ne kao onaj odvažni čovek čije su se muke uvećavale kada je gladovao, a nije mogao da okusi roščiće koje je video.
Bog nije dao Adamu da vidi golotinju da bi se, ako prekrši zapovest, tada sa golotinjom otkrila sva gnusnost njegovog postupka, ali mu nije odmah pokazao ni Svetinju nad svetinjama, da bi se, ako ispuni zapovest, tada progledao i još više obradovao. Obe nagrade sakrio je radi toga da bi Adam posle borbe za jedno i drugo dobio venac po svom trudu.
Bog kao da je postavio drvo za sudiju da bi mu ono, ako čovek okusi njegov plod, pokazalo dostojanstvo koje je izgubio zbog oholosti, a takođe pokazalo i sramotu koja ga je snašla kao kazna, a ako pobedi, da bi ga obuklo u slavu i otkrilo mu šta je to stid; i onda bi čovek, ostajući zdrav, imao i poznanje bolesti. Čovek bi po sebi bio zdrav, a međutim, u svom umu bi imao poznanje bolesti, i za njega bi to što ima bilo korisno, i to što zna služilo bi kao dobitak. A kada je čovek u bolesti i ima u svom umu saznanje o tome šta je to zdravlje, onda ga i bolest pritiska, a saznanje ga muči.
Da je Adam odneo pobedu, njegovi udovi bi se pokrili slavom, ali svojim umom on bi poznao šta je to stradanje, njegovo telo bi procvetalo, i njegove mislene (duhovne) sile bi se još uzdigle. Ali, zmija je to pokvarila, ona mu je zapravo dala da okusi poniženje, a slavu je ostavila samo u sećanju; ono što je čovek našao, to ga je postidelo, a ono što je izgubio, to je morao da oplakuje.
Ovo Drvo za njega je bilo slika vrata (ikona), a plod zavesa koja prekriva hram. Adam je ubrao plod, prekršio zapovest i čim je ugledao slavu koja ga je svojim zracima obasjala iznutra, pobegao je odatle i pohitao da pronađe sebi utočište pod ubogim smokvama. Onaj koji je posadio Drvo poznanja postavio ga je po sredini Raja da bi ono razdvajalo više od nižeg, svetinju od Svetinje nad svetinjama. Adam je pristupio, odvažio se da uđe i obuzeo ga je užas. Kao što se car Ozija pokrio gubom, tako se i Adam obnažio; i pošto je poput Ozije bio pobeđen, pohitao je da se udalji. Obojica su bežali i skrivali se, jer su se obojica postideli svog tela.
Da su sva drveta rajska bila ukrašena istim takvim sjajem, u koji je bila zaodenuta slava, onda bi, kao što Heruvimi zakrivaju lica svojim krilima, tako bi se i drveta pokrivala svojim granama, da ne bi gledala svoga Gospoda. Ali sva ona su se postidela zbog Adama, koji se odjednom pokazao obnaženim, čim mu je zmija ugrabila odeću, a sama ostala bez nogu.
Kako Adamu nije bio dozvoljen ulaz u unutarnji hram, ovaj hram je bio čuvan da bi se Adam zadovoljavao služenjem u spoljašnjem hramu, i kao što sveštenik služi prinoseći kad, tako bi služio i on, poštujući zapovest. Zapovest je za Adama bila data da bi pomoću nje ušao i pred lice Skrivenoga, u skriveni hram.
Tajnu Raja prikazao je Mojsije koji je načinio dva svetilišta, svetinju i Svetinju nad svetinjama. U spoljašnje svetilište pristup je uvek bio slobodan, a u unutrašnje je bilo dozvoljeno da se ulazi samo jednom godišnje. Tako je Bog zatvorio Adamu unutarnje svetilište Raja i otvorio spoljašnje da bi se on zadovoljio tim spoljašnjim.
 
4.
 
Pravedni je video da bi popustljivost učinila Adama drskim; On je znao da će ako popustn uzde, Adam dopreti dalje i da će savladati malu i slabu prepreku. Zato mu je nužno postavio nove prepreke. Reč i zapovest bili su zaštita drveta, a heruvim i oštrica mača postali su odbrana Raja.
Adam je u svojoj nečistoti hteo da uđe u Svetinju nad svetinjama, koja voli samo njemu slične; a pošto se usudio da uđe u unutarnje svetilište, nije bio ostavljen ni u spoljašnjem. I more, kada u svojoj utrobi ugleda leš neke životinje, ne ostavlja ga u sebi već ga izbacuje na obalu.
Sliku ovoga predstavljao je u jevrejskom narodu svaki gubavac u taboru; njega su udaljavali iz tabora, i isterivali napolje. Kad bi se pak očistio od gube, onda su mu ukazivali milosrđe, sveštenik bi ga škropio isopom, krvlju i vodom, a gubavi bi se vraćao u svoj šator sa svim njegovim imetkom.
Adam je bio čist, i u tom prekrasnom vrtu, kada je zmija dunula na njega, postao je gubav i oskrnavljen, i vrt je odbacio nečistog i isterao ga iz svojih nedara. Ali, Svevišnji Prvosveštenik je video da je Adam izbačen iz Raja i priklonio mu se, i spustio se k njemu, i očistio ga isopom Svojim i uveo ga ponovo u Raj.
Adam je bio nag, ali prekrasan; njegova brižna žena se potrudila i napravila mu odeću sramote. Ugledao ga je edemski vrt i rastužio se što je i on bio tome uzrok. Marija je razbojniku našla drugu odeću, koju je ukrasila i obasjala obećanjem. Edemski vrt je ugledao pokajanog razbojnika i sa ljubavlju ga je primio umesto Adama.
Kada je posumnjao, iako je ugledao obećanu zemlju, Mojsije nije ušao u nju; mogao je samo da stigne do Jordana. I Adam koji je sagrešio bio je izbačen iz Raja života, a prepreka mu je bio Heruvim. Ali, obojicu je uveo Gospod naš i išli su putem vaskrsenja – Mojsije u obećanu zemlju, a Adam u Raj.
Nikakva usta nisu u stanju da prikažu unutrašnjost ovog vrta i privlačne lepote njegove spoljašnjosti. Čak ni jednostavne ukrase na njegovoj ogradi nisu u stanju da opišu kako treba. Njegove boje su sjajne, miomirisi čudesni, lepote neodoljive, jela raskošna.
Kraj ograde Raja nalaze se poslednje od njegovih odaja, ali i one svojim bogatstvom prevazilaze sve odaje u vaseljeni. Koliko god bile male odaje iz njegovih nižih delova, u poređenju sa odajama gornjeg dela, blaženstvo kraj njegove ograde daleko prevazilazi i nadmašuje sva blaga ove doline plača u kojoj mi živimo.
Neka se ne ljute na mene zbog toga što se moj jezik usudio da prikazuje nešto što prevazilazi njegove snage, te ga je zato umanjio svojim manjkavim prikazivanjem. Pošto ne postoji ogledalo u kojem bi se odražavala lepota Raja, i ne postoje boje koje bi živo opisale, neka ne okrivljuju moju revnost, jer sam se radi naše koristi prihvatio truda da sačinim prikaz Raja.
Ucveljenom će to poslužiti kao uteha, dečaku kao pouka, celomudrenome će doneti veliku slavu, a siromašnome će biti dobitak. Zato, svako neka mi udeli svoj mnas i svoj kodrant, svaki neka se pomoli za mene u Edemu, da bih i ja dostigao tu zemlju; zato što, prema svojim moćima govorim o Raju, da bi nevoljnici čeznuli za punotom njegovih obećanja.
I Ti, Sveznajući, ne osudi moju nameru! I Ti, za sve Skriveni, ne osuđuj moju duhovnu radoznalost! Rođenje Tvoje, u potpunosti tajanstveno, ne usuđujem se da istražujem, pa sam svojim ćutanjem ograničio svoju reč. Pošto sam pak osetio strahopoštovanje pred rođenjem Tvojim, useli me u Raj. Od svih koji Te vole, slava Tebi, Skriveni!
 
5.
 
Sazercavao sam stvaralačku Reč i upodobio sam je steni koja je sledila jevrejski narod u pustinji (1. Kor. 10, 4). Obilne potoke Reč nije izvela iz vode koja je bila nagomilana u njoj, jer u njoj nije bilo vodene vlage, ali iz nje su istekla mora. Tako je Božijom Rečju sve stvoreno ni iz čega.
U svojoj knjizi Mojsije je opisao stvaranje prirode, da bi o Tvorcu svedočili i priroda, i Pismo; priroda, kada je koristimo, a Pismo, kada ga čitamo. Ova dva svedoka pohode svaku zemlju, prebivaju u svim vremenima, oni su uvek pred nama i izobličuju otpadnike koji odriču Tvorca.
Čitao sam početak ove knjige i pronicao u svako njeno slovo i u svaki njen stih, postepeno uzlazeći u visinu. Predusretljivo me je zaustavljalo ono prvo što se razvijalo preda mnom i povezanošću govora mamilo ka sledećem. A čim sam došao do stiha u kome se govori o Raju, taj stih me je istog trenutka izveo iz knjige i preneo u okrilje Raja.
I oko i um, kao po mostu su prelazili preko stihova i sustizali se u rajskom naselju. Oko je uzdizalo um čitanjem, a um je davao oku odmor od čitanja, jer je posle čitanja knjige oko spokojno, a radi samo um. Ova knjiga mi je bila i most prema Raju i vrata Raja; prešao sam most i stupio u Raj; oko je ostalo napolju, a um je ušao unutra; i počeh da saznajem i ono što nije napisano. To je svetla, čista, divna i veličanstvena visina – pismo je naziva Edemom, jer je na njoj vrhunac svakog blaženstva.
Tamo sam video senice pravednika koje iztaču iz sebe mirisava ulja, izlivaju miomiris, ukrašeni su cvećem, ovenčani ukusnim plodovima. Kakvo je bilo delo čovekovo, takva je i njegova senica; jedna je niža po svom ukrasu, druga sija svojom lepotom, jedna je manja po spoljašnjosti, druga blista slavom.
Ali, meni je Edem više pričinio zadovoljstvo svojim mirom, nego svojom lepotom. U njemu obitava čistota, i tamo nema mesta prljavštini; u njemu je spokoj, i tamo nema mesta nemiru.
Zatim sam pitao da li će Raj biti prostran za sve pravednike koji treba da obitavaju u njemu? U svojim pitanjima doticao sam i ono što nije napisano: pogledaj ovog čoveka, u njemu je živeo legion svih vrsta demona; oni su živeli u čoveku, pa ipak se nisu primećivali, jer je vojska njihova i jednostavnija i istančanija od same duše.
Tako je čitava vojska živela u jednom telu; ali, sto puta čistije i istančanije od ovog biće tela pravednika kada ustanu i kada budu vaskrsnuti. Telo pravednika biće slično duhu koji može kad poželi, da se širi i uvećava, i kada želi da se skuplja i smanjuje, i kad se skupi može biti na jednom mestu, a kad se raširi može biti svuda.
Saslušaj druge slike i uveri se. Hiljadu iskri sunčeve svetlosti bivaju u jednom domu, desetine hiljada miomirisa lebde iznad jednog cvećnjaka; i ako su oni smešteni na malom prostoru, u meri u kojoj se taj prostor njima ispunjava, tako se i oni svi šire po njemu. Tako i Raj. Iako je pun duhovnih bića, on je prostran da bi se u njemu smestila ova bića.
Nema kraja ni broja pomislima koje se nalaze u srcu, koliko god ono bilo malo, i mada je ono potpuno ispunjeno njima, pomisli nisu stešnjene u srcu i ne smetaju jedna drugoj. Tako je i divni Raj prostran za čiste duhove čiju suštinu ne može misao da dokuči.
Koliko sam mogao opevao sam Raj i bio sam spreman da ga napustim, ali iznenada unutar Raja razleže se, kao u taboru, glas onih koji pevaju uz zvuke truba; svet, svet, svet! I začuh kako se u Raju slavoslovi Božanstvo. Blažen je onaj koji je udostojen Raja zbog pravde ili dobrote, zbog truda ili milosrđa! Začudih se, jer tek što sam izašao iz rajskih predela, ostavio me je i otišao od mene pratilac. Kada sam pak došao do predela zemlje koja rađa trnje, tada su me srele bolesti i stradanja svake vrste. I ugledah da je naša zemlja tamnica, da su pred mojim očima sužnji koji plaču zbog te tamnice kada moraju da izađu iz nje.
Čudio sam se da i deca plaču prilikom svog izlaska iz utrobe, plaču što ih iz tame prizivaju na svetlost, što iz teskobe ulaze u svet. Tako je smrt za ovaj svet slika rođenja; plaču oni koje ova zemlja, majka stradanja, rađa za vrt radosti.
Smiluj mi se, Vladiko Raja, i ako nema mogućnosti za mene da uđem u Tvoj Raj, onda me smesti makar i napolju, blizu onih livada koje se nalaze u vrtu njegovom. Unutar njega neka bude trpeza za pravednike, ali plodovi koji rastu u njegovom vrtu neka padaju izvan njega kao mrvice grešnicima, da bi i oni bili živi po dobroti Tvojoj!
 
6.
 
Ključ učenja koji otvara svaku knjigu, otvorio je mojim očima i onu knjigu u kojoj čitam o bogatstvu kivota, o vencu zakona, otvorio sam i ono pismo koje pre svih drugih kazuje o Tvorcu, obuhvata sva Njegova stvorenja, daje da se vide sve Njegove lepote, pokazuje sve Njegove ukrase.
Upravo to Pismo dovelo me je do vrata Raja, i tek što sam mu prišao, moj um je obamro od zaprepašćenja, prenerazio se moj razum, moja čula nisu bila u stanju da obuhvate veličanstvenost bogatstava, da razlikuju ukus jela, da uporede živost boja, da spoje u jedno svu lepotu, da prikažu rečju ono što se ukazivalo pogledu.
Sve udove Raj baca u okove savršenstvom svojih radosti, očarava oči svojim ukrasima, sluh – zvukovima, ukus i njuh – jelima i miomnrisima. Blagosloven je Onaj Koji je pozvao u Raj one koji su se podvizavali u bdenju i postu, da bi se za svoje posništvo naslađivali utehom, i pasli na ovim prijatnim pašnjacima!
Jedan pogled na Raj me je uzdigao, jedna pomisao na njega me je obogatila; opijen njegovim miomirisima, zaboravih na svoju ništavnost; obnovljen raznovrsnošću njegovih lepota, ja kao da postadoh drugačiji i zaronih u talase njegove slave. O, kako sam postao opijen i zaboravio na krivice svoje u ovoj zemlji koja je za obnaženog Adama bila užarena peć iskušavanja!
I premda je za mene bio mnogo i jedan talas njegovih lepota, međutim, on me je uzeo i bacio u još veće more. U njegovom sjaju sam ugledao još veće lepote i razmišljao: „Ako je Raj tako divan, koliko li je onda divan Adam, taj lik njegovog Vrtlara; koliko li je prekrasan Krst, ta kola sina Adamovog – Gospoda“!
Čovek nije bio stvoren radi Raja, već naprotiv, sam je bio uzrok zasađivanja Raja. Čisto srce je dragocenije od biljaka, pesma je bolja od plodova, reč je prijatnija od onoga što raste na drveću, čovekova vera je dragocenija od mirisnog korenja, njegova ljubav je lepša od svih mirisa.
Bog je zasadio prekrasni vrt i stvorio čistu Crkvu, a na Drvetu poznanja je prikovao zapovest; darovao je radosti, ali ih ne žele, upozoravao ali se ne uplašiše. U Crkvi je uspostavio učenje koje raduje obećanjima i zastrašuje pretnjama; onaj koji prezire ovo učenje gine, a ko ga sledi spasava se.
Crkva svetih je slika Raja u njoj se svakodnevno sakuplja sveoživotvoravajući plod i za piće se stavlja u kacu u kojoj se gnječi grozd ispunjen životvornim lekom. Zmija je izgubila snagu, vezana je prokletstvom; Evina usta su zapečaćena spasonosnim ćutanjem i ponovo se pokoravaju Tvorcu.
Među stanovnicima Raja nema obnaženih, zato što su svi obučeni u slavu; niko se tamo ne pokriva lišćem i ne biva posramljen; u Gospodu našem oni su našli sebi odeću koju je izgubio Adam. Crkva održava njihov sluh čistim od zmijskog otrova i od otrova onih koji su, poverovavši zmiji uprljali svoje nove i izbeljene rize, koji su izgubili svoju odeću.
Večno neiscrpna sila, večno neumorna mišica posadila je i ovaj Raj, ukrasila ga bez napora, ispunila ga plodovima svake vrste. Tvorac je pogledao i razveselio se, i nastanio se u ovom Raju, posađenom u Njegovu slavu, kao što je i taj vrt On posadio u Svoju slavu.
Dobrodeteljni, noseći svoje plodove, ulaze u Raj koji blista svakojakim plodovima, te svojim delima zadobijaju ovaj čudesno lepi vrt. Raj se raduje što vidi da plodovi pravednika prevazilaze po časti plodove njegovog drveća, i da ukrasi pobednika prevazilaze njegove ukrase.
Blažen je ko je udostojen da vidi kako su svi savršeni i veličanstveno lepi plodovi rajskog drveća postiđeni pred izgledom plodova koje donose pravednici! Rajski cvetovi vide ove plodove i priznaju sebe pobeđenim, obuzima ih ushit, videći cvetove devstvenika i svetih, čiji je venac razveselio i tvar i njenog Tvorca.
Plodovi pravednika Sveznajućem su blagougodniji od svih plodova i rastinja. Lepota prirode uzdiže dostojanstvo duha, Raj – dostojanstvo uma, cvetovi – dostojanstvo dobrih običaja, vrt – dostojanstvo slobode, zemlja – dostojanstvo uma. Blagosloven Onaj Koji je tako proslavio Adama. Iznad svih hvale vrednih rajskih ukrasa dostojna su proslavljanja junačka dela pobednika /u veri/ koji predstavljaju prekrasnu sliku Raja. Na njima se odražava lepota edemskog vrta. Zato ostavimo drveće, veličajmo pobednike i umesto nasleđenih blaga proslavimo one koji su primili ovo nasleđe.
Ako nas zapanjuje lepota Raja, tim više nas ushićuje lepota duha; jedna je stvar prirode, a druga stvar slobodne volje. Sloboda podražava edemskom vrtu, i iz nje su iznikli i izrasli pobednički plodovi koji su veličanstvenošću venaca prevazišli rajske ukrase.
Kako se tamo lepima prikazuju duhovnom oku priželjkivane večere pravednika koji i nas pozivaju da postanemo njihova braća, bližnji i prijatelji! Neka nas ništa ne liši braćo, opštenja sa njima! Postanimo njihovi prijatelji, a ako ne prijatelji, onda barem njima bliski. I, kad bismo se naselili, ako ne u njihovim naseljima, onda barem pored njih!
Kako je dostojan podvizavanja onaj koji se udostojio bogatstva njihovih riznica! Kako je blagosloven onaj koji je primio barem mrvicu njihovih blaga! O, kad bih bio udostojen makar malog tamošnjeg dela! Neka me tada pogleda i neka bude ojađen ieprijatelj koji je sanjao da me ugleda na onom mestu koje je on meni pripremio, i neka me vidi u naselju koju mi je pripremilo milosrđe Tvoje!
Blažen je ko se udostoji da vidi njihovu svetlu rizu! Blažen je ko se udostoji da sluša njihove mudrosti! Blažen je sluh koji je nadahnut njihovim glasom! Blažen je ko je dostigao njihovo blaženstvo! Blažen je ko se trudi da bude među prvima! Teško onome protiv koga oni vapiju Pravednome! Onaj koji ih voli taj je u Edemu; ko ih mrzi, taj je u paklu. Lakše je biti Sodomu negoli tome gradu, gde su oni otresli svoj prah (Mt. 10, 14-15). U domu gde su se oni molili, mrtvac se vraća u život, i tamo se uspostavljao savršeni mir.
Kad su dolazili u Egipat, utoljavali su glad u Egiptu. Kad su dolazili nerazumnom moru, urazumljivali su ga žezlom. Kad su ulazili u divlju pustinju, osvećivali su je stubom. Kad su bili bacani u užarenu peć, orošavali su je svežinom. Kad su bili bacani u jamu, tamo je silazio Anđeo te je zveri učio postu.
Njihova Crkva je so koja osoljava svu zemlju i koja je čuva od truleži. Njihova Crkva je posvetila Istok, obasjala Zapad, oni su obnovili Sever, naučili Jug. Oni su uzlazili na nebo i otvarali ga; nizlazili su u more i ispitivali njegove dubine. Tajnu, otkrivenu Apostolima u pričama, raširili su oni po svim zemljama i svima su blagovestili. Ceo svet je primio ovu tajnu da bi u njoj pronašao sebi snagu. Jedan od svetih raseca vazduh svojim kočijama, Anđeli ga žurno sreću i obučenog u plot vide u svojim naseljima. Ali, kao što je na zemlji rođen čovek u odeći slave uzašao na kočijama na nebo, tako je Gospod po dobroti Svojoj izašao, obukao se u plot, sevši na oblak uzneo se, i caruje i nad gornjim i nad donjim svetom.
Kao oganj svetle ovi duhovi – Anđeli su se začudili Iliji, kada su ugledali u njemu žuđeno blago; čudili su se oni prahu zemaljskom i slavili Onoga Koji je stvorio ovaj prah, sa radošću videći u njemu devstvo koje uzdiže one iz donjeg sveta, i u ushićenje dovodi one iz gornjeg. Na zemlji mu predstoji bitka a u Raju venac.
Ljubav i obučavanje /u duhovnom životu/, sjedinjeni sa istinom, mogu obrazovati duh i obogatiti ga novim dobrima, a utoliko on razumno proniče u riznicu tajni. S ljubavlju sam naučio i poznao da je u Raju utočište pobednika. Ako si me Ti udostojio da posmatram Raj, onda me udostoji i da uđem u njega!
 
7.
 
U iskušenjima se tešite obećanjima! Nelažna je reč Onoga Ko na sve izliva darove Svoje; Njegova riznica nije ni malo siromašna da bi smo se morali bojati da neće ispuniti Svoja obećanja. Sina Svoga On je predao za nas, da bismo mi poverovali. S nama je Njegova plot, s nama je i Njegova istina. On je došao i dao nam Svoj ključ, jer nas očekuju Njegova bogatstva.
Spuštanjem večeri svet sklapa oči i tone u san, a ujutru se ponovo budi. Tako je u tajinstvenom smislu sada noć, i Onaj Koji daje platu još je daleko; ali nastaće dan i On će se javiti. Ne budite, braćo, nemarni, ne mislite da je vaš podvig dugotrajan, a vaskrsenje udaljeno. Evo, smrt je za nama, a pred nama je vaskrsenje.
Budite strpljivi, vi koji tugujete, i ući ćete u Raj. Njegova rosa spraće vašu nečistotu; utočište njegovo će vas razveseliti; njegova večera će dokrajčiti vaše napore; njegov venac će vas utešiti; njegova večera će dati gladnima utehu, a ova pročišćava one koji je kušaju; ponudiće žednima nebesko piće, a ono urazumljuje one koji ga piju.
Blažen je siromašak koji upire pogled prema toj zemlji, ispunjenoj neizmernim mnoštvom bogatstava! Ametisti i drugo drago kamenje ne nalaze se u njoj, izbačeni su odatle kao smeće; oni bi uprljali tu zemlju slave. Ako bi neko tamo uneo berile i drugo drago kamenje, oni bi se pokazali tamnima i pocrnelima u toj blistavoj zemlji.
I muškarci i žene su obučeni u svetlu rizu, slavom je pokrivena golotinja njihovih tela, prestala je sramotna uznemirenost u udovima, zatvoreni su izvori pohota, otrov je uništen, duša je čista i zeleni se u Edemu uživanja kao pšenica bez kukolja.
Likuje tamo devstvenost zbog toga što je iščezla zmija koja je potajno u njen sluh ulivala svoj otrov. Ispunivši se radosne usrdnosti, govori joj smokva: „Seti se svog nevinog detinjstva, seti se onoga dana kada si se, obnaživši se, skrivala u mom krilu. Hvala Onome Ko je tvoju nagost pokrio rizom!“
Raduje se tamo mladost što je odnela pobedu, vidi u Raju Josifa koji je skinuo sa sebe i odbacio sladostrašće koje je plamtelo u nerazumnima, i pobedio guju u sopstvenoj njenoj rupi. Samsona, pobednika nad lavovima, pobedila je zmija otrovnica, ugrizla ga je i uskoro je izgubio vlasi svog nazorejstva [posvećenosti Bogu].
Mir tamo nalaze žene koje su surovo postradale ovde u bolestima prokletstva i mukama rađanja dece. S radošću vide one da njihova deca koju su one u jaucima sahranjivale, poput jaganjaca pasu na edemskim pašnjacima, da su stavljeni na visoke stepenice slave, blistaju sjajnom svetlošću kao braća prečistih Anđela.
Slava Milosrdnome Koji često tako rano žanje decu – pozni plod prestarelih roditelja da bi ona u Raju postala prvorodni plod! To je nov prizor – videti kako jedni plodovi žanju tamo druge plodove, kako prvorodni žanju prvorodne, i kako se požnjeveni čistotom upodobljavaju onima koji žanju.
Prioni duhom uz Raj, o starosti! Njegov miris će ti vratiti detinjstvo, njegov dah će te učiniti mladom. On će te obući lepotom kojoj će biti pokrivene tvoje nečistote. U Mojsiju je predstavljena tvoja slika. Njegovi borama izbrazdani obrazi, cvetajući i sijajući, postali su slika starosti koja se podmlađuje u Edemu.
Stanovnici Raja nemaju tamnih mrlja, zato što su čisti od greha; nema u njima gneva, zato što su slobodni od svake razdražljivosti; nema podsmeha, zato što su slobodni od svake lukavosti; ne nanose jedni drugima štetu, ne gaje u sebi neprijateljstvo, zato što su slobodni od svake zavisti; niko nikoga tamo ne osuđuje, zato što tamo nema uvreda.
Tamo sinovi ljudski vide sebe u slavi i sami sebi se čude zašto je njihova plotska priroda, nekada raspaljivana, sada spokojna i čista; zašto sijaju spolja lepotom i iznutra čistotom, vidljivim sjajem telo, a nevidljivim duša.
Skače u Raju hromi koji nije mogao da hoda; po vazduhu juri bogalj koji nije mogao da se pomeri s mesta. A oči slepih koji su od majčine utrobe žudeli za svetlošću i koji je nisu videli, zaneseni su rajskom lepotom, a zvuk rajskih frula veseli sluh gluvih.
Ko nije dozvoljavao sebi ni proklinjanje, ni klevetu, njega pre svih očekuje rajski blagoslov. Ko je pogled očiju svojih neprestano čuvao čistim i celomudrenim, ugledaće najvišu lepotu Raja. Ko je svaku gorčinu suzbijao u svojim pomislima, u njegovim udovima će poteći izvori divnog veselja.
Devica koja je prezrela uvenljivi bračni venac, zasijaće tamo u bračnoj ložnici pravednika, ložnici koja voli decu svetlosti. Pošto je ona omrzla dela tame, i pošto je živela usamljeno u domu, tamo će je obradovati brak, i ona će biti uteha Anđela, radost Proroka, slava Apostola.
Ko je sa Danilom, kome su ukazivali čast carevi, klanjajući mu se u ovom svetu, za hranu izabrao sebi povrće, takvog posnika umesto careva tamo će poštovati drveće, koje će mu se klanjati u svoj svojoj lepoti, uzvikujući mu: „Uđi u krošnje naše, živi pod našim granama, kropi se našom rosom, naslađuj se našim plodovima“.
Ko je umivao noge svetima, njega će očistiti ta voda. Ko je pružao ruku da bi udelio siromašnima, njemu će se sami nuditi plodovi sa tog drveća. Sve mnoštvo cvetova radosno će pohitati da ovenča nogu koja je hodila da poseti bolesne, i međusobno će se utrkivati ko će pre da celiva njenu stopu.
Ko se sa mudrom umerenošću uzdržavao od vina, njega pre svega očekuju rajski vinogradi, gde mu svaka loza pruža svoje grozdove. A ako je devstvenik, primaju ga u svoja čista nedra, zato što, živeći usamljeno, nije spoznao supružansko okrilje, nije ulazio u bračnu ložnicu.
Oni koji su postradali od mača i primili venac za Gospoda našega, tamo će u slavi sa vencima svojim praznovati pobedu, jer su tela njihova izvrgla ruglu oganj mučitelja. Kao zvezde sijaju tamo sedam sinova svetlosti (Sveti mučenici Makaveji) – taj pobednički venac njihove majke, jer su svojom smrću posramili gnev bezbožnika.
Blaženstvo te zemlje preobraziće žene koje su se potrudile u služenju svetima. Tamo će one ugledati kako je blažena u Edemu udovica koja je u dom svoj primila Iliju. Umesto krčaga i posude za vodu koji su je hranili – daće joj hranu u Edemu granje drveća, jer je izobilno davala siromašnima.
Tamo nema ničega što ne bi služilo na korist; biljke daju tamo prijatan miomiris, a jela u Edemu su prekrasna. Ko ih okusi, podmlađuje se, ko ih pomiriše, postaje lep. Svaki cvet skriva unutar sebe vaskrsenje i spreman je da ga da onom ko ga ubere; svaki plod nosi u sebi blago i spreman je da ga preda onome ko ga uzme.
Niko se ne trudi tamo, niko se ne uzdržava, jer niko i ne greši (nema borbe sa grehom; prim. prir). Niko tamo ne oseća kajanje, jer tamo nema pokajnika. Oni koji su se ljuto podvizavali, tamo ne vrše nikakav podvig, već prebivaju u spokojstvu. Nema tamo starosti zato što nema ni smrti; nema tamo onih koji se sahranjuju, zato što nema ni onih koji se rađaju.
U njima nema tuge zato što su slobodni od svih stradanja; u njima nema straha, zato što su daleko od svake tuge. Nema tamo protivnika, zato što je bitka završena. Neprestano sebe i jedni druge nazivaju blaženima, zato što su se završile njihove bitke, venci su dobijeni, i u senicama je njihov spokoj.
Gledao sam tu zemlju i sedeo oplakujući sebe i sebi slične. Prođoše dani moji, protekoše kao jedan jedini dan. Prođoše i nestadoše, a da ja to nisam ni primetio. Moju dušu obuze kajanje, zato što sam izgubio i venac, i ime, i slavu, i rizu, i svetlu bračnu ložnicu, i trpezu Carstva. Blažen je ko ih se udostojio!
Neka sa suzama mole za mene tamo svi sinovi svetlosti, da im Gospod naš daruje jednu dušu, a meni novi povod da opevam Veličanstvo koje tako bogato pruža Svoju ruku pomoćnicu. Onaj Koji uzvraća po pravdi, ali ne i bez blagosti, milosrđem Svojim neka mi daruje blaga iz riznice Svoga milosrđa!
Ako je nečistima nemoguće da uđu u ovu zemlju, onda mi dozvoli da se nastanim uz njenu ogradu i u njenoj senci. I kako je Raj sličan trpezi, dozvoli mi iz milosti, makar van Raja, da uzimam i da kušam plodove njegove, da bi se ispunilo na meni ono što je napisano: „Ali i psi jedu od mrva što padaju sa trpeze gospodara njihovih“ (Mt. 15, 27).
Tada ću na sebi isprobati pouku priče o bogatašu koji nije davao siromašnome čak ni mrve sa svoje trpeze; videću kako Lazar prebiva u Raju, videću kako se užasno muči bogataš i zadrhtaću pred strogošću pravosuđa Tvoga, a u sebi ću se ohrabriti isijanjem dobrote Tvoje.
Naseli me uz ogradu ovog vrta da bih bio u susedstvu sa onima koji su naseljeni u Raju, i da bi mi pozavideli prokleti. Ko može istovremeno gledati i blaženstvo i mučenje, imati pred pogledom i geenu i edemski vrt? Venac onih koji obitavaju u Edemu pokazaće mi težinu moje krivice, a mučenje prokletih uveriće me koliko si Ti milosrdan prema meni.
Čije oko može izdržati jedan i drugi prizor? Čiji sluh može izdržati glas i one vapaje s kojima bezbožnici u geeni hule na Pravednoga, i one pesme kojima Ga proslavljaju pravednici u edemskom vrtu? Jedni druge posmatraju iznenađeno, i jednima i drugima su otkrivena dela zbog kojih su bezbožnici dostojni osude.
Neka ne budu otkriveni moji grehovi pred mojim bližnjima u onaj dan! Uostalom, to bi me učinilo, Gospode, još prezrenijim. Ako su moji gresi poznati Tebi, od koga onda da ih skrivam. Stid sam učinio sebi idolom. Daruj mi, Gospode, da imam strah samo pred Tobom svemogućim i da se stidim pred Tobom milosrdnim! Čovek kao da je za božanstvo sebi postavio bližnjega: uvek se trudi da mu ugodi; njega se stidi da mu ne učini prestup; njega se boji, ako se rđavo ponaša; od njegove pohvale zavisi vrednost njegovog dobrog dela; zato je čovek u pravom smislu postao sluga slugu. Ti, Blagi, Koji si nam darovao slobodu, koju smo mi predali u ropstvo, učini i to da Tobom zamenimo onog gospodara kojeg smo sami postavili nad sobom.
 
8.
 
Reč napisana u knjizi ušla je u moj sluh i razveselila me; ona predstavlja priču o razbojniku; i duša moja se utešila, gledajući na mnoštvo njegovih zlodela, jer je Gospod pomilovao i razbojnika. Zato sam i ja dobio nadu da ću ući u taj vrt čije sam ime čuo i zaneo se njime. Moj duh je raskinuo moje okove i ja sam pohitao da ga vidim.
Ugledao sam tamo naselja i svetlonosnu senicu i čuo sam glas koji je govorio: „Blažen je razbojnik, koji je zabadava dobio ključeve Raja“! Očekivao sam da ću ga sresti tamo, ali sam pomislio da duša ne može u Raju da oseća bez učešća njenog tela; i u zemlji radosti obuzela me je tuga što se moje ispitivanje tajni pokazalo beskorisnim. Pomisao o razbojniku navela me je na sledeće pitanje: ako duša može videti i čuti bez učešća tela, zbog čega je onda zatvorena u njemu? Ako pak, bez njega nema života, zašto onda ne umire sa telom?
Duša ne može da vidi bez tela; to dokazuje o njoj samo telo. Ako je telo lišeno vida, onda je i ona zajedno sa njim slepa i pipajući se kreće, i telo i duša imaju potrebu jedno za drugim, i sami svedoče o tome. Kao što je telu potrebna duša da bi moglo da živi, tako je i duši potrebno telo, da bi mogla da vidi i čuje. Ako je telo nemo, zajedno sa njim je nema i duša; ako je telo bolesno, boluje i ona. I mada je, kada je odvojena od tela, sama po sebi duša zdrava, ipak, učestvuje u svemu što se odnosi na telo. Ona je slična detetu u majčinoj utrobi koje, imajući u sebi život, nema reč i razum.
A ako duša, nalazeći se u telu, dok je ono još mlado, ne može da spoznaje i sebe samu i telo sa kojim je povezana, ne postaje li onda ona nemoćna posle razdvajanja sa telom, kada ni van sebe ni u sebi samoj nema čulnih organa koje bi mogla upotrebljavati kao oruđa? Zar duša ne projavljuje sebe samo posredstvom čula tela koje je sa njom spojeno?
Ni u čemu nema nedostatka ovo blagosloveno naselje, ova zemlja koja je u potpunosti i u svemu savršena; može li ući u nju duša sama nemajući čula i razuma? Naravno, ući će u dan vaskrsenja, kada će telo savršenog ponovo primiti sva svoja čula.
Dakle, kada je Tvorčeva ruka stvorila telo i odredila mu da slavi svog Tvorca, tada ova nema frula nije izdala ni jednog zvuka, dok Tvorac nije, najzad, u telo udahnuo dušu, koja je u njemu stvorila pevanje. Tada su već i strune počele da zvuče, i sama duša je zadobila u njima reč mudrosti.
Kada je Gospod dovršio stvaranje Adama, uzeo ga je i naselio u Raj. Ni duša bez tela, ni telo bez duše nisu mogli da uđu tamo, već su čisti i savršeni ušli zajedno u ovo savršeno naselje. Zajedno su i izašli iz njega, postavši nečisti. A to pokazuje da će zajedno i ući u dan vaskrsenja.
Adam je bio lakomisleni čuvar Raja, zato što je lukavi lopov ušao tamo da ga opljačka, i bez nadzora je ostavio plodove prema kojima je pohitao ovaj drugi, i ugrabio samog stanovnika vrta. Gospod naš je došao da potraži Adama, i izašao je (vaploćenjem) i našao ga u šeolu, izveo ga odatle, i izveo u Raj – u ona željena naselja uz rajsku ogradu gde obitavaju duše pravednih i svetih, koji tamo očekuju svoja voljena tela da bi, kada se otvore vrata vrta, i tela i duše uskliknule: Osana! Blagosloven Koji je izveo samog Adama i ponovo ga uvodi sa mnogima!
 
9.
 
Na zemlji je podvig, u Edemu je venac slave. I nebo i zemlju Bog će obnoviti prilikom našeg vaskrsenja, i tvar će osloboditi i razveseliti zajedno sa nama. Zemlja, mati naša, pretrpela je porugu, izložila se prokletstvu zbog grešnika; ali zbog pravednika Blagi će blagosloviti našu hraniteljku i zajedno sa njenom decom obnoviti i nju.
Lukavi je otvorio svoju čašu i svoj otrov pokazuje svakome, svima potajno razapinje svoje mreže, postavlja svoje zamke, svuda gaji korov da bi nadjačao pobožne. Ali Blagi u prekrasnom Raju zaslađuje njihovu gorčinu, ukrašava ih svetlim vencima, i zbog toga što su poneli krst svoj, uznosi ih u Edem.
Ako hoćeš da priđeš Drvetu života, ono svoje grane, kao stepenice, priklanja tvojim stopama, poziva te pod svoje okrilje, poziva te da sedneš na postelju od njegovih grana, spremnih da priklone pred tobom svoju krošnju, da te zagrle i čvrsto stegnu u obilje cvetova i uspokoje kao dete na majčinom krilu.
Ko je video trpezu na granama ovog drveta? Čitavi nizovi plodova svake vrste pri ruci su onome koji ih kuša; jedan za drugim mu se sami približavaju; plodovi nasićuju njegovu glad i utoljavaju njegovu žeđ, rosa mu služi za umivanje, lišće kao čisti ubrus. Neiscrpna je riznica Gospoda bogatog u svemu.
Na najčistijem vazduhu stoji tamo duboko ukorenjeno drveće, dole pokriveno cvećem, a gore je puno plodova, njihova krošnja je prepuna zrelih plodova, a donje grane su sve u cvatu. Ko je ikada čuo ili video da iznad glave leti oblak poput senice, čiji je svod od plodova, a pod nogama je prostrt cvetni tepih?
Tek što su te ostavili talasi jedne bujice radosti, već te k sebi mami druga. Sve je tamo ispunjeno radošću. Ovde jedeš plod, a tamo se osvežavaš pićem; ovde se umivaš čistom rosom tamo pomazuješ mirisnom vodom; ovde mirišeš miomiris, a tamo čuješ slatku pesmu Blagosloven Onaj Koji je razveselio Adama!
Naizmenično struje prijatni vetrovi i žure da usluže, poput Marte i Marije. Večera ne prestaje, i nikada ne biva bez zvanica. Umorna Marta se nekada osmelila da prigovori Onome Koji ju je pozivao u Raj, gde oni koji služe za večerom ne znaju za umor.
Tamo i ovamo, pred pravednicima struje vetrovi u Raju; jedan im nanosi hranu, drugi im izliva piće; dah jednog je salo, a duvanje drugog – miomirisno ulje (parafraza psalamskog stiha koji govori o blaženstvu pravednika; prim. prir). Ko je video vetrove koji bi svojim dahom čas nasićivali kao jela, čas služili kao piće, čas orošavali svežinom, čas pomazivali uljem?
Vetrovi tamo duhovno hrane one koji žive duhovno; ne prestaje tamošnja večera; ruka se ne zamara; zubi nemaju posla; ne opterećuje se stomak. Ko se ikada naslađivao takvom beskrajnom gozbom, jeo bez hrane, pio bez pića, samo nanosom vetra gasio žeđ, a nanosom drugog vetra utoljavao glad?
Gledaj kako se to primetno ispoljava na biljkama. Vetar uzgaja pšenicu i drugo klasje, hraneći ih svojim dahom i jačajući ih svojom snagom; ne mogu li tim pre vetrovi blagoslova hraniti razumne i duhovne naslade Raja? Za duhova bića i hrana je duhovna.
Umni vetrovi tamo hrane razumne. Njihov dah te čini jedrim, njihovo strujanje ti pruža nasladu. Jedan te pomazuje, drugi ti donosi radost. Ko je ikada doživeo takvo zadovoljstvo – da jede bez ruku, da pije bez usta, tako da samo prijatan dah vetra bude za njega hrana i piće?
Gledaj, još uvek tako nešto postoji na ovoj zemlji koja rađa trnje; još uvek na ovoj prokletoj njivi vetar uzgaja pšenicu u klasu po svevišnjoj Volji Svemogućeg. Dah vetra kao da je hrani majčinskim dojkama, predstavljajući time način na koji se hrane duhovna bića.
Ako pšenicu, tu telesnu hranu, čiji najveći deo telo izbacuje iz sebe – uzgaja vazduh, a vetrovi je čine zrelom, mogu li onda čisti vetrovi iz edemske riznice škoditi duhovnim bićima? Posebni sokovi predstavljaju piće duhovnih bića.
I vatra će te poučiti da se sve hrani vazduhom. Može li se zamisliti neko mesto gde ne bi bilo vazduha? Njegovo strujanje gasi oganj, njegovo kretanje ga održava. Ko je video majku koja bi svakoga nahranila svim vrstama hrane? Sve zavisi od vazduha, a on, opet, zavisi samo od onog Jednog, Čijom silom se hrani sve.
Neka se postide Haldejci koji su tako mnogo mislili o nebeskim svetilima, tvrdeći da ona hrane sve svačim; i zvezde, i biljke, i sunce, i gmizavce, i ljude hrani vazduh; njegovim dahom, kako sam rekao, hrani se i vatra koja je po prirodi srodna svetilima.
Duša bez vazduha penje se naviše, ali ona sama služi kao oslonac telu; na njoj počiva naša plot. Ona nam pravi hleb, ona čini našu njivu plodnom. Takav je i blagosloveni vazduh; on udovoljava, nasićuje, napaja duhovna bića, u njemu ona lebde, njime se umivaju, on je za njih more uživanja.
Rajski miomiris nasićuje bez hleba; dah života služi kao piće, čula se tamo utapaju u talasima naslada koje se izlivaju na sve i u svim mogućim oblicima. Niko ne oseća opterećenje od tog izobilja radosti i svi se neprestano, bez presazićenosti napajaju njima, zadivljeni pred veličinom Božijom.
Sada tela gladuju i jedu, a tamo umesto tela duše osećaju glad i duša kuša sebi srodnu hranu. Iznad svake hrane duša se naslađuje Onim Ko hrani sve, hrani se Njegovim lepotama i zadivljena je pred Njegovim riznicama.
Tela koja sadrže u sebi krv i vodu, dostižu tamo čistotu koja je jednaka samoj duši. Krila duše, ovde opterećena, tamo postaju daleko čistija i upodobljavaju se onome što je u duši najviše – umu. Sam um, koji se ovde nemirno kreće, tamo je spokojan, poput Božije veličine. Duša je po svojoj vrednosti iznad tela, a nju po vrednosti nadmašuje duh, a iznad duha je skriveno Božanstvo. Ali pri kraju, telo će se obući u lepotu duše, duša u lepotu tela, a duh će se upodobiti Božijoj veličini.
Tamo tela bivaju uzdignuta do stupnja duša, duša se uznosi na stupanj duha, a duh, stremeći sa strahom i ljubavlju, uzlazi do visine Božije veličine. Ne uzleće on suviše visoko i ne zaustavlja se suviše dugo na jednom; njegovo zadržavanje je razumno, a njegovo lebdenje je spasonosno.
Ako osećaš potrebu za hranom, postiđuje to Mojsije, koji se, ne snabdevši se hranom, popeo na vrh gore i tamo je i bez hrane bio snažan u telu; trpeći žeđ, postajao je još divniji. Ko je video čoveka koji bi se, ne okusivši hranu, hranio gledanjem, cvetao lepotom, napajao glasom i jačao? Njega je jačala slava, napajala svetlost i sjaj. Svaka naša hrana je samo smeće, njen ukus nam je odvratan, smrad nesnosan, njen teret nas čini tromima, preterivanje nam nanosi štetu. Ako nas pak i takva hrana zadovoljava i jača, koliko se onda mora naslađivati duša bujicama radosti, kada se njene moći hrane sa grudi premudrosti!
Tamo se na mnoštvo onih koji sazercavaju, izlivaju bujice radosti od slave Oca, kroz Njegovog Jedinorodnog (Sina), i svi se naslađuju na pašnjaku sazrcanja. Ko je video kako se gladni nasićuju, jačaju i napajaju bujicama slave koje se izlivaju iz lepote Onoga Ko je večna lepota?
On, Gospod svega, jeste i riznica svega. Svakome, po meri njegovih moći, kao kroz mali otvor, pokazuje On lepotu Svoje skrivene suštine i sjaj Svoje veličine. I sjaj Njegov sa ljubavlju obasjava svakog: malog – slabim svetlucanjem, a savršenog – zracima svetlosti; potpunu pak slavu Njegovu sazrcava samo Njime Rođen.
U kojoj meri je ko ovde očistio svoje oko, u toj meri će i tamo moći da sazrcava slavu Onoga Ko je iznad svega. U kojoj meri je ovde ko otvarao svoj sluh [za zapovesti Božije], u toj meri će i tamo uzeti udela u Njegovoj premudrosti. U kojoj meri je ko ovde pripremao utrobu svoju, u toj će meri tamo dobiti iz Njegovih riznica.
Gospodar daje Svoje darove, svakome po meri, usklađujući ih sa moći onih koji ih primaju: dozvoljava nam da Ga vidimo po meri moći našeg oka, i čujemo po meri moći našeg sluha, i slavoslovimo po meri moći naših usta, daje On i mudrost po meri moći našeg jezika. Bujice dobara izlivaju se iz blagodati Njegove; ona se neprestano obnavlja u jelima, miriše u miomirisima, razotkriva se u svakoj moći, sija u cvetovima.
Ko je video čitava mnoštva onih koji se hrane samo slavom (božanskom)? Njihove rize su svetlost, njihova lica su sjaj: oni neprestano upijaju i izlivaju punotu blagodati Božije. U njihovim ustima je izvor mudrosti, u mislima – mir, u poznanju – istina, u ispitivanjima – strah, u slavoslovlju – ljubav.
Daruj, Gospode, ljubljenima mojim da i ja i oni pronađemo tamo makar mali deo blagodati Tvoje. Sazrcanje Ljubljenog Tvojeg jeste izvor blaženstva. Ko se udostojio da se naslađuje Njime, taj prezire svako jelo, zato što se onaj koji Tebe sazrcava bogati lepotom Tvojom. Slava Tvojoj veličanstvenosti!
 
10..
 
Koja će usta naslikati Raj, koji će jezik opisati njegovu slavu? Koji um će zamisliti sliku njegove lepote? Njegovo skriveno naručje nedostupno je sazrcanju. Zato ću sa čuđenjem posmatrati samo ono vidljivo, samo ono spoljašnje; i to će mi pokazati koliko sam daleko od skrivenog.
Blagorastvoren je vazduh koji okružuje Raj: u njegovoj blizini svaki mesec je blagorastvoren; tmurni Ševot (februar), tamo je vedar kao Iro (maj), hladni i vetroviti Konun (decembar) tamo je plodan kao Ov (avgust), a Zirom (jun) sličan je Mizanu (martu), a vreli Tomuz (jul) – rosonosnom Tisriju (septembar).
I najsumorniji meseci cvetaju tamo u raskošnom izobilju, jer je vazduh oko Edema prijatan. Svaki mesec rasipa cveće oko Raja da bi u svako vreme bio spreman venac od cveća kojim bi da ovenča makar stope Raja, kada je nedostojan da ovenča njegovu glavu. Vetroviti meseci nemaju pristupa u Raj, u kome vladaju mir i tišina. Ako već u samom tom vazduhu koji se nalazi oko Raja bivaju pobeđeni vetrovi najvetrovitijih meseci, mogu li onda oni dodirnuti blagosloveni vazduh koji svojim nebeskim dahom čini ljude besmrtnim.
Tamo se izliva neiscrpna bujica tvorevina svakog meseca, i svaki od njih donosi svoje plodove odmah posle cvetanja. Ključaju tamo slatki izvori vina, meda, mleka i ulja. Konun (decembar) stvara stabljiku, januar klas, a Ševot (februar) skida njegove ukrase, donoseći snopove.
Tamo su svi meseci podeljeni na četiri reda. Trećeg meseca sazrevaju prvenci plodova, šestog – plodovi sazrevaju, devetog su plodovi jedri, i najzad, vrhunac leta su miomirisne žitarice i plodovi koji pružaju užitak ukusu.
S mesečevim menama menja se i cvetanje. Za vreme mladog meseca otvaraju se krošnje grana, za vreme punog meseca rastu i šire se na sve strane, o uštapu se ponovo skupljaju i na kraju se ogoljavaju; početkom novog mladog meseca daju nove mlade izdanke. Mesec je ključ njihovih krošnji, on ih otvara i zatvara.
U Raju plodovi i cvetovi na naročiti način predstavljaju naročito bogatstvo čijoj raznovrsnosti doprinosi njihovo uzajamno mešanje. Neka su oba cveta međusobno bliski, i svaki od njih ima svoju boju; ako se oni međusobno spajaju, onda stvaraju novu boju; a ako se njihovi plodovi spajaju, onda proizvode novu lepotu, a njihovo lišće dobija novi izgled.
Plodnost rajskog drveća slična je neprekidnom lancu. Ako su obrani i opali prvo plodovi, posle njih se pojavljuju drugi i treći plodovi. Ko je ikada video da se kasniji plod drži, reklo bi se, za petu prvih plodova, poput onog deteta koje se držalo za petu starijeg brata?
Rajski plodovi slede jedan za drugim i rastu poput neprekidnog rađanja ljudi. Među ljudima postoje starci, ljudi srednjih godina, mladići, deca koja su se rodila i deca koja su začeta u utrobi, koja tek treba da se rode. Tako i rajski plodovi slede jedan za drugim i pojavljuju se poput neprestanog prejemstva ljudskog roda.
Reka čovečanstva teče u svim uzrastvma – postoje starci, mladići, dečaci, deca, dojenčad koja se hrani majčinim mlekom, i oni koje majke nose u utrobi. Tako se rađaju i plodovi – postoje prvenci, postoje i poslednji, svuda su talasi plodova i obilje cvetova.
Blaženi je grešnik koji nalazi pomilovanje na ovoj našoj zemlji i udostojen je da bude primljen u okolinu Raja da bi se po blagodati napasao makar u blizini Raja.
Hvala Pravednome Koji vlada sa blagošću! Blag je Onaj Koji ne zatvara potpuno Svoju zemlju, ali iz bezgranične ljubavi Svoje snishodi i bezbožnicima; nad Njegovim nasleđem rasprostrt je oblak Njegove dobrote, i na one koji su u plamenu, oblak izliva kišu Njegovog milosrđa, da bi i oni koji se muče mogli da okuse rosu koja ih hladi.
 
11.
 
Rajski vazduh je izvor uživanja; njime se hranio Adam u svojoj mladosti; njegovo strujanje novosazdanom Adamu služilo je kao materinska dojka; on je bio mlad, lep i veseo. Ali, čim je prenebregao zapovest, postao je tužan, i star, i nemoćan, opteretio se starošću kao teškim bremenom.
U blagoslovenoj zemlji blaženstva nema ni štetne hladnoće, ni vrele žege. Tamo je utočište radosti, tamo je skup svih radosti; tamo je naseobina svetlosti i veselja; tamo se svuda razležu zvuci kitara i frula, čuju se „osana“ i „aliluja“, koje peva čitava Crkva.
Umesto ograde, oko Raja je sveradosni spokoj, umesto zidova i opkopa je sveuspokojavajući mir. Heruvim koji čuva Raj predusretljiv je prema blaženima koji obitavaju u Raju, a strašan prema odbačenima koji su van Raja. Sve što čuješ o Raju, sve je to čisto i duhovno.
Ko sluša opis Raja, ne može suditi o njemu, zato što opis Raja ne podleže ljudskom sudu. Po rajskim nazivima može se pomisliti da je on zemaljski; po sili svojoj on je duhovan i čist. I duhovi imaju jednaka imena, ali se svetitelj razlikuje od nečistog. Ko govori, on osim imena koje uzima od vidljivih predmeta, ničim drugim ne može slušaocima da naslika nevidljivog.
Da Sam Tvorac edemskog vrta nije njegovu veličanstvenost zaodenuo imenima, pozajmljenim od naše zemlje, kako bi ga onda prikazala naša poređenja? Ako se čovek zadržava samo na imenima koja je Božija veličina upotrebila radi prikazivanja Edema, onda samim tim imenima koja su upotrebljena za nas, on sužava vrednost Edema i umanjuje Dobrotu koja je Svoju visinu priklonila našem detinjastom poimanju, i pošto je ljudska priroda daleko od razumevanja Edema, odenula ga je u slike da bi ga uzdigla ka prvoliku.
Tvoj um ne treba da bude zbunjen ovim imenima. Raj poseduje imena koja su ti bliska ne zbog toga što on ima potrebu za slikama koje su pozajmljene od tebe, već zato što je tvoja priroda sasvim nemoćna i mala pred njegovom veličinom, iako se njegove lepote umanjuju kada se opisuju slabim, a tebi bliskim slikama.
Pošto slabe oči nisu u stanju da vide zrake njegovih nebeskih lepota, Bog je dao Svom drveću imena našeg drveća, Svojim smokvama je dao imena naših smokava, Njegovo lišće je prikazano slično lišću kakvo vidimo kod nas, da bi sve to učinio lako dostupnim razumevanju onih koji su obučeni u telo.
Cveće ove rajske zemlje daleko je brojnije i sjajnije od zvezda koje se mogu videti na vidljivom nebu; blagodatni miomiris koji struji iz Raja, kao lekar ublažava deo bolesti na prokletoj zemlji i svojom lekovitom snagom leči onu bolest koju je zmija donela na zemlju.
Strujanjem koje proishodi iz blagoslovenog dela Raja zaslađuje se gorčina naše zemlje, ublažava se prokletstvo naše zemlje. Edemom je još uvek prožet naš iznemogli svet, ostareo u bolestima; njime se propoveda da je našoj smrtnosti poslat lek života.
Kada su se blaženi Apostoli sabrali začulo se tamo silno hujanje, a ovo strujanje iz Raja, koje se razlegalo ovim njegovim naseljima, izlivalo je svoje miomirise. Ono je pomazalo propovednike koji su morali da nauče i dovedu pozvane na Rajsku večeru, i ono im se raduje zato što voli ljude.
 
12.
 
Udostoji mene, da po dobroti Tvojoj i uz pomoć Tvoje blagodati dostignem ovu riznicu ulja, ovo pohranilište miomirisa, da bih se i ja gladan nasitio mirisnih strujanja. Miris Raja uvek hrani sve. Ko ga je osetio taj od zadovoljstva zaboravlja na svaku hranu. Blagosloven Onaj Ko je pripremio ovu carsku trpezu u Edemu!
U meni se ponovo rodila radoznalost; želeo sam da upitam, ali bojao sam se da se na to usudim; ali onaj koji je vodio moju misao dao je mom pitanju mudrost; i poverovao sam svemu što mi je rekao, zato što se u rečima izražavalo upravo ono što sam hteo da znam.
Pitao sam: kako je lažljiva zmija saznala za Božiju zapovest? I dobih odgovor: po sluhu, znala je zmija istinu tajne. Glas se obratio Adamu, koji ga je odvraćao od Drveta poznanja dobra i zla.
Lukavi je čuo ovaj glas, zaveo poslenika i nagovorio ga na prestup, te je pre vremena ubrao plod, čija bi prijatnost svojevremeno postala drugačijom, ali je za onoga koji ga je ubrao pre vremena, sadržavao u sebi nesreću. Lukavi je prikrio istinu prevarom, jer je znao da će onoga koji se usudi da učini tako nešto, zadesiti nešto sasvim drugo, jer se dobro koje se stiče kroz greh, pretvara u prokletstvo onome koji ga stiče.
Seti se Ozije koji se usudio da uđe u svetilište: kada je tražio prvosveštenstvo za sebe, izgubio je carstvo (2 Car. 26, 16). Adam je hteo da stekne, a udvostručio je svoje siromaštvo. U svetilištu možete videti drvo, u kadionici plod, u gubi – golotinju. I Ozija i Adam su pretrpeli štetu od dveju riznica.
Ali izašao je drugi nepobedivi Borac, i obukao ono oružje kojim je prvi Adam bio pobeđen. Neprijatelj je ugledao oružje i obradovao se, ne osećajući da će biti pokraden/poražen. Ono što je moralo da u njemu izazove užas, to je bilo skriveno unutra; a što ga je ohrabrivalo, to mu je bilo otkriveno. Lukavi je došao da pobedi, i izvan očekivanja, ostao je pobeđen.
Bog je posadio dva drveta i Raju – Drvo života i Drvo poznanja. Oba su blagosloveni izvori svih dobara. Njihovim posredstvom čovek se može upodobljavati Bogu – posredstvom života ne znati za smrt, a posredstvom mudrosti ne znati za zabludu.
 


SVETI JEFREM SIRIJSKI
O RAJU

ŠTAMPANO IZDANJE

 Knjiga: NEKA BUDE SVETLOST – STARANJE SVETA I RANI ČOVEK
Pravoslavno tumačenje Knjige Postanja, str.
 Izdavač: OBRAZ SVETAČKI,
PMŠ pri hramu Sveti Aleksandar Nevski
 Izdato: 2006.
 Mesto: Beograd
 Prevod sa ruskog: Zoran Buljugić
 Priređivači: Vladimir Dimitrijević
Jovan Srbulj
 Recenzenti : Protojerej Stavrofor Hadži-Ljubodrag Petrović
Protojerej Vajo Jović
 Urednik izdanja : Jovan Srbulj
 Tehnički urednik: Jerej Velimir Birmanac
 Štampa: Budućnost, Novi Sad

INTERNET IZDANJE

 Objavljeno:
11. april 2011.
 Izdaje: ©
Svetosavlje.org
 Urednik:
prot. Ljubo Milošević
 Osnovni format:
Vladimir Blagojević
 Korektura:
Stanoje Stanković
 Dizajn stranice:
Stanoje Stanković

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Da li su posadjena drveta u vrtu zivot I istina prisustvo Gospoda Isusa, Slava mu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *