Питање:
Помаже Бог и свако добро вам желим! Прије свега желим да се захвалим сваком Православном Свестенику који је своје драгоцјено вријеме одвојио за нас, и који нам омогућавате да правилно схватимо и упутимо се у свету вјеру Православље! Дивни сте и само тако наставите пуно вас све волим! Имао би једно питање које ме јако копка и ради којег не могу да спавам ноћима. Наиме јако ама баш јако волим Православље и Бога, и тренутно се налазим у веома тешкој ситуацији. Живим у Мостару и дружим се са људима који нису Хришћанске вјере. Ја искрено, јако волим да проповједам Православље тј. хришћанску вјеру, и ако ми је то било какав гријех молим вас реците ми, јел стварно сам превише у томе и желим да у то свакога око себе упутим! Причајући тако са друштвом наишао сам на људе супротног мишљења, имам неке другове тј. друга који вјерује и неке сулфије тј. неки покрет који вјерује да је Бог у свима нама, и да смо ми Бог, и да у почетку Бог није знао шта значи љубав, љепота и срећа, све док се није тако рећи распршио и себе додјелио свима нама тако да би сазнао шта значи љубав и све остало (то је онај научни велики прасак) …Иако ја покушавам да му све објасним не иде….Молим вас помозите ми да га упутим на прави пут и реците ми нешто у вези ти његових сулфија, такође он тврди да је светац јако лако постати тј. Боже ме опрости да су то радили и Египћани мумифицирајући своје фараоне и остале, он тврди да људи који су у тим сулфијама тј. у том неком покрету исламском, знају да прорекну судбину јер он је већ био код њих и све су му рекли што се тиче будућих дешавања у његовом животу, мада ја то не вјерујем али ето, помозите да спасим другара и ако на неки начин сматрате да сам глуп зато што не знам одговор на све те његове приче, опостите, пуно хвала и унапред сам захвалан!
Бојан
Одговор:
Драги Бојане, Има више поука Светих Отаца у вези проповеди, мисионарења, објашњавања вере и слично. Једна од њих каже да је један професор теологије дошао да посети чувеног старца, подвижника и духовника, код кога су многи људи долазили на утеху и поуку. Када је замолио да га прими, старац му је преко једног монаха поручио да не може да га прими. Професор се мало ожалостио, али је замолио монаха да оде до старца и каже да он не жели ништа друго да прича, осим о Богу, души и спасењу. Монах се вратио и рекао му поново да старац никако не може да га прими. Професора је то дубоко дирнуло, па пре него што је отишао, замоли монаха да упита старца зашто није хтео да га прими? Монах оде и врати се са старчевом поруком: “Реци том професору да ја не знам ништа о тако високим стварима, и да се, овако прост, не усуђујем да говорим о Богу. Он познаје тајне теологије, а ја познајем само своје грехе и ништа више.” – рече старац. А има и ова друга, где је исто тако један професор теологије дошао код подвижника духовника. Духовник донесе шоље за чај и поче да сипа у њих. Кад се шоља напунила, духовник настави да сипа, тако да се чај почео разливати по столу. Духовник је и даље сипао у препуну шољу, па професор не издржа и рече, оче, зашто сипате кад више не може да стане. “Видиш” – рече духовник – “тако је и са нама људима. Коме је ум препун у њега више ништа не може да стане, док се мало не отпразни и не одвади! ” А има и реч о томе како је једном св. Серафиму Саровском дошао један човек који га је питао: да ли је корисније бавити се проповедањем и предавањима о Богу или практично делати, постити и молити се, чинити добра дела и уопште, подвизавати се у свакодневном животу? Свети Серафим му је одговорио од прилике овако: “Држати предавања и проповедати је слично као и бацати камење са црквеног торња. Бавити се добрим делима, постом и молитвом, и уопште подвизавати се практично, исто је што и камење носити горе на црквени торањ.” Такође, једном је један духовник одговарао монасима на њихова питања и образлагао им нашу веру и духовни живот. Дирнут таквом мудрошħу, један млади монах рече: “Оче, молите се Богу за мене, јер сам глуп и не могу да запамтим тако дивне речи, па кад ме неко упита да могу да их пренесем, да и други имају користи од њих! ” На то му духовник рече: “Синко, није уопште потребно да памтиш речи и мудре изреке. Потребно је само да очистиш своје срце, и када те неко нешто упита да говориш из таквог, чистог срца! ” Има још много тога, али и ово доста говори. Заједно са Шиитским исламом, Сулфи ислам се развио од 10-15. века, у доба интернационализације Ислама. Сулфи ставља акценат на мистични и духовни аспект исламског веровања, радије него на испуњавање норми и ритуала. Долази од арапске речи вуна = сулфи, јер су присталице носиле такву специфичну одеħу. Има више врста сулфи учења и присталица, мада се сви ослањају на њихове народне традиције везане за животе и практично духовно искуство њихових разних светитеља. Неке сулфи групе (братства) су се рашириле по разним земљама у виду братстава које шире мистично учење и праксу. Временом су многа од њих постала својеврсни центри једноставне народне исламске побожности у готово свим Муслиманским земљама и срединама. Знајуħи то, као и чињеницу да се наша вера исповеда и сведочи својим животом и примером, у делу и речи која излази из чистог срца, не остаје ти ништа друго него само да живиш по својој вери, а ко хоħе да прихвати такво сведочење, њега ħе сам Господ упутити на прави пут. У супротном, никакво доказивање неħе помоħи, и велика објашњавања могу да постигну супротан ефекат. Јер, свако од нас има Богом дану слободну вољу да изабере ово или оно, да прати једно или друго учење. Никаквим разлозима ти не можеш убедити некога ако се то њему не свиђа. “Нико не може доħи мени ако га не привуче Отац мој који ме посла.” (Јн. 6, 44.) – каже Христос. Поздравља те, о. Срба
