O odnosu prema sebi

Pitanje:
Pomaže Bog dragi oci Pre više od mesec dana sam vam poslao pismo na koje nisam dobio odgovor pa se nadam da ću ovaj put dobiti odgovor. Pitanje je glasilo, Sveti Oci kažu da čovek treba da mrzi samog sebe i da se odrekne sebe. Šta je to tačno u meni, u mojoj ličnosti i karakteru da treba da mrzim. Ako stalno grešim po nekoj svojoj ljudskoj slabosti, da li onda treba samog sebe da mrzim ili samo greh. Ako samog sebe ne volim, ako nemam samopoštovanja prema sebi i svojoj ličnosti onda kao da ne volim ni Gospoda Boga jer me je upravo On i stvorio ovakvog. Jer koliko god se ja trudio, ja ne mogu biti neko drugi, neka drugačija osoba nego ono što već jesam. Možda grešim ako kažem da smatram da je ličnost, tj karakter urođeno, Bogom dato, jedna duboka tajna i da se ne može promeniti. Barem koliko poznajem sebe postoji nešto duboko u meni, vrlo lično, ličan doživljaj, iskustvo i misao što samo ja znam i Bog zna, nešto što se ne može nikakvim ljudskim rečima iskazati i kako sad to svoje Ja da promenim, odbacim ili mrzim. Sveti Oci na drugom mestu kažu da je svak čovek jedinstven, neponovljiv i svet u malom, a dalje kažu da čovek treba da se pomiri sam sa sobom i da prihvati sebe onakvog kakav stvarno jeste. Ako bi išao ovom logikom do kraja, ako bi svi ljudi mrzeli sebe i smatrali sebe ništavnim i manje vrednim od bilo koje stvari onda ni sam život ne bi imao smisla, ljudi ne bi radili, ne bi stvarali potomstvo itd. Unapred zahvalan na odgovoru.
ljubisa


Odgovor:
Dragi brate Ljubiša, Čini mi se da nisi baš dobro shvatio savete Svetih otaca koje si čitao. Sve što je Bog stvorio u ovom svetu bilo je dobro. Tako kaže i Sveto pismo posle svakog dana stvaranja. A ako je bilo dobro sve što je Bog stvorio iz ničega, onda koliko dobro je u čoveku, koga Bog stvara po obličju i podobiju svome. Nesumnjivo, čovek je vrhunac Božjeg stvaranja i najsavršenije što postoji na zemlji. Bog je čoveka učinio malo manjim od anđela, slavom i čašću ga je venčao. Zato nema nikakvog razloga mrzeti na ono što je Bog savršeno dobrim stvorio. Međutim treba mrzeti u čoveku ono što nije od Boga, treba mrzeti greh i zlo. I kad Hristos kaže: Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Marko 8, 34) , On ne traži od nas da sebe zamrzimo, da izgubimo samopoštovanje. Ovu preporuku ponavljaju i jevanđelisti Matej i Luka. Dakle, Hristos ne zahteva da zamrzimo sebe, već da se odreknemo onoga što u nama nije dobro, što nije po Božjoj volji. Da savlađujemo i pobeđujemo strasti koje su u nama. Ni ovde Hristos ne čini pritisak na ljude, već poziva da se dobrovoljno Njemu priključimo, a da se prethodno oslobodimo svega onoga što bi smetalo istinskom jedinstvu sa Njim. Znači, Hristos ne traži od nas, kao ni od svojih učenika, da se odreknemo prava na život, već da svoj život nastojimo usaglasiti sa Njim. U pravu si kad veruješ da je svaki čovek neponovljiva ličnost, ali nijednom čoveku nije zadato kakav će biti. Svi se ljudi rađaju dobrim, i Bog želi da se svi ljudi i razvijaju u dobrom, pravilnom pravcu, ali u životu ne prihvata svaki čovek da se usavršava u dobru, već poprima rđave navike, greši prema sebi i bližnjima, udaljava se od Boga. Međutim, nisi u pravu kada smatraš da se ne možeš promeniti, postati drugi čovek, preobraziti se. Ti se nećeš „prometnuti“ u neku drugu ličnost, ali radeći na sebi i sebe vaspitavajući, Ti zaista postaješ drugi čovek, obnavljaš se. U Tebi se obnavlja ona iskonska ljudska lepota i dobrota i Ti zaista uživaš da se rađaš kao novi čovek. Onako kako je Hristos govorio Nikodimu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti Carstva Božjeg (Jovan 3, 3) . Hristos govori o ponovnom rođenju (vodom i duhom) i o preobražaju ličnosti, upodobljavanju Bogu. I kao što čovek grešeći postaje drugi čovek (prosto da ga ne poznaš) , tako isto i bogateći se vrlinama, vraćamo se liku Božjem u nama, postajemo nova tvar, kako piše Sveti apostol Pavle Galatima, postajemo novi čovek. Hristos, Nova pasha, neka Ti bude pomoćnik u preobražaju na bolje i raduj se Njegovom svetlom vaskrsenju, a koje proslavljamo svake nedelje. o. Dušan

Jedan komentar

  1. Bog je svakom čoveku usadio savest ali i mogućnost izbora,savest kao putokaz ka dobrom i onome kako treba i mogućnost izbora na koju će stranu a tako se stvara karakter čoveka.Iskreno pokajanje u srcu za počinjene grehe Bog prašta,sve bolesti ovog sveta su izlečive samo iskrenim pokajanjem za štetu i grehe koje počinimo nad telom duhom i životom od Boga nam date.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *