О неправедном управитељу

Питање:
ПОМАЖЕ БОГ ОЧЕ МОЛИО БИХ ВАС ДА МИ ПОЈАСНИТЕ СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЛУКИ 16, ОД 1 ДО 10, О НЕПРАВЕДНОМ УПРАВИТЕЉУ, ВИШЕ ПУТА СЕ ВРАЋАМ НА ИСТО АЛИ МИ НИЈЕ БОГОМ ДАНО ДА РАСУДИМ. ХВАЛА ВАМ УНАПРЕД
Александар


Одговор:
Драги брате Александре, Ниси Ти једини који се спотичеш о ову Христову причу у Лукином јеванђељу. То заиста представља једно од најнеразјашњивих делова целокупног Светог писма. Јеванђелист Лука говори врло трезвено о људској кривици, о дуговима према Богу. О томе баш јасно говори у овој причи о неправедном управитељу. Хтели ми то или не, сви ми упадамо у дугове. И питање је како ми са својим дуговима излазимо на крај, а да не изгубимо своје достојанство, па и самосталност. Оба решења: стиснути зубе и гордо опстојавати као да је све у реду или тражити помоћ на разним странама, неће много помоћи. Овај управитељ је креативно, да кажемо савременим језиком, са неким иновацијама, решио да се бори са својим дуговима, јер зајам који је давао неовлаштено од газдиног имања, практично је његов дуг према господару. Он је свестан да своје дугове радом не може измирити. Зато се он ослања на међуљудске односе, јер и он је човек међу људима. Он верује и зна да је и он у заједници са Богом, зато не треба сам себе да искључује из људске заједнице.
У Палестини тога времена био је прекршај, ми бисмо данас рекли кривично дело, да један управитељ (пословођа) , даје зајмове од имовине свога газде, поготово ако они нису наплативи. Ништа друкчије није ни данас, у модерном банкарству и економским односима. И као што се данас издају менице без покрића и фиктивни рачуни, могао је и онај управитељ некоме да даде 80 врећа пшенице, а да му потури признаницу да 100 врећа (за рачун камате) , а кад је био притиснут од газде, учини добро дело и овоме дужнику опрости камату (коју би, иначе, наплатио за себе) и тиме себе учини успешно пословним и паметним човеком. Јер, он је морао калкулисати и са могућношћу отказа, да га газда једоставно отпусти. Тада он, овим својим поступком, може рачунати на све оне људе којима је умањио дуговања, да ће га они помоћи у његовој невољи, кад остане без посла. Он се, дакле, одрекао свога дела зараде, а која је била незаконита, јер како он може наплаћивати добит (камату) на туђу имовину. Његова “неправедност”, како стоји у 8. стиху не састоји се у томе што је он редуцирао признанице, већ много више само у вештом понашању, сналажењу. Ова Христова прича завршава позивом: Начините себи пријатеље богатством неправедним да би вас кад осиромашите примили у вечна обиталишта. Новац сам по себи није “неправедан” само зато што га је поседник неправедно зарадио, већ зато што у основи скоро сваког великог богатства лежи неправедност (непоштење) у било каквој форми (данашњи богаташи кажу: немој ме питати за први милион) .
Овај стих стоји између ове приче, као њен закључак, али и као увод у разговор са фарисејима, који почиње десетим стихом, а који говори о вечном богатству, насупрот привременом, које може бити и неправедно. “Лажно, неправедно богатство” у овом стиху је превод арамејске синтагме “мамон неправде”, коју Христос често употребљава, да би означио богатство које заробљава човека, тражи да му човек служи.
Начините себи пријатеље богатством неправедним не значи да се “небо”, вечна станишта, могу купити новцем и пропадљивим земаљским богатством. Земаљско богатство је пролазно, уништиво, али ако то богатство користимо и на добро других људи, ако помажемо сиромашнима, који су као и ми бесмртни и тиме стекнемо њихово пријатељство, а још више од тога, да нам Бог то доброчинство упише као врлину, можемо се надати да нас ти пријатељи, којима смо помогли, дочекају у “вечним стаништима”, у које нас само Бог може увести.
Ову Христову причу не треба вадити из контекста, јер Он пре тога износи, кроз причу о заблуделом сину, неизмерну љубав Божју према људима, где доказује да нема човековог греха, кога Бог неће опростити, ако се човек искрено покаје, “дође себи”. Посло приче о неправедном управитељу Христос има оштру препирку са фарисејима, да би завршио са причом о богаташу и убогом Лазару.
Драги брате Александре, ако сам бар делимично успио да ти објасним и приближим разумевању ову необичну причу Христову, биће ми драго, а ако нисам био баш потпуно јасан, затражи детаљнији одговор на поједине стихове, па ћу се додатно потрудити да нађем и детаљније тумачење.
Ваистину Христос васкрсе! Срдачан поздрав од о. Душана

Comments are closed.