О молитвама из молитвеника

Питање:
Поштовани оци, пошто сам неискусан верник и врло свеже се окренуо вери, имам проблема са молитвама из молитвеника. У већини молитава се налазе само наслови молитви које треба да се очитају, а ја не знам тачно на које се делове молитава мисли. предпостављам да се те молитве већ налазе у молитвенику, али у склопу других молитви, нпр.јутарње молитве, а ви ме исправите ако грешим.Навешћу вам пример неких са којима имам проблем (ово су молитве које за које не знам из Молитвених правила пред и после светог причешћа и по вечери) : *Царе небесни *Трисвето *Пресвета Тројице *Достојно је заиста… *Часнију од херувима… Такође ме заним пошто у једном молитвенику имам молитве пре и по доручку, а у другом немам, који је од њих исправан, а који не? Опростите ми што пишем оваку дугу поруку, јер немам кога питати. Унапред хвала, Ненад
Ненад


Одговор:
Драги брате Ненаде, у готово свим Православним молитвеницима на почетку су јутарње молитве. Оне почињу са тзв. „уводним молитвама“, а које се састоје из молитве Духу Светоме: „Царе небески…“, молитве Пресветој Тројици „Свети Боже, Свети Крепки…“, затим славословља Пресветој Тројици: „Слава Оцу и Сину и Светоме Духу…“ и још једне молитве Пресветој Тројици: „Пресвета Тројице, момилуј нас…“, да би завршиле са Молитвом Господњом „Оче наш…“. Да би се уштедело (а то је почело још кад су богослужбене књиге преписиване ручно) , у другим молитвеним правилима (вечерње молитве, молитве пре и после причешћа, молитве за разне потребе) су само назначене те „уводне молитве“, за које се претпоставља да их верници већ познају из јутарњих, почетних молитава.Тако се поступа и у многим богослужбеним чиновима, кад су у питању „уводне молитве“. Кад се у молитвенику или требнику указује да треба читати „трисвето“, онда то није само молитва „Свети Боже, Свети Крепки…“, већ све уводне молитве, али сада без молитве Духу Светом „Царе небески…“. Врло често се говори (или пева) молитва (песма) Пресветој Богородици „Достојно је, заиста, блаженом звати Тебе, Богородицу…“, а која се налази у свим молитвеницима, у оквиру молитава пред спавање, а после молитве Светог Јоаникија. Та песма се састоји из два дела и други део чини песма: „Часнију од херувима…“, која се врло често употребљава готово у свим дневним богослужењима. У манастирима обично нема доручка (тамо су само два оброка дневно, ручак и вечера) , па стога у богослужбеним књигама, па и молитвеницима, не постоје ни молитве пре и после доручка. У неким молитвеницима (издавач ПРАВОСЛАВАЦ) , пре доручка је предвиђена молитва Пресветој Тројици: „Пресвета Тројице, помилуј нас…“, а после доручка молитва (песма) Пресветој Богородици „Достојно је, заиста, блаженом звати Тебе, Богородицу…“. Ове молитве су, највероватније, дошле у молитвенике преко богословских средњих школа (интернатског типа) , где су за ђаке предвиђена три оброка. Из ове праксе молитве су ушле и у народ, па тако и у молитвенике. У породицама, где је омогућен заједнички доручак, било би пожељно да се примењују и ове молитве. Ту је и одговор на питање о исправности молитвеника, у којима се налезе те молитве, односно у којима се не налазе. Оба су исправна, иако нису по свему идентични. То сигурно зависи од састављача. У Православном молитвенику, који сам ја приредио за потребе Епархије средњоевропске, а касније и осечкопољске и барањске, уврстио сам и молитве пре и после доручка (што сам као ђак и професор богословије у пракси доживљавао) . У уводу у сваки молитвеник налази се и молитвено правило, како треба да се моли један православни хришћанин. И ти прочитај пажљиво увод у твој молитвеник, па ће ти много што шта бити јасније. Благослов Божји за молитвену заједницу са Господом, кроз свакодневне молитве, призива на тебе и жели о. Душан

4 коментар(а)

  1. Помаже Бог,била сам стицајем.околности залутала код Артемијевих следбеника,и добила упуство од монаха да читам.јутарње,вечерње правило.затим.акатист сваки дан ,псалтир,свето писмо,мољење на бројаницу и 50метснија ,у почетку тоје ишло некако међутим за мене је то постало оптетећење огромно.касније када сам.сазнала да су они у расколу вратила се у двоју цркву гдје мије парохиски двештеник рдкао да читам оче наш зри пута и метсније да направим,и сада оно пре било мије много а ово мисе чини мало и сада сам.ко залутала незнам.шта да радим,дали могу понекад по својој вољи прочитати што ми душа тражи.

    • Горан Петровић

      Одговор на жалост прекасно стиже али пошто Вам нико није одговорио, ево ја ћу.

      Пре свега треба да схватите да „Артемијеви следбеници“ не постоје нити је то могуће. То из једног разлога, блажнепочивши епископ Артемије није увео никакво ново учење нити идеју да би неко њега следио. Нема ту ничег „Артемијевог“ да би га неко због тога следио и из тог разлога био назван „артемијевцем“. Све што је он радио јесте било држање свете вере православне чистом и неисквареном и ништа више од тога али ни мање. Нећу дужити јер би онда требало написати књигу о томе, али управо тај његов став и јесте био један од битних разлога прогона а који је почео после његове изјаве медијској кући „Глас југа“ чији су упосленици, нарочито тадашњи уредник, богато награђени за то што су је искривили. Изјава је гласила да се он више неће покоравати НЕКАНОНСКИМ одлукама Синода. То је преиначено у то да се он неће покоравати Синоду (што није тачно, наравно, јер сваки хришћанин има обавезу да се противи неканонским, незаконитим одлукама било кога па били то Синод, патријарх, свеједно јер ми треба да смо у послушању Богу, учењу Светих Отаца Цркве православне и њеном предању а људском наитију, самовољи посебно оној која се противи Богу). С обзиром на то да наш народ после вишедеценијског обитавања у безбожништву, на жалост, не може ни ту најмању разлику да направи, било је лако завести народ. Посебно је било лако уз помоћ подршке тадашњег режима и медија под њиховом и контролом Запада. Сами се запитајте две ствари, како то да про-западни медији који свакодневно промовишу илегалну „независност“ Косова и Метохије, истовремено се у случају владике Артемија истичу као јуришници на некога кога нарочито Американци оптужују (имате званична документа али нека Вас не мрзи ни медијске објаве из тог периода да читате) да је радио против и био највећа препрека независности КиМ? Друга ствар око које треба да се запитате јесте како то да до прогона није дошло за време живота Патријарха Павла већ одмах након његовог упокојења? Зар мислите да је патријарх Павле подржавао безаконике и расколнике?

      Шта се онда десило? Епископ Артемије је прогнан управо неканонски, незаконито а разлози су верско – политичке природе. Једно време се ипак покорио тој одлуци надајући се и чекајући праведно опхођење према њему. До тога није дошло и он, као пастир са дужношћу од Бога му повереној а без икаквог канонског греха који би условио његов прогон и прекид Литургијског општења са Богом, скупља снагу и враћа се извршавању својих канонских обавеза за чијим прекидом никаквог оправданог разлога није било. Управо то почиње да смета Синодалцима јер је, будући са Богом и у Истини, бивао је исувише јак због чега су уследиле најцрње клевете против њега и нека је Бог у милости душама оних који су то учинили извршавали! Тражио је блаженопочивши владика Артемије да кажу народу и објасне – шта је он то ново увео када га већ клевећу да јесте? Никада није стигао одговор јер би се тако и разобличило да се ради о клеветама.

      Што се молитв итиче, велико је питање од кога сте добили да извршавате то правило? Да ли је то уопште свештеник? Ово што помињете јесте пре свега монашко правило (део) а тек онда за хришћане који су кроз дугогодишњу борбу са сопственим страстима и кроз труд да живе литургијским, црквеним животом, достигли виши степен „борбености“ и себе оспособили на такву молитву. Не верујем да би Вам било који свештеник као некоме новом у вери, дао такво правило јер свима је познато да ће се десити управо то што сте навели да се Вама десило – извршаваћете га једно време, и то врло кратко време, а онда се окренути од свега. Не може дете на својим плећима да понесе два џака цемента, сломиће се под теретом, детету се даје мали терет у скалду са његовом снагом па ће вам и најмање искусан свештеник прићи на тај начин. Многи се из неког устезања да се обрате духовнику или свештенику распитују код мирјана шта да читају, а то је више него погрешно. Да би сте добили молитвено правило прво морате да се исповедите, да свештеник што боље процени Вашу духовну снагу и потребу замолитвом. Брижљивим, очинским надгледањем Вашег духовног узраста, он ће Вам постепено додавати или одузимати „терет“ како би сте се што лакше али свесни својих поступака, успињали духовном лествицом.

      Надам се да сам успео у својој намери да Вам барем начално, крајње површно али ипак појасним колико-толико, и да Епархија рашко-призренска у егзилу није ни у каквом расколу већ у прогонству, али и да треба јако водити рачуна коме ћемо поверити своју душу на духовно руковођење јер се онда нађемо у стању у коме сте Ви (даће Бог били и да више нисте) да не знате како треба поступати што није Ваша кривица али не будите „семе које је пало на тврду подлогу“, дозволите да Вас „ветар“ (промисао Божија) одведе на плодно тло. Стање је тешко, у нашој Српској православној Цркви оно никада није било горе и теже што се неминовно одражава на живот сваког њеног члана па и Вас и мене.

      Господ посреди нас!

  2. дамјан

    Само се ви драга сестро и даље молите и даће Бог. Немојте очајавати, то је велики грех, него се још више молите. Није лако бити православни хришћанин, није лако, али је корисно.

  3. Zaklina Ribic

    Pomaze Bog oce. Ne znam kako da postavim pitanje nekom od svestenika na ovom sajtu. Pa mi se ucini da je ovo slicna tematika i da pokusam ovako da Vam se obratim. Pre 10tak godina sam ubacila u svoje molitveno pravilo i ime jedne kolegenice (inace se molim za ljude sa kojima dolazim cesto u kontakt), kao i pre mesec dana, ime majke coveka sa kim cu, ako Bog da, uci u brak. Rekla bih da su, od kad sam pocela da se svako jutro molim za njih dve, pocele da me mrze strasnom mrznjom. Meni krajnje nejasnom i neobjasnjivom. Sa kolegenicom sam sve pokusala…. da saznam sta mi zamera i izvinjavala se ali, bez ikakvog pomaka. Sa majkom mog dragog, jos uvek nista nisam pokusala jer nismo u kontaktu. Da li je mozda mrznja dosla kao plod moje molitve? Ako jeste, da li da prestanem da se molim za njih dve ili da pokusam nesto trece? Uvek se trudim da sa svima stojim u miru koliko to do mene stoji. Cak nekada to prelazi i u covekougadjanje, sto takodje nije dobro. Hvala na razumevanju. Mozete ovo pitanje kopirati i objaviti kako god, meni je bitan odgovor. Hvala Vam puno

Оставите одговор на дамјан Откажи

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.