Питање:
Помаже Бог! Молим Вас да ми одговорите на питање које ме мучи. Наиме, ја сам као дете била кума на крштењу детету. Касније сам читала да није препоручљиво да дете буде кум јер дете не схвата значај и смисао крштења. Ја се наравно ничега не сећам, родитељи су ми причали о томе. Претпостављам да је то допуштено зато што се све то дешавало 70-тих година а знамо каква је ситуација тада била.
Иначе, ја се исто тако не сећам да сам то моје кумче више видела, пар пута су његови родитељи долазили код нас, једва се сећам како и они изгледају. Наиме, обичај је тада био да се за кумове бирају они које ћемо ретко виђати, па их на тај начин, зато никада неким поступком нећемо ни увредити. Мени то баш и није јасно, али нисам била у ситуацији да бирам. Сада сам удата и живим у другом граду и скоро су ме преко мојих родитеља позвали да будем кума на венчању и касније на крштењу детету које треба да се роди ускоро. Мени је заиста драго што су ме се сетили, али сам мислила да им дам благослов да узму другог кума, неког доброг пријатеља који ће бити у контакту са њима и дететом и који ће моћи да утиче да се дете васпитава у хришћанском духу. Проблем је што се моји родитељи не слажу и сматрају да не треба прекидати кумство, да то није добро. Ја мислим да је кумство озбиљна и одговорна ствар, и да не треба тако олако због обичаја и традиције томе приступати. Не знам ни шта кумова породица очекује и како ће они протумачити моју намеру да не прихватим да га венчам и будем кума детету. Моје питање је: Да ли сам исправно размишљам и како да поступим? Знам да је било сличних питања, опростите, али заиста бих волела да ме посаветујете. Свако добро од Господа, жели Вам
Јелена
Одговор:
Помаже Бог Јелена! Кумство је свакако веома озбиљна ствар. Кум има обавезе према Цркви, јер сведочи веру онога који се крштава. Истовремено кум је духовни отац који има обавезе према кумчету, и треба да учествује у духовном васпитању истога. Пред Вама је велики задатак: да процените да ли можете бити кум како треба или не. Шта ако та особа која треба да буде кум уместо Вас не уради баш ништа по питању духовног васпитања? Можете ли бити сигурни да ће та друга особа урадити више за спасење детета? Имајте на уму да је данас (на велику жалост) , кумовања код великог броја Срба изгубило своје право значење. Млађи људи узимају за кумове оне са којима су се у младости лепо проводили, јер су убеђени да кум треба да буде особа са којом имају нешто заједничко. Тачно је да кумови треба да имају нешто заједничко. Уместо да то што је заједничко буде ЈЕДНА ВЕРА И ЈЕДАН БОГ, најчешће се ради о стварима које су сасвим неважне ЗА СПАСЕЊЕ ДУШЕ. Такво „кумство“ је унапред осуђено на пропаст, јер када заједнички интереси нестану или се промене, нестаје и тог „кумства“. То је разлог зашто се многа „кумства“ данас распадају. Кумство мора бити засновано на заједничкој вери у Христа и Свету Тројицу. То је једино што истински треба да спаја кумове. Можете ли као кума замислити некога ко не познаје веру по којој његово кумче треба да живи? Можете ли замислити кума који се никада није помолио за своје кумче? Кума који своје кумче подржава и наводи на грех и богоотпадништво? Кума који псује Бога? Кума који о Богу не жели ништа да зна? Кума који се исмејава СВЕТИЊИ? Кума који се никада није причестио? Кума који се никада није исповедио? Кума кога не занима ни своје спасење нити спасење кумчета? Да ли је то заиста кумство? Зашто је све ово битно у Вашем случају? Ако Ви познајете веру, и ако можете за своје кумче урадити више од некога ко не би урадио ништа, онда сте Ви бољи кандидат за кума. Веровање код нашег народа да не ваља одбити кумство, проистиче још из времена док је наш народ живео по Божијем Закону. Тада је кумство доживљавано као веома озбиљна дужност, јер треба једној живој души помоћи на путу ка СПАСЕЊУ. Надам се да сам Вам бар мало помогао. Верујем да би било боље да се обратите свештенику који Вас и Вашу животну ситуацију добро познаје, јер ће Вам због тога он моћи дати и неке конкретне савете по овом питању.
Пуно поздрава од о. Саше
Помаже Бог.
У последње време дружим се интензивно са једним Бугарином,између нас је током дружења успостављено безгранично поверење.
Иначе, у вези сам, иако ни сам не знам кад ћу и да ли ћу да ступим у брак.
Дотични сам дао до знања да желим да ми буде кум на венчању.
Да ли сам погрешио што сам дотичном дао до знања?
Исто тако, да ли уколико се предомислим треба да му лично сам до знања (врло је конзервативан, православац је, али је и загрижен на националној основи).