NASLOVNA » Mišljenja na savremene teme, PITANJE PASTIRU » O knjizi „Crveni šator“

O knjizi „Crveni šator“

Pitanje:
POMAŽE BOG ČASNI OCI, Čitajući Vaš odgovor oko tumačenja Starog Pisma, setila sam se knjige koju sam pročitala pre par meseci.
Reč je o knjizi „Crveni šator“ Anite Dijamant. Ova knjiga je ponela mnogobrojne pohvale, a radnja je smeštena baš u doba Jakovljevog života sa svojim ženama. Komentari knjige su: „Biblija bi izgledala ovako da ju je pisala žena“… „Veličanstveno…“ itd. Meni se čini da je to sve vulgarizacija Starog pisma, ali jednostavno ne znam kako je pisac sa tolikom samouverenošħu mogla da piše o ženama Jakovljevim i njemu. Da li tu zaista ima i trunke istine? Mislim, takve stvari nigde ne pišu u Bibliji, pa mi ništa nije jasno…Otkud smelosti? Da li uopšte čitati takvu literaturu? Privukao me je komentar na poleđini i pominjanje Jakova i Lie, Rahele… HVALA
Tijana


Odgovor:
Draga Tijana, Pročitao sam neke delove knjige, nije bilo dosadno. Poznavanje ženske psihologije i starozavetne jevrejske tradicije, u kombinaciji sa autorkinom bujnom maštom, privlači pažnju čitalaca. Ali, priča mi deluje prizemno i uskogrudo. Na osnovu ono malo što sam pročitao, čini mi se daje glavna junakinja suptilno egocentrična, kipeći od punoće raznih misli, sećanja i gorko – kiselih osećanja, ali duhovno prazna i bez ljubavi, gotovo opsednuta sobom, sa jakom intuicijom koja ne služi ničemu, već sama sebi… Ne mogu da zamislim da bi ijedna duhovna knjiga, a još manje Biblija, izgledala ovako, ma ko da je pisao, žena ili muškarac… Nemam utisak da je madam Dijamant načisto sa nekim osnovnim načelima duhovnosti. Ali, imam utisak da vrlo dobro poznaje pustoš u savremenim dušama i duhovno-besplodnu okrenutost samoj sebi. Možda sam ja preterano kritičan ali, tako mi se čini… Što se tiče pitanja samouverenosti autorke, i smelosti da se ovako vulgarizuju i banalizuju ličnosti iz Svetog Pisma, mislim da ni to nije ništa novo. Mnogi autori su to učinili pre nje. Istorija je puna nesuvislih romana o raznim ličnostima iz Hrišćanske istorije, pa i o samom Gospodu Isusu Hristu (u naše vreme: Da Vinčijev kod, Sveta Krv, sveti gral… i t.d.) I ja se pitam kako to mogu i kako smeju? Ali, ljudi od pamtiveka lutaju po pustarama i razvalinama istorije, ne obraćaju se Bogu, već u svojoj gordosti misle da će sami sebe spasiti ništavila. A svi znamo da su prah, koji raznosi vetar svetskih događaja i trendova. Bilo je i većih pisaca od nje. Ali, sada njihova dela pokriva debeli sloj prašine, više nisu u modi. Tako će i ovo delo, kao mehurić sapunice nestati, a istina će ostati. U međuvremenu, deca vole da se igraju mehurićima sapunice… Pozdravlja te, o. Srba

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *