Питање:
Da vas pitam, eto uvijek kada sam sreo nekog sa imenom koje zvuci isto kao neko iz blize familije, ja sam tu osobu poistovecivo sa takovom osobom i nisam mogao imati bliskije odnose. Da li je to neka umisljenost iz navike i ima li ikakve veze.
Velibor
Одговор:
Драги брате Велиборе, та твоја опсесија именима заиста је умишљеност. Иако српски народ има у свом опусу много имена, мушких и женских, ипак се у појединим периодима дају тзв. модерна имена. После Другог светског рата Србију су преплавила имена Горан, Зоран, Слободанка, осамдесетих година била су популарна имена Данијел и Данијела, Дијана, а данас су најчешћа имена Сара и Лука. Естрадне звезде и разни скоројевићи изналазе имена којих уопште нема у српском народу, па ни у српском језику (Миа, Теа, Уна…) . Раније су деци имена давали кумови, данас је то готово искључиво право родитеља, најчешће мајке, која одмах по порођају даје име своме детету. Дакле, имена су лична (за разлику од породичних имена, презимена) и по њима ми распознајемо и региструјемо личности из нашег окружења. Понеки људи, при упознавању са до тада непознатом особом, памте њено име по неком већ познатом из свога друштва или породице. Слично теби, они везују те две личности, али само да би у памћењу лакше задржали име нове особе. Ти знаш, драги брате, да је сваки човек личност за себе, непоновљива и да нема у свету два иста човека. А то значи да нема никакве логике, поистовећивати две особе, само зато што носе иста имена. Благослов Божји призива на тебе и твоју породицу о. Душан
