Питање:
Молим вас да ми одговорите како је добро чинити да би човек био изван домена гордости и сујете? Гордости треба супродставити љубав зар не, али како у ово време кад је свет стасао у звер и треба га оставити, не треба му повладивати? Како бити луд за свет а мудар Господу? Нпр, као Св. Андреј Јуродиви коме се јавила Пресвета Богородица, али он је велики светитељ, како ми да га следимо у јуродивости.
Риста
Одговор:
Драги Ристо, Мислим да би за нас почетнике било добро да се вежбамо најпре да будемо захвални. Како? Није довољно само рећи једном дневно “Боже, хвала ти за све! ” Да би смо правилно схватили и разумели, треба размислити сасвим одређено и навести уствари за шта конкретно ми захваљујемо? За лепо време? За наше здравље данас? За које конкретно ствари смо ми данас, сада, захвални Богу? Треба све појединачно набројати. Ако мислимо да је то много ствари, и да нам је досадно да све редом набрајамо, размислимо мало о томе како Господу није досадно да нам све то пружи, једно по једно, а нама је сада досадно да га се само сетимо и споменемо? А ради се о нама.
Потом, треба бити захвалан људима за сваку, па и најмању ствар коју су нам пружили а нису морали. Треба бити захвалан оног момента када се то догађа, као што се треба и сетити сваке поједине ствари за коју треба да захвалимо некоме. Ако мислимо да таквих ствари има много, ко ће се свега сетити? Размислимо мало о томе како људима није било ни досадно ни много да нам све то пруже, учине, кажу, подаре, а нама је досадно и да се само сетимо…
Када се добро увежбамо у стању унутрашње захвалности, онда ћемо моћи да се ухватимо и у коштац са гордошћу.
Од Бога ти свако добро жели, о. Срба
