NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » O Čarlsu Darvinu

O Čarlsu Darvinu

Protojerej-stavrofor ANDREJ Filips

 

Protojerej-stavrofor Andrej Filips

 

Uvod

Samo nekoliko milja odavde, blizu Peglšama (Paglesham) na River Krouču (River Crouch), u mulju pustih močvara Eseksa (Essex), nalaze se ostaci “Bigla“ (“The Beagle“). To je bio brod na kojem je Čarls Darvin plovio do Galapagosa, posle čega je napisao svoje najpoznatije delo. Danas, 12. Februara 2009. godine, ovaj svet (i stvarno mislim “ovaj svet“) proslavlja dvestogodišnjicu rođenja autora “Porekla vrsta“.
O vrednostima njegove teorije evolucije putem „prirodne selekcije“ i dalje raspravljaju rimokatolici, a posebno protestanti. Neki od ovih zadnje pomenutih su pre nekoliko godina uobličili kreacionističku teoriju – suprotnu ovoj koja se naziva “darvinizam“ – a koja se drži kreacionističkog koncepta tzv. “inteligentnog stvaranja“. Pravoslavni hrišćani ne učestvuju naročito u ovoj debati jer se ona odvija izvan Pravoslavne Crkve. Kako Pravoslavlje uopšte gleda na teoriju evolucije i na teoriju kreacionizma?

Teorija evolucije

Kao prvo, moramo znati da je ovo jednostavno teorija, ništa više. Tamo gde se ne suprotstavlja našoj veri, nema ni problema, tamo gde je protiv naše vere, tu postaje neprihvatljiva. Davno je ispravno rečeno da gde god postoji sukob između nauke i religije, to je ili zbog loše nauke, ili zbog loše religije, ili zbog toga što su i jedna i druga loše. Reč “nauka“ (scientia -lat.) znači “znanje“, a mi smo svesni da je naše poznavanje ovog sveta oskudno i da nikada neće biti potpuno. Tako i naše znanje o veri, koja je znanje o Bogu, jeste oskudno i nikada neće biti mnogo veliko. Iz ovoga možemo zaključiti postoji velika mogućnost da nešto pogrešno shvatimo.
Drugo, moramo napomenuti da je Darvin bio posmatrač tvorevine, aristotelovac, koji je uočavao prirodne fenomene palog sveta ne prodirući u suštinu stvari, u ono što stoji iza tvorevine, već samo opažajući pojedine detalje palog sveta onakve kakvi su. Ovo samo po sebi ograničava vrednost i relevantnost onoga što je u tome postigao. Darvin je namerno isključio Tvorca iz svojih posmatranja. Njemu je bila tuđa ideja o postojanju Promisli, Boga Ljubavi, Koji interveniše u stvorenom svetu i vodi ga Svojom rukom. Po njemu, tvorevina se razvila bez Boga. Darvinov je intelekt bio bez-božan, bez obzira na to kakvo je, možda, bilo njegovo srce. Zbog ovoga, za one koji verom znaju da takav Bog postoji, njegova teorija ima ograničen značaj, zato što isključuje ključni deo slagalice. Činjenica je da se Darvinova teorija bavi samo pitanjem “kako“ a ne i pitanjem “ko“. Ako smo svesni ovog ograničenja, onda možemo bolje razumeti prave vrednosti i mane ove teorije.
Kao treće, Darvinova teorija o evoluciji vrsta negira crkveno svedočanstvo o stvaranju sveta sadržano u Svetom Pismu (Postanje 1, 21, 24 i 25). Ovde je sasvim jasno rečeno da su prva stvorenja bila ona koja žive u vodi, da su onda došla ona koja lete, a nakon toga i ona koja žive na zemlji. Sva su stvarana sukcesivno i “po svojim vrstama“. Drugim rečima, nije bilo evolucije vrsta već stvaranja mnogo vrsta, što znači da ajkula nije postala orao i orao nije postao slon. Svaki je rod (“vrsta“) bio i jeste drugačiji. Kako god, takođe je jasno da ovo objašnjenje ni u kom slučaju ne isključuje proces prilagođavanja (ako baš želite, “evolucije“) unutar vrsta, gde, na primer, ptice menjaju boje ili oblik kljuna, ili čak i više od toga, prilagođavajući se okruženju. Ovde bi otkrića DNK-a možda mogla pomoći u razjašnjavanju ovog procesa adaptacije koji je Darvin promatrao na Galapagosu.
I konačno, uz gore navedeno, ono u čemu se nikako ne možemo složiti sa darvinizmom, jeste izričitost tvrdnje da je čovek nastao od majmuna. Dovoljno je jasno iz crkvenog svedočanstva o stvaranju čoveka da je ljudsko telo napravljeno od “praha zemaljskoga“ (hemijski elementi iz zemlje), a da je Bog čoveku udahnuo “duh životni“ (Postanje 2, 7 ). Iz knjige Postanja 1, 26 se takođe vidi da je stvaranje čoveka bilo odvojeno od stvaranja životinja. Zbog toga Crkva zna i veruje da čovek ima besmrtnu i večnu dušu (Postanje 2, 7), jer je načinjen “po liku i obličju Božijem“ (Postanje 1, 26). Drugačije rečeno, ljudska su bića različita od životinja baš kao što su i biljke različite od životinja (Postanje, 1, 11-12). Moraju se poštovati različite faze stvaranja, poredak stvaranja, to je nešto čega se svi naučnici pridržavaju.

Kreacionizam

Prvo, treba znati da je kreacionizam samo teorija, ništa više. Kao što smo već napomenuli, gde teorija nije u sporu sa našom verom, nema ni poteškoća, a tamo gde jeste, ona je za nas neprihvatljiva. Problem sa kreacionizmom je taj što on u mnogim stvarima nije zasnovan na posmatranju fenomena. Kao što smo takođe istakli, naše poznavanje vere, koja je spoznavanje Boga, jeste sićušno i nikada neće biti nešto veliko. Iz ovoga možemo zaključiti da je velika i mogućnost da nešto pogrešno razumemo.
Drugo, primećujemo da su kreacionisti u izvesnom smislu platoničari: oni počinju od vere u Tvorca, sa čime se slažemo, ali zato takođe tvrde da znaju i kako je Tvorac stvarao. Ovaj racionalistički prilaz deluje arogantno jer mi jednostavno ne znamo kako je On to činio. Mi nikada ne možemo razumeti Stvoritelja, jer smo samo deo njegovog stvaranja. Dobro je imati opštu sliku (Bog kao Stvoritelj), ali imamo i vidljive činjenice koje treba da uzmemo u obzir.
U najboljem slučaju mi možemo samo teoretisati i nagađati, što je krajnje nebitno za našu osnovnu brigu o spasavanju naše duše. Zato možemo izneti zaključak da se kreacionistička teorija bavi samo pitanjem “ko“ a ne i “kako“. Ako ovo dobro shvatimo, onda možemo i imati predstavu o vrednostima i granicama ove teorije. Sigurno, Bog je Stvoritelj, ali to kako je On sve stvorio – ostaje zauvek izvan našeg domašaja. Štaviše, bilo koja religiozna teorija koja se time bavi, zapravo promašuje poentu svojim besplodnim i nedokazivim spekulisanjem. Svaki kreacionista je podoban da postane žrtva onog istog teorisanja koje koriste i darvinisti.
Treće, u nastojanju da pretvori Boga u nekakvog mađioničara, kreacionizam previđa sličnosti u tvorevini. Ribe, ptice, životinje i ljudska bića – svi imaju mnogo toga zajedničkog. Većina ima slične oči, uši, noseve, usta i unutrašnje organe. Što je vrsta “viša“, sličnosti su veće. Tako, ljudi i šimpanze nemaju samo slična tela, četiri uda, spoljašnje i unutrašnje organe, nagone, već i određeni nivo inteligencije i poneke približne reakcije. I pored svega, za Pravoslavlje ovo ne znači da je ljudsko biće evoluiralo od šimpanze. To jednostavno znači da je ljudsko telo stvoreno po primeru tela šimpanze. Ali za one koji veruju u Boga i u večnu i besmrtnu dušu, ljudsko telo nije isto što i ljudsko biće.
I konačno, sve što je prethodno rečeno ukazuje na to da nas je sve stvorio isti Tvorac. U sličnostima primata i ljudi, gde naučnici ateisti vide priliku da poreknu Božiju ruku, mi pak opažamo evidentan primer postojanja dela Božijeg. Nema potrebe poricati očiglednu sličnost između tela životinja i tela čoveka. U stvari, razlika između ljudskoga tela i tela šimpanze nije velika, i naučnici kažu da je čak 98% DNK-a šimpanze i čoveka istovetno (i to nas nimalo ne čudi). Razlika je u tome što čovek ima večnu i besmrtnu dušu, a životinje nemaju. Drugačije rečeno, razlika nije ni telesna ni mentalna, već duhovna, nije u onome što je spolja, nego u onome što je unutar nas.

Zaključak

Darvin je optužen zbog kaše koju je zakuvao. Tako danas, Galup pol[1] (Gallup poll) objavljuje rezultate da zemlje Zapadne Evrope jesu među zemljama sa najvećim procentom ateista na svetu , sa samo 14% Estonaca koji izjavljuju da im je vera bitna, 17% Šveđana, 18% Danaca, 20% Norvežana, 21% Čeha, 25% Francuza i tako redom. Nema sumnje da se za ovo može okriviti i Darvin. On je već optuživan za uspon jednog Hitlera, koji je odlučio da neke ljudske rase jesu iznad ostalih, te da zbog toga ove “inferiorne“ mogu biti klane kao da se radi o stoci. To je sve bio deo “prirodne selekcije“ za Hitlera. Darvin je takođe okrivljen i za Lenjina i Staljina, koji su odlučili da, pošto su ljudi samo životinje, one koji su među njima nepoželjne (t.j. one koji se nisu slagali sa njihovim apsurdnim pseudo-socijalnim i ekonomskim teorijama) takođe mogu biti masovno ubijane. Može se takođe smatrati da je za njih i ovo deo “prirodne selekcije“. Šta reći na sve ovo?
Iako je Darvin lično bio izgubio svoju veru, ne bi ga trebalo neposredno kriviti ni za jedno od onog što je navedeno. Pre bi za to trebalo okriviti darvinizam. Sam Darvin je bio samo predstavnik svog sopstvenog neverujućeg i čoveko-obožavajućeg društva i kulture. Da je živeo u društvu koje veruje u Boga, a ne u humanističkom društvu, koje je odbacivalo Boga, u kojem je pali čovek postavljen za idola, a njegovi sumnjivi “progres“ i “razum“ bili obožavani, verovatno ne bi došao do svojih teorijskih stavova. Darvin, kao i Hitler i Lenjin posle njega, samo su bili produkt evolucionog procesa koji je već trajao 800 godina u to vreme. To je bila evolucija zapadnjačkog racionalizma, koji se oslanjao samo na pali i obmanjivi ljudski razum.
Darvin je izgubio svoju veru , ali se mi pitamo da li je ona ikada i postojala. Da ju je imao sigurno bi sagledavao tvorevinu, koje je proučavao čitavog života, u potpuno drugačijem svetlu. To i jeste njegova tragedija – Darvin je bio žrtva zapadnjačke evolucije – evolucije ateizma. Bolje bi učinio da je koraknuo unazad iz necrkvenog društva i kulture u kojima je odrastao i vratio se u društvo i kulturu Crkve, sledujući trima velikim naučnicima i ljudima od znanja koje proslavljamo danas.[2]


NAPOMENE:

  1. Nezavisni Institut koji se između ostalog bavi i istraživanjem javnog mnjenja po pojedinim pitanjima
  2. Sveta Tri Jerarha

 


Prevod sa engleskog:
Ljubomir Kostić
Lektura:
Rodoljub Lazić
Izvor:
ORTHODOX ENGLAND

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *