О борилачким вештинама (2)

Питање:
Питао бих вас што се тиче аекидоа. Прочитао сам шта сте одговорили на питање о борилачким вештинама, али ја сам прочитао поуку аве Пимена „први пут побегни, други пут побгни, а трећи пут буди мач“. (можда ово не треба тумачити буквално) . Ја сам се за аекидо занимао још као мали, и то је борилачка вештина у оквиру чијег учења се учио и о људској анатомији у циљу одбране и одбијана противника противника, а без тога да га повредимо имало. Човек који је аекидо измислио је рекао да је исзмислио вештину кроз коју можемо савршено да се одбранимо, а уз то да развијамо љубав према својем нападачу. Наравно, то учење је показало и своју лошу страну. Ово о чему сам ја сад писао се данас назива традиционални аекидо, јер је развијена и везштина названа „релани аекидо“, где се учења и људској анатомију користе да би се противник што пре онеспособио. (наравно при том процесу веома повредио- пошто се углавном изучавају зглобови, да би знали како противнику да ухватимо руку и да је извијемо и да њега одгурнемо, а без да му не поломимо зглоб. код реалног аекида то иде супротно- поломити му одмах зглоб и он ће се повући) Занима ме ваше мишљење о традиоционалном аекидоу. И још једна информација, која не верујем да ће вас изненадити, борилачку вештину „реални аекидо“ је „измислио“ и пантентирао – Србин.
Стефан


Одговор:
Драги Стефане, Моје лично мишљење о борилачким вештинама (у малдости сам и сам вежбао карате) је да је то, у најбољем и идеалном случају – заобилазни пут ка правој и истинитој духовности. Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *